Kako s hipohondrom   

Kad imate hipohondra u porodici, to ume da bude izuzetno naporno. U početku, naravno, verujete u njegove ili njene žalbe da mu/joj je loše, a kako stižu lekarske analize koje pokazuju osobu zdravu kao dren shvatate da se radi o umišljenom bolesniku (ili postoje psihosomatski problemi ili tegobe na nervnoj bazi, što mu se opet hvata na isto - osobi je bolest "u glavi"). Šta onda? Kako pravilno postupati s takvom osobom, kako biste joj pomogli da se izleči od hipohondrije - jer i hipohondrija je vrsta bolesti? Prilično je važno da znate kako pravilno da postupate s takvom osobom, jer u suprotnom rizikujete da joj se bolest pogorša i da postane još veći i zamorniji hipohondar nego ranije.

U hipohondriju se često beži - oboleli ili beži od obaveza ili hipohondrijom pokušava da privuče pažnju i dobije negu. Za lečenje hipohondrije neophodan je psihijatar. Ako obolela osoba nije u stanju sama da ide na pregled i seansu kod psihijatra, možete biti njen pratilac. Nije loše ni da se uključite u njen psihoterapijski tretman, jer tako možete od profesionalaca naučiti kako da angažujete zdrave snage u porodici. Ono što nipošto ne treba da učinite jeste da povlađujete konstantnim zahtevima hipohondra za dodatnim medicinskim pregledima - tako se hipohondrijaza samo pogoršava (ovde govorimo o slučajevima kada je osobi zaista dijagnostifikovana hipohondrijaza, ne kada neko iz porodice samoinicijativno zaključi da se radi o hipohondru). Treba i dopustiti obolelom da pokaže svoje neslaganje s vašim zahtevima i uvažiti njegove/njene životne stavove i odluke - ali im ne treba dopustiti da vam određuju šta ćete vi da radite.

Ono što ne treba učiniti jeste da na sebe preuzimate obaveze obolele osobe, jer joj tako samo podstičete pasivnost, praktično je nagrađujete za bolest. Ne treba ni preuzimati na sebe nikakve funkcije koje vam zapravo ne pripadaju, niti se previše mešati u život obolelog, u njen odnos s partnerom, decom i slično. Time stvari samo komplikujete, gledano na duže staze. Problem se ne rešava, već se samo udovoljava poremećaju i hipohondrijaza se povećava.

Ukratko: hipohondra treba voditi psihijatru, ali ne treba podsticati ni na koji način njegovo/njeno uverenje da ima neki organski poremećaj, niti mu treba dopustiti da beži od svojih obaveza, bilo da se radi o poslovnim ili porodičnim obavezama.