Bonton u restoranu

Bonton je jasan kad je reč o ponašanju u restoranu pa nije loše imati u vidu pravila koja se predviđaju tom prilikom. Za početak, ukoliko muškarac dolazi u restoran s nekom pripadnicom lepšeg pola, uvek je on taj koji prvi ulazi u lokal. Izbor stola u restoranu takođe pripada jačem polu, a pomaganje dami da skine ili obuče mantil spada u pravilo lepog ponašanja čak i van restorana. Naravno, pri zauzimanju mesta za stolom najpogodnije i najudobnije mesto pripada ženi. To znači da je nipošto ne treba smestiti na promaju, na prolaz ili na stolicu s koje će gledati prema zidu.

Kulturan muškarac ne seda u restoranu sve dok žena nije sela i pri tom joj pomaže pridržavanjem stolice da bi se ona što udobnije smestila. Pri izboru jela žena je ta koja ima prednost. Ako je na stolu samo jedan jelovnik, muškarac ga dodaje dami i ona prva bira, a potom tek muškarac ima mogućnost da odabere šta želi da poruči. S konobarom razgovara i naručuje muškarac - žena se konobaru obraća samo posredstvom svog kavaljera. Ukoliko dama prepusti muškarcu izbor jela i pića, pravi džentlmen nikada neće odabrati najjeftinije. Izbor pića takođe pripada jačem polu, ali se pre odabira obavezno posavetujte sa svojom damom. Ukoliko ona insistira na nekom jednostavnom jelu, muškarac ne treba da naruči za sebe neka posebna jela. Gruba objašnjenja s konobarom treba izbegavati po svaku cenu, posebno ako se radi o primedbama na račun usluga. Ako su primedbe opravdane, treba ih mirno saopštiti konobaru.

Ukoliko kvalitet jela zaista nije zadovoljavajući, treba se obratiti šefu sale ili poslovođi, jer konobar nije niti može biti odgovoran za rad kuhinjskog osoblja. Uz jako malo pažnje, na suptilan način možete postići ponašanje koje se bontonom predviđa kao pristojno.

Kada se hrana pojavi na vašem stolu, nemojte prvi počinjati s jelom. Žena je ta koja započinje s obedovanjem, tako da uvek i u svakoj prilici treba sačekati da prilikom usluživanja i sipanja ona bude ta koja započinje. Naravno, novine se u restoranu ne čitaju ni za vreme jela, a ni posle njega. U javnim lokalima razgovara se tiho i odmereno.

Konobare u restoranima treba oslovljavati s "gospodine", a konobarice s "gospođo" ili "gospođice". Imajte na umu da nije kulturno upuštati se u razgovore s osobljem restorana, čak ni ako su to osobe koje poznajete. Njihov je posao da vas i vašu izabranicu posluže sokom, vinom ili vodom, te tako nije uputno da se vi bavite time.

Plaćanje u restoranu u osnovi spada u dužnost muškarca. Međutim, to ne znači da nisu moguća i odstupanja - i žena može ravnopravno da sudeluje u plaćanju računa. Tada je zbog pojednostavljivanja stvari lepo da muškarac plati zajednički račun, a posle toga račun se može podeliti u zavisnosti od toga ko je šta konsumirao u toku večere (bilo bi uputno da se to obavi van restorana). Prilikom napuštanja lokala redosled izlaženja je obrnut od redosleda ulaženja. Od stola žena ide prva napred (sto i stolice treba ostaviti uredno iza sebe), a muškarac ide iza nje, osiguravajući joj "odstupnicu".

Na kraju, treba još reći da je svako ulepšavanje gostiju za stolom, čišćenje i doterivanje garderobe (u slučaju žena - češljanje i šminkanje) protivno pravilima lepog ponašanja u svakom lokalu. U tu svrhu treba da posluže ogledala u garderobi pre ulaska u salu, kao i ogledala u toaletima. Moguće je da sve ovo deluje kao preveliko opterećenje koje će vas sprečiti da uživate u obroku koji ste naručili, ali treba imati na umu da će svako ponašanje suprotno pravilima koja se kategorišu kao kulturna biti primećeno i neće naići na odobravanje ni prisutnih ni osobe s kojom ste izašli u restoran.