Bolesti sunčanja

Osim savršenog tena, jako sunce može da uzrokuje sunčanicu, opekotine i grčeve

Oslobodite se predrasuda...promenite boju kose

Letnje temperature rastu i sunce postaje sve opasnije za ljude, naročito bebe, decu i starije osobe. Međutim, naučnici nas zbunjuju kontradiktornim izjavama. Prvo su nas uveravali kako je zdravo potamneti, pa su 90-ih počeli da nas upozoravaju na opasnosti od raka kože i pozivali da se klonimo sunca, da bi na kraju, prema najnovijim istraživanjima, zaključili da nam je sunce neophodno za stvaranje vitamina D, koji se bori protiv raka, šećerne bolesti, visokog krvnog pritiska i artritisa.
Bilo kako bilo, stručnjaci preporučuju izbegavanje sunca između 10 i 16 časova. Sunčeva svetlost je elektromagnetno zračenje i većina štetnih supstanci zadržava se u atmosferi. Zato sunce i jeste najopasnije u podne jer se nalazi direktno iznad nas i manje je podložno filtriranju atmosfere. Svako želi dobar ten, ali ne dopustite da on ide na uštrb vašeg zdravlja!
Opasnosti jakog sunca
Dug boravak na suncu bez adekvatne zaštite može da uzrokuje mnoge poremećaje. Nemojte da mislite da se sunčanica i opekotine događaju drugim ljudima.
Sprečite sunčanicu
Simptomi sunčanice su glavobolja, suva koža, povišena temperatura, vrtoglavica, proliv, povraćanje, malaksalost, otežano disanje, a obolelima smeta svetlost.
Toplotni udar napada
Toplotni udar javlja se zbog nemogućnosti organizma da snizi prekomerno povišenje temperature. Simptomi i lečenje slični su kao kod sunčanice.
Izbegnite grčeve
Intenzivno znojenje može da uzrokuje toplotne grčeve kod neaklimatizovanih osoba. Obično su zahvaćeni mišići nogu, ruku i stomaka, a bol je nepodnošljiv. Unesrećenog stavite u hlad i dajte mu posoljenu vodu.
Minimalan faktor 15
Uvek koristite kremu za sunčanje, a minimalan faktor neka bude 15. Nosite laganu odeću i kvalitetne sunčane naočare i izbegavajte kafu i alkoholna pića.

Bebe i mala deca najugroženija

Nedovoljno razvijen telesni sistem hlađenja kod beba i male dece zahteva posebnu pažnju. Bebe izlažite slabom suncu i osigurajte im konstantan hlad i dovoljno tečnosti. Deca se "sprže" na suncu lakše od odraslih, pa ih obavezno namažite kremom visokog faktora. Imajte na umu da povišena temperatura, glavobolja, proliv i povraćanje ukazuju na to da vaše dete boluje od nekog sunčanog poremećaja.

Izvor: Press

Sunce godišnje ubije 60.000 ljudi u svetu
Koža sigurna samo u hladu

Prvo je važilo pravilo - sunčanje je lek. Ublažava kostobolju i izvlači reumu. Potom su usledila upozorenja - izlaganje suncu je opasno jer uspavljuje nerve i širi krvne sudove. Poslednjih godina vlada zabrinutost jer od raka kože oboleva sve više ljudi. U svetu godišnje umre oko 60.000 ljudi od prevelikog izlaganja suncu, uglavnom zbog različitih tipova raka kože.

Zračenje je takođe uzrok ozbiljnih opekotina, starenja kože, katarakte i drugih bolesti, navodi se u prvom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije o globalnim posledicama izlaganja suncu.

U Srbiji godišnje od raka kože oboli više od 3.000 ljudi, dok maligni melanom, najteži oblik tumora kože koji se vrlo teško leči, svake godine dobiju 462 stanovnika Srbije, podaci su Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Naši stručnjaci navode da je broj maligniteta kože u stalnom porastu i da je u direktnoj vezi sa izlaganjem suncu i tamnjenjem u solarijumu.

- Svima nam je potrebno sunce, ali previše može biti opasno - čak smrtonosno. Srećom, bolesti koje mogu nastati UV zračenjem, poput malignih melanoma, drugih tipova raka kože i katarakte, mogu se u potpunosti sprečiti jednostavnim zaštitnim merama - navodi se u saopštenju direktorke za javno zdravlje i okolinu u SZO Marije Neire.

Najveća oštećenja kože zabeležena su kod ljudi starih između 20 i 30 godina, i zato doktori apeluju da se svi građani pridržavaju uputstava zaštite pri sunčanju.

- Najbolja zaštita od sunca je hladovina, ali ako neko želi da se sunča, najmanje štetno izlaganje suncu je do 10 ujutru i posle 17 sati. Na suncu se obavezno mora nositi šešir ili boraviti ispod suncobrana, zatim su obavezne naočare i odeća koja ne propušta sunčeve zrake. Zaštitni faktor bi trebalo da bude oko 30, koji treba da se nanosi temeljno na kožu i to na svakih sat vremena. Decu bi osim zaštitnog faktora 50 trebalo štititi i šeširićem. Bebe starosti do 12 meseci ne treba izlagati suncu, a do treće godine samo minimalno, uz obaveznu zaštitu kremama sa visokim faktorom - objašnjava za „Blic“ dermatolog dr Gorana Isailović.

Rizičnu grupu za dobijanje raka kože čine ljudi sa svetlom ili pegavom kožom, sa brojnim mladežima, riđokosi ili svetlokosi, oni sa zelenim ili plavim očima, dodaje doktorka.



Izvor: Blic \Sonja Todorović