ФК Борац 
Фудбалски клуб Борац из Бањалуке основан је 4. јула 1926. године. Свој први велики успјех Борац је постигао на такмичењу у Сарајеву и тај вриједан трофеј се и дан данас чува у клубским просторијама. Фудбалски клуб Борац обновљен је 22. јуна 1945. године, након четверогодишње паузе, од 1941. до 1945. године. Борац се пласирао у трећу савезну лигу 1950. године, а 1953. године Борац постаје члан Друге савезне лиге. Прволигаш је постао 11. јуна 1961. године. Од тада Борац наступа у првој и другој лиги. Из Прве лиге Борац испада 1962. , а прволигаш постаје понов 1970. године. Након једногодишње паузе, Борац је био прволигаш све до 1980. године. У том периоду Борац је одиграо у Купу купова Европе четири утакмице. Из прве лиге Борац испада 1980. године, а прволигаш поново постаје 1989. године, гдје је играо све до 1993. године, дакле и у вријеме крвавог рата у БиХ. Борац је био члан савезне југословенске лиге све до 1995. године, када је организовано такмиченје у Републици Српској, када Борац постаје члан Прве лиге Републике Српске. Освојио је куп Републике Српске 1995. и 1996. године, као и шампионску титулу у сезони 2000/2001. Борац је 1988. године постао побједник купа Југославије, и ушао у историју као једини друголигаш који је у историји тог такмичења био побједник југословенског купа. Борац је 1992. године освојио Средњоевропски куп, и то је био његов први и за сада једини европски трофеј. Борац је у европским куповима одиграо осам утакмица и налази се на вјечној листи УЕФЕ. Бањалука и Борац су организовали пет међународних и репрезентативних утакмица. Борац своје мечеве игра на Градском стадиону у Бањалуци, капацитета 4000 сједећих, и 8000 стојећих мјеста.
РК Борац 
Бањалука има много спортских колектива, али само је један који се из овог града попео на врх Европе. То је Рукометни клуб Борац. Клуб је основан 1950. године. Савезна лига СФРЈ је основана 1957. године, а њен члан од самог почетка је био и РК Борац, који се у њој такмичио све до распада Југославије, 1992. године. РК Борац је био првак Југославије седам пута – 1959, 1960, 1973, 1974, 1975, 1976 и 1981. године. Побједник Купа Југославије био је десет пута - 1957, 1958, 1961, 1969, 1972, 1973, 1974, 1975, 1979 i 1992 године, када се распала Југославија. Првак Европе постао је 1976. године, а побједник Купа IHF- а 1991. године. Сви већи успјеси југословенског рукомета су били везани за Борац, тако да су све медаље, биле оне са Европских, Свјетских првенстава или Олимпијских игара, биле освојене од стране играча Борца. Рукометна репрезентација Југославије је два пута постала побједник на Олимпијским играма, и то 1972. у Минхену и 1984. у Лос Анђелесу. У саставу југословенске репрезентације тада су играла и шесторица бањалучана, Абас Арсанагић, Селец Добривоје, Каралић Миодраг, Поповић Небојша, ( 1972 ), те Златан Арнаутовић и Здравко Раденовић ( 1984 ). Дрес југословенске репрезентације облачила су 34. играча Борца. Неки од њих су Здравко Раденовић, Милорад Каралић, Абас Арсанагић, Небојша Поповић, Златан Арнаутовић, Јовица Елезовић, Јеролим Караџа, Бранко Штрбац, Енвер Косо, Владимир Јовић, Добривоје Селец, Бартол Родин, Златко Сарачевић, Раде Унчанин, Хамдија Сачацевић, Исток Пуц, Перић Давор, Кнежевић Александар, Маглајлија Сењанин, Цоп Јани, Јовић Божидар, Ступар Горан, Цавар Патрик, Голић Небојша, Шарић Данијел, Унчанин Дејан, Бојиновић Младен. Завршетком рата у БиХ, Борац се такмичио у првенству Републике Српске, а у задње 3. године се такмичи у ПЛ БиХ. Борац је освојио готово све титуле првака РС и титуле Купа. Сада се са промјенљивим успјехом такмичи у ПЛ БиХ. Своје утакмице игра у дворани «Борик», капацитета 5 500 мјеста. Бањалука је пуно дужна свом мезимцу, рукометном клубу, јер је он њено име проњео широм Европе, али исто тако је и рукометни клуб дужан да у наредном периоду са својим резутатима тежи ка највећим успјесима, не само у БиХ већ и у Европи.
