Bora Đorđević ugostio reportera Glasa na svom rezervnom položaju u kladionici
Zbog rokenrola u politiku,
a iz ljubavi u kladionicu
U opisu moga posla je da me nema kući, da sam u njoj retko upotrebljiv, da nemam socijalno ni zdravstveno osiguranje, a takmičarski duh se najbolje održava sa sportskim tiketom u rukama

Radni dan Bore Đorđevića u Ministarstvu kulture na mestu savetnika ministra počinje u ono vreme kada ostatak zaposlene Srbije uveliko smišlja načine da kidne s posla. U pola dva posle podne. Samo jednom je u svoj kabinet došao po propisu, oko 11 pre podne. Krstili se od portira do ministra. Otad saradnike više ne dovodi u preinfarktno stanje.

Tu, u kancelariji broj 74, koja s prvog sprata Ministarstva direktno gleda na Saveznu skupštinu, svojeručno je okačio zahvalnice, ukucao uramljenu diplomu kada je 1990. proglašen za lajavca godine, a plaketu za izuzetan doprinos rok muzici postavio je na zidu iza kožne fotelje. Osigurao se roker i ugradio svoj video-nadzor, pa vas posmatra sa uramljenih naslovnih strana, sa sva četiri zida. Poželi nekad ili da ima više ušiju ili da iz kabineta izbaci neki telefona. Mobilni i fiksni zvone kao po dogovoru.
   
      

Ne znam šta smem

Pitali nedavno aktuelnog ministra kako mu je s Borom. Odgovorio diplomatski - da je isplativije, kad ste na vlasti, frontmena Riblje čorbe imati na svojoj strani. Bora kasnije replicirao, buneći se što njega niko ne pita kako je njemu s ministrom.
- Ni posle godinu dana ne znam koje su mi kompetencije, šta smem, a šta je van moje nadležnosti. Savetnik je minorna funkcija. Tu sam samo da potpomognem rokenrol - kaže Bora.
      
      
      
   

Rešavam svakojake probleme. Zovu me razni ljudi. Od onih kojima zaista treba pomoć do skribomana koji od mene traže da im postavim dramu u pozorište. Uglavnom su ubeđeni da će u protivnom svet ostati uskraćen za još jednog Šekspira. Nedavno mi se javio ulični svirač Alfi, molio da mu pomognem, iako je za to nadležan Grad.

I napišem u pismu kolegama da se sve evropske metropole ponose svojim uličnim sviračima, a ovde ih jure, ganjaju, smatraju ih za prosjake. Alfija su i apsili tu i tamo. Jeste uvek pevao protiv režima, ali tako izdržava čovek četvoro dece. Meni je trebalo tri minuta da nakucam dopis koji nikog ne obavezuje - opisuje Bora kako, posle muzičkog uticaja na MUP, proganjanog svirca policija ne dira.

Takmičarski duh, nekada održavan rekreativnim fudbalom, neguje uredno i svakodnevno u sportskoj kladionici "Lavovi", kojoj je spevao i himnu! Loto, za razliku od cele Srbije koja utorkom dreždi pred ekranom za obećana tri miliona evra - ne igra. U toj igri, kaže, smeš da si glup. Lupiš i pogodiš.

Ili ne. Ali, ubosti kad je golman Anderlehta kijavičav ili kad ga je prevarila žena, pa je to trenutak kad će po logici stvari biti dekoncentrisan i primiti gol - to je nauka. Čista analiza. Za koju su potrebni precizni operativni podaci i odlično poznavanje prilika sa terena. Mućneš mozgom i zaradi se sedeći, dok Bekam jurca između golova - kaže Bora.

Za vreme dok fudbaleri driblaju na terenu, on "predribla" poslednju listu slovo po slovo. I na tom polju mogao bi savetovati. Na primer, nikada se ne žderati zbog rezultata! Ili, nije ni lepo ni patriotski kladiti se kad domaća reprezentacija igra u inostranstvu. Dovoljna je njoj kazna, i bez kladioničara, što u većini utakmica plavi izgledaju kao pomoćno osoblje koje pika loptu protiv prvoligaša. Dočekali bi oni loptu samo kad bi znala kako da je stignu.

- Ne kladim se zbog para, nego da se nadmudrujem. Vatreni sam pristalica teorije zavere. Znam da je dosta utakmica namešteno, pa pokušavam da uđem u mali mozak fudvalskoj mafiji ne bih li provalio kako nameštaju utakmice. Teško je predvideti Špance i Portugalce, jer su u stanju da rezultat već nameštene utakmice na poluvremenu nameste ponovo. Da dvostruko prevare. Dogovore se u startu da klub izgubi.
   
