Кастро жив, Куба се мења :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Кастро жив, Куба се мења

На кубанској телевизији емитована касета разговора са кубанским вођом, снимљена истог дана, а ћелије КПК предлажу промене
Фидел Кастро

Кубанска телевизија емитовала је једночасовни интервју са оболелим лидером Фиделом Кастром и демантовала нове гласине о његовој смрти. „Ево ме” рекао је осамдесетједногодишњи лидер који је пре тринаест месеци оперисан од стомачног крвављења, али су детаљи око стања његовог здравља проглашени државном тајном. Кастро је блед и мршав, али делује здравије него на претходним снимцима. Обучен у тренерку у бојама кубанске заставе, у току снимљеног разговора није устајао са столице, како је примећено у анализама које у америчким медијима прате сваку нову фотографију или снимак оболелог комунистичког вође.

И за Кубанце је овај разговор представљао изненађење јер је најављен само неколико минута пре него што су прекинуте редовне програмске шеме. „Нико не зна дан и сат када ће умрети”, рекао је Кастро. Гледаоцима је речено да је снимак направљен у петак (21. септембра). Доказ да није извучен из неког ранијег архива пружио је сам Кастро. Поменуо је пад долара и чак изнео дневни курс америчке валуте у односу на евро, као и доларску рекордно високу цену барела нафте. Цитирао је и књигу Алана Гринспена, бившег шефа америчких федералних резерви („Узаврело време: авантуре новог света”). Такође је поменуо свој претходни есеј који је објављен у званичном листу Комунистичке партије Кине „Гранми” два дана пре тога.

Откако је 27. јула прошле године оперисан, Кастро се није појавио у јавности, упркос очекивањима да ће се то десити приликом неких од манифестација револуционарних годишњица у Хавани. Све функције шефа државе пребацио је на свог нешто млађег брата Раула, и екипу од шест комунистичких функционера.

Кастро није коментарисао промене на Куби о којима говоре ових дана аналитичари са лица места. У базичним ћелијама комунистичке партије почеле су критике актуелне праксе: чланови једине дозвољене странке жале се на постојање паралелног курса, несташице, ниска примања, ужасно стање јавног превоза и услове становања… На појединим местима, како то опрезно јавља један од ретких независних извештача који још ужива новинарску визу, са жалби на свакодневицу, прешло се на предлоге о „структуралним променама”. Мануел Винсент, дописник мадридског „Ел паиса” примећује да је на једном факултету у Хавани, група милитантних омладинаца КПК поставила питање о новој реформи својине у социјализму. У халама универзитета могу се чути и предлози о увођењу приватне својине за мала предузећа, како би се подстакла производња. Чак су у „Гранми” објављена писма читалаца који се жале на лоше стање здравствених услуга, док се „наши лекари шаљу у Венецуелу”. Ова тема као окосница, Кастровог пријатељства са венецуеланским промотером у социјализам 21. века, до сада није смела да се дира. Социјалистичка солидарност, међутим подразумева и испоруку венецуеланске нафте Куби и осталим карипским земљама под знатно нижим ценама.
Уго Чавес био је срећан што је на свом редовном дневном ТВ програму имао прилику да објави како његов пријатељ Фидел Кастро „управо даје интервју” и како се опоравља. Ипак није крио да је Кастро имао нове операције, а да му је трансфузијом промењена готово цела крв. Кубански вођа овога пута није хтео да говори о здравственим прогнозама. Опростио се од гледалаца упућујући им „здушни загрљај” што је уобичајено када се од пријатеља растајеш на дужи период.
З. Шуваковић
[објављено: 23.09.2007.]