U Australiji bi se čudom čudili kada bi saznali da se jedan od njihovih nacionalnih simbola - bumerang, u Srbiji pretvara u uspešni poslovni poduhvat šestorice mladića koji su upravo proizvodnju te sprave odabrali za svoj prvi posao u životu.



I krenulo im je. Od igre koju je podstakao jedan od preduzimljivih nastavnika, klinci iz Niša uspeli su da naprave posao, ali da i svoj rodni grad "zaraze" bumerang groznicom.

 Sve više je kupaca zanimljivih igračaka koje baciš i vrate ti se same. Još kad su u obliku kengura ili slepog miša, živopisnih boja i fine izrade, svakako im je teško odoleti.

 Dečaci iz Mašinsko - tehničke škole "15.maj" u Nišu osnovali su ove godine učeničku kompaniju "Boomerang Wooden Sword, a ideju za izradu bumeranga dobili su od profesora Ivana Nogića, koji im je pomagao da naprave prve modele.

 "Naš početak je bio veoma težak, ali zahvaljujući timskom radu uspeli smo da se izborimo sa svim problemima", kaže za MONDO mladi direktor Jovan Milić.



Kompanija zvanično ima šest zaposlenih učenika, ali pri proizvodnji "uskaču" i mnogi drugi željni druženja. Dušan Stojiljković (17) zadužen je za finansije, Nemanja Trifić (17) vodi marketing, Nebojša Nedeljković(18) i Vučko Stanković(16), su proizvođači i dizajneri bumeranga.

 "Moram priznati da veliku zahvalnost dugujemo Darku Radičaninu, predsedniku programa 'Dostignuća mladih' i Mariji Miličković, koji su nas uputili u ove programe. U samom startu, ne bi li se snašli u tržišnoj ekonomiji, pomoć su nam pružili naši profesori/ mentori Bojana Radenković i Nađa Đorđević. Što se tiče finansija, moramo reći da dugujemo veliku zahvalnost našoj školi i direktoru škole Aleksandru Stevanoviću, jer nas je tokom celog takmičenja upravo on finansirao, kao glavni sponzor", navodi Milić.

 Idejni kreator prvih bumeranga koje su napravili bio je profesor Nogić, koji se obratio savezu u Australiji i od njih dobio dizajne za prve bumerange.



"Potom smo odlučili sami da dizajniramo naše bumerange i uskoro planiramo nešto novo, što će izazvati pravi 'bum' u našem gradu i zemlji. U ponudi imamo bumerange različitih oblika. Najtraženiji proizvodi su bumeranzi u obliku: kengura, slepog miša, vetrenjače, ali i ostali bumeranzi ne zaostaju. U početku smo bumerange radili na školskoj "CNC" mašini, ali onda smo se odlučili da to postane ručni rad", kaže Milić.

 Prvu prodaju imali su na školskoj slavi, kada su predstavili kompaniju gradskoj publici. Potom je usledio i veliki uspeh u Beogradu - na Nacionalnom takmičenju učeničkih kompanija osvojili su treće mesto.

 "Kada smo rekli da ćemo ići u Beograd, na nacionalno takmičenje imali smo veliku podršku svih profesora. Kada smo krenuli za Beograd, profesori su nas na veoma lep način ispratili", priča Milić.



Organizovali su zajedno sa upravom škole i takmičenje u bacanju bumeranga u Nišu, a prva tri mesta u osvojila su vredne nagrade.

 Na pitanje da li kompanija ostvaruje prihode, Milić kaže da im je zarada prosečna i dovoljna za sve.

 "Zanimljivo je to da, kada smo bili na prijemu u rezidenciji Ambasade SAD, povodom Dana Nezavisnosti, bili smo dužni samo da izložimo svoje proizvode, ali su visoki zvaničnici bili toliko uporni da im prodamo bumerange, da smo odlučili da to i učinimo. Na nacionalnom takmičenju 'Najboljih učeničkih kompanija', veoma dobro smo prošli, dokaz tome jeste da smo se u Niš, vratili bez ijednog bumeranga", navodi on.

 Dečaci iz Niša su na samom startu odlučili da profit dele na ravne časti. "Trenutno novac ulažemo u potrebni materijal za izradu bumeranga, koji uzgred nije nimalo jeftin. Budući da se koriste boje koje nisu štetne i šper- ploče koje se uvozi iz drugog grada. Od septembra, novac će se čuvati za naredno nacionalno takmičenje, ako opet učestvujemo", kaže Jovan.

 Jasno su određena i pravila menadžmenta kompanije. "Svako ima svoj resurs kome se posvećuje i smatramo da je tako najbolje. Nema potrebe da svakome upadamo u posao, svako radi ono što najbolje poznaje. Ja, kao predsednik kompanije trudim se da najbolje uradim svoj posao. Na samom početku nismo želeli da postoji direktor za svaki resurs, već da on bude predsednik tog resursa. Jer, kada je mnogo direktora, manje se i radi", zaključuje, priznaćete mudro, mladi direktor Jovan!

 Bumerang (boomerang) je, inače, drevno bacačko oružje australijskih domorodaca u svetu se danas koristi za igru, a katkad i za lov na ptice. Najčešće je kolenastog ili srpastog oblika. Različiti primerci bumeranga, izrađeni su ponegde i od drugih materijala (slonovače, metala),a pronađeni su u Egiptu, Sudanu, južnoj Indiji, Americi, Okeaniji i u Evropi. Zanimljivo je da su preteče bumeranga pronađene i na Zlatiboru.

 Prema specifičnosti oblika, a tim i osobinama leta, razlikuje se povratni i nepovratni, takozvani ratni bumerang. Povratni je lakši i tanji, a levi kraj malo savijen nagore i nadole. Ratni bumerang je teži i veći, manje savijenih krakova, pa se zbog toga ne vraća bacaču. Služi za borbu i lov na manje životinje. Bumerang važi za opasno oružje, jer se u trenutku kad se pojavi iz vazduha, ne može tačno utvrditi pravac leta ni mesto gde će pasti.

 Ako želite da se isprobate u veštini bacanja bumeranga ne morate na put u Australiju, već pravac - Niš.

Izvor: Mondo

Svaka čast. (mada me je naslov naveo na neki drugi bum )

Svaka cast. 

Lepa ideja. Ako ovo uspeju da izreklamiraju kako treba mogu da naprave dobar posao od toga.