      

Glup razlog za večitu pesmu

Svaka pesma koju sam napravio napisana je vrlo konkretnoj osobi. I svaka je tačna i istinita. Mnogih se ne sećam kako su nastale. Jednostavno su došle odnekud. Same. Onda ih zapišem. Prosto je. Nekad je dovoljan naizgled glup podsticaj za rađanje hita koji prolazi. I koji ostaje godinama. Sećam se da sam, na primer, "Gde si u onom glupom hotelu" napisao zaista u hotelskoj sobi u Prijedoru. Duvao je neki jeziv vetar, letelo je na sve strane, a hotel gde je grupa odsela šupalj, na sve strane piči promaja. Nije tačno da se pesme pišu noću. Ova je nastala usred dana. A ja sam bio mrtv pijan.
      
      
      
   

I gubi do poluvremena, a onda vlasnici klubova koji redovno drže i kladionice shvate da je vest o nameštaljki procurela, da je par mnogo "napadan" po kladionicama i da će isplate biti velike. To se nikom ne isplati pa, po pravilu, sudija menja ishod meča. Kladioničar sam svetskog kalibra. Tipovao sam u Australiji, Americi, Engleskoj... Njihov princip je dosta pojednostavljen, nema toliko opcija i kombinacija kao ovde.

Igrao sam sedam parova i prošli su. Najcrnji mi je bio Bristol siti koji je deset minuta do kraja gubio sa 4:2 i na kraju pobedio sa 5:4. Na uloženih 15 funti dobio sam 300, priča savetnik ministra kulture. Jednom mu je ovde promaklo tadašnjih 12.000 maraka, a najviše što je podigao sa kase bila je cifra od 500 evra. Uloži najviše desetak. Dobro je, kaže, dok je klađenje hobi, a ne način da se hrani porodica.

Po cepidlakama, ozbiljni kandidat za muzičku penziju, Riblja čorba, iako nastala pre 26 godina u kafani "Šumatovac", još redovno "radi". Gotovo svakodnevno, posle Borinog "zakucavanja" sportskih tiketa u kladionici.
- U Ulici Dimitrija Tucovića, u zgradi gde stanuje naš bubnjar Vicko, kućni savet je Čorbi iznajmio podrum koji smo prvo okrečili pa onda i zvučno izolovali. Plaćamo uredno kiriju. I to je višestruko korisno. Mi vežbamo kao deca, a penzioneri nas ne čuju, kaže. Pred jutro, u sitne sate, kad ostatak one zaposlene Srbije sa početka kreće na posao, Bora stiže porodici.

I Dragana, i Tamara i Boris znaju s kim imaju posla i s kim su se u'vatili. Vide da se borim kao crv u kamenu. Znaju da mi je u opisu posla da me nema kući, da sam u njoj retko upotrebljiv, da nemam socijalno, ni zdravstveno osiguranje. Kad stignem kasno, žena spava, klinci su izašli, dočeka me matora ovčarka Simka. Iako baba-kuce od 12 godina, još arlauče od sreće kad me vidi! Samo jednom me je Gaga pitala: "Pa kad ćeš, bre, čoveče, da se smiriš?"

Biće to onog dana kada ne budem imao više šta da kažem.
   
      

Partija običnih pijanaca, uglavnom, trezna

Iako pre deset godina sasvim respektabilna politička struja i po broju članova, ali i po njihovom kapacitetu Partija običnih pijanaca, čiji je Bora osnivač, danas jedva da postoji. Dao je ostavku na mesto njenog predsednika iz ličnih i moralnih razloga. Došlo do ili-ili, a lekari mu zanavek zabranili alkohol. Izabrao je do daljnjeg pije kiselu vodu, a na njegovo mesto postavljen je tadašnji potpredsednik Džigi Bau.
- Po Statutu, ko ne pije, ne sme biti predsednik. Podneo sam ostavku, a Džigi Bau je trenutno jedini član, još pun kondicije za piŞćem i volje za vlaš´ću. Ja sam bivši propali alkos. Jednom kada se napio, izbacio je celo članstvo iz partije. A svojevremeno smo imali 2.000 registrovanih članova. Moglo nas je biti koliko smo mi hteli, ali bojim se da bismo dobili izbore. Pili smo tada na vagone lozovače. Pamtim sjajna pijanstva. Bajaga mi je pričao, jer ponegde je, ipak, izbledeo film, da sam posle neke svirke delio pijan autograme. I prišla mi žena sa jačim nausnicama. Potpišem se, pita kako sam, pitam ja isto, pita kako familija, a kako vaši, pitam ja. I vidim stoji i pričala bi još. Nesvestan jel žensko ili muško, odvalim na kraju balade: "Je li, Brko, jel j.... š ti nešto". Ona pobegla, Bajaga umro od smeha, a ja se toga sećam kroz maglu, pamti dane pijanstva.
      
      
      
   

Ivana Ikraš