Bolesti srčanog mišića
22/1/2007



Postoji tri glavna tipa oboljenja srčanog mišića od kojih svako može da izazove srčani udar.

Najčešće oboljenje je hipertrofična kardiomiopatija, koja je najčešći uzrok iznenadne smrti ljudi ispod 30 godina.Upozoravajući simptomi kardiomiopatije su iznenadni gubitak svesti, ubrzan puls (aritmije ), bol u grudima i neočekivano gubljenje daha.

Primarne kardiomiopatije nemaju specifiči uzročnik za razliku od sekundarne kardiomiopatije koja može biti uzrokovana visokim krvnim pritiskom, oboljenjem srčanih zalistaka ili urođenim srčanim manama ili usled drugih bolesti koje se odražavju na srce.

Kod hipertrofične kardiomioatije srčani mišić zadebljava bez nekog vidnog uzroka. U većini slučajeva bolest je nasledna i nastaje usled genske abnormalnosti. Od ove bolesti u evropi oboljeva 125,000 ljudi. Mišićna masa leve komore je veća nego što bi trebala da bude, što prouzrokuje da mitralni zalistak dodiruje zid između levog i desnog dela srca - septuma. Usled zadebljavanja prolaza dolazi do obstrukcije krvi koja izlazi iz srca .

Kongestivna kardiomiopatija je mnogo češća a razvija se usled uvećavanja i sužavanja srčane šupljine, što slabi srce pa ono ne pumpa krv normalno. Srčani mišić postaje suviše fleksibilan i slabi što smanjuje efikasnost pumpanja krvi kroz organizam. Javlja se otežano disanje usled nakupljanja tečnosti u plućima. Ovo stanje je vezano za otkazivanje leve strane srca.

Može da počne da otkazuje i desna strana srca kod koje se tečnosti skupljaju u drugim tkivima i organima, najčešće nogama, zglobovima, jetri i abdomenu. Uzroci ovog oboljenja u većini slučajeva nisu poznati ali su često uzročnici virusi, auto-imuna oboljenja kao što je reumatoidni artritis, preterano uzimanje alkohola. Najčešći simptomi su kratak dah, tvrd puls, umor, otečeni zglobovi i angina. Često se formiraju krvni ugrušci usled sporijeg proticanja krvi kroz srce.

Aritmogena kardiomiopatija desne srčane komore- zamena srčanog mišića fibroznim ožiljcima ili masnim tkivom koja najčešće zahvata desnu komoru srca.Desna strana srca najčešće zadebljava a kasnije se proširuje i mišićni zid postaje tanji. Ovo može dovesti do poremećaja električne aktivnosti i u nekim slučajevima probleme funkciji pumpanja krvi.

Restriktivna kardiomiopatija je najređe oboljenje i pojavljuje se kada srednji sloj zida srčane šupljine - miokard je intenzivno krut što izaziva punjenje srčanih komora krvlju između otkucaja srca.

Dijagnoza ovih bolesti se postavlja korišćenjem elektrokardiograma koja meri srčane otkucaje i ehokardiogram koji stvara sliku srca gde se vide promene srčanog mišića. Moguće su komplikacije kao što su krvni ugrušci, slabljenje srca, poremećaji srčanih otkucaja i iznenadna smrt.

Ne postoje lekovi koje leče ove bolesti lekovi kao što su ACE inhibitori, beta blokeri, digoksin, diuretici, operacija ili pejsmeker mogu da ublaže simptome i spreče dalji razvoj bolesti.
Izvor

Pomozite svome srcu

Načinom života, ublažavanjem stresnih situacija, pravilnom ishranom i odmerenim fizičkim aktivnostima visok krvni pritisak je moguće znatno ublažiti i držati pod kontrolom.

Oko 20 odsto stanovništva u industrijskim zemljama pati od viskog krvnog pritiska – hipertenzije. Idealne vrednosti su oko 120/80 mmHg. Visok pritisak je faktor  rizika ateroskleroze. Hipertenzija je glavni faktor opasnosti od niza ozbiljnih bolesti, uključujući moždane i srčane udare. Ne zovu ga uzalud tihim ubicom.
O zdravlju treba misliti dok se ne pojave tegobe i posledice. Šta da preduzmete da sprečite povišen krvni pritisak, savetuje vam dr Mila Živojinović-Đondović, kardiolog:
– Svaki pojedinac može mnogo toga sam da učini za normalne vrednosti svog krvnog pritiska, ili može sebi pomoći ako se hipertenzija već pojavila. Uslovi savremenog života znatno doprinose da živimo nezdravo, pa time ugrožavaju i naše zdravlje.
Osnovni faktori rizika su: stres, prekomerna težina, začinjena, slana hrana, nedovoljno  fizičke aktivnosti... Kako da ih savladamo?

Stres – prvi neprijatelj krvnog pritiska

Na dinamiku života i stresne situacije uglavnom niko ne može uticati. Visoki zahtevi posla, kratki rokovi i slaba podrška na poslu su, čini se, „okidači“ za podizanje krvnog pritiska, pogotovo kod muškaraca.
Tim naučnika kanadskog Univerziteta Laval, sedam godina je pratio 6.719 radnika i ustanovio da hronični stres može dovesti do povišenja krvnog pritsika.
Naime, poznato je da stres na poslu može dovesti do pogoršanja zdravlja, uključujući srčane udare i depresiju. Izučavanja uticaja stresa na krvni pritisak dala su različite rezultate.
Stres je samo jedan od razloga koji mogu dovesti do povišenja pritiska.
Savet: Naučite da ublažite stres. Najbolje je kroz vežbe i fizičku aktivnost. Brojne ustanove i udruženja danas nude kurseve i vežbe velnesa, joge, meditacije i drugih tehnika opuštanja. Ako niste baš pristalica takvih tehnika, naučite bar da se pravilno koncentrišete na disanje i da žmureći i duboko i pravilno dišući sedite desetak minuta trudeći se da ne mislite na dnevne probleme i brige, već samo na svoje disanje.
Bitno je da naučite da duboko udahnete pre nago što se uzbudite i ako je ikako moguće, brojte do deset. To su mali trikovi koji ublažavaju posledice stresa i život mogu učiniti lepšim.

Nemojte