КК Борац 
КК Борац Нектар је најстарији кошаркашки клуб у Републици Српској основан 1947. године при РСД Борац. Од свог оснивања до данас КК Борац је био вишеструки првак бивше БиХ, бивши је југословенски прволигаш, побједник је првих квалификација за излазак клубова на међународну сцену.
Као побједник Купа РС и шампион за спортске сезоне 1993/94, 1994/95, 1995/96, 1996/97, 1997/98, 1998/99 и 2001/2002 наш клуб је најтрофејнији мушки кошаркашки колектив у Републици Српској, поготово ако се узме у обзир и петнаестак титула првака РС у пионирској, кадетској и јуниорској конкуренцији. У склопу рада КК Борац Нектар дјелује и КК Нектар који се са младим кошаркашима годинама такмичи у системима такмичења КСРС.
ШАМПИОН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
1993/94, 1994/95, 1995/96, 1996/97, 1997/98, 1998/99,2001/02,2006/07
ОСВАЈАЧ КУПА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
1993/94, 1994/95, 1995/96, 1996/97, 1997/98, 1998/99,2001/02,2006/07
ШАМПИОН БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
1999/2000
КУП РАЈМОНДА САПОРТЕ
-поражени у 1/16 финала од екипе Керавнос Кео
Дворана Борик Дворана је изграђена 1974.г. димензије њеног игралишта су 50 x 24 m. Капацитет гледалишта је 2460 мјеста на трибинама и 1200 мјеста за стајање. Око аут линије је могуће поставити још 600 столица за сједење.
Дворана је савремено опремљена за све врсте дворанских спортова , а нарочито је погодна за одигравање рукометних, кошаркашких утакмица, утакмица малог фудбала те бокс мечева и такмичења у другим борилачким вјештинама. Дворана је погодна и за културно – забавне приредбе, сајмове, велике скупове и сличне манифестације. У дворани се налазе и разни пратећи садржаји: четверостазна, савремено опремљена дворана, фитнес центар, билијар клуб и угоститељски садржаји: ресторан, дискотека и спорт кафе.
Бања Лука 
Град по последњим процјенама и анализама са око 300 000 становника је најразвијенији град у Републици Српској и један од развијених у цијелој БиХ. Град се протеже уз обале ријеке Врбас, а у њу се улијевају још три ријеке: Сутурлија, Црквена и Врбања. Бања Лука лежи у тектонској ували у подножју Старчевице и Понира у правцу југозапад-сјевероисток, на надморској висини од 163 метра на 44 степена и 96 минута сјеверне дужине и 17 степени и 12 минута географске дужине. Средња зимска температура је 0,8 степени Целзијуса, а средња љетња 21,3 степена Целзијуса. Име Бања Лука је вјероватно синтагма од старог придјева бањ (банов) и именице лука, што значи земљиште уз воду. У овом крају је живјело велико Илирско племе Мезеји, а током VI и VII вијека ово подручје насељавају Словени. Под данашњим именом Бања Лука први пут се помиње 4. фебруара 1494. године. У њој су увијек живјели и сад живе припадници свих нација и конфесија, са већинским процентом Срба. Године 1528. Бању Луку су окупирали Турци. Током XVI и XVII вијека, град се, због свог повољног стратешког положаја доста брзо развија. Почетком XVII вијека град је имао око 20 000 становника, око 4 000 кућа, 400 трговина, а отварају се и прве кафане. У даљој историји град трпи велике пожаре, куге (најопаснија упамћена она из 1752. године, која је одњела животе око 7 000 људи). Телефонску везу, Бања Лука је добила 1869. године , а 1873. године у рад је пуштена прва жељезницка пруга, која је повезивала Бању Луку и Добрљин, а била је дуга 104 км. Била је то прва пруга у БиХ. 1886. године град добија и прву штампарију. Дана 31. јула 1878. год. сходно одлуци великих сила на Берлинском конгресу, аустроугарска војска заузела је Бању Луку и њоме владала све до новембра 1918. године. Средином XIX вијека у Бањој Луци је подигнута фабрика пива, циглана, фабрика тканина, изграђена је пилана, а убрзо и прва хидроелектрана. У том периоду Бања Лука је имала 15 000 становника. Послије завршетка Првог свјетског рата, Бања Лука постаје административни центар Врбаске бановине. Тада се подижу монументалне зграде: Бански двор, Банска управа, Хипотекарна банка, Саборна православна црква, зграда Народног позоришта, Дома здравља, када доживљава свој велики процват. Развој града зауставља II свијетски рат, поготово њемачко бомбардовање 09. априла 1941. године, те савезничко бомбардовање 1944. године. Бања Лука је ослобођена 22. априла 1945. године. У послијератном периоду Бања Луку 1969. године погађа катастрофалан земљотрес, послије којег град добија свој препознатљив изглед. Новим ратом на овим просторима с почетка 90-их година оснивањем Републике Српске, Бања Лука као највећа територијална јединица постаје главни град и сједиште свих републичких институција. Бања Лука је данас културни, здравствени, образовни центар Републике Српске и ове регије уопште. Културно-образовни концепт сачињавају: културни центар Бански Двор, Народно позориште, Народна и универзитетска библиотека, Архив, Дјечије позориште, Народни музеј, Умјетничка галерија, тринаест средњих школа и четрнаест високо школских установа. Оно чим се Бања Лука највише хвали јесте да је она град омладине, зеленила, лијепих жена и спортиста. Бројни су фудбалери, рукометаши, кошаркашице, каратисти, боксери, шахисти, кајакаши и други доносили медаље од републичких, државних па све до Олпимпијских тамичења. Мало људи је на Свијету, Европи који нису чули за имена: Маријана Бенеша, Томе Кнеза, Милорада Каралића, Атона Јосиповића, Драженка Нинћа, Небојше Поповића и других. Надамо се и сигурни смо да ће “Крајишка љепотица” наставити даље и у наредном периоду израсти у један још љепши-модернији град.
Химна ФК -
http://www.borac-sport.com/multimedia/himna_fkborac.mp3Химна РК -
http://www.rkborac.rs.ba/download/Borac.mp3Играчи ФК -
http://www.borac-sport.com/galerija/thumbnails.php?album=3Градски стадион -
http://www.borac-sport.com/galerija/thumbnails.php?album=1Играчи РК -
http://www.borac-sport.com/galerija/thumbnails.php?album=4ТабелаЛРС - Фудбал1. Борац 52
2. Козара 42
3. Слобода 40
4. Дрина З 39
5. Фамос 38
6. Младост 37
7. Сутјеска 36
8. Слога 35
9. Љубић 34
10. Пролетер 33
11. Дрина ХЕ 32
12. БСК 31
13. Радник 28
14. Борац Ш 23
15. Рудар 21
16. Јединство 9
ПЛБХ - Рукомет1. Босна 40
2. Коњух 34
3. Босна В 32
4. Извиђач 30
5. Борац 28
6. Горажде 27
7. Слога 27
8. Градачац 22
9. Криваја 20
10. Локомотива 10
11. Чапљина 6
12. Зрињски 6
ПЛБХ - Кошарка1. Босна 6
2. Широки 5
3. Игокеа 5
4. Славија 5
5. Слобода 5
6. Зрињски 4
7. Борац 3
8. Груде 3
Tema: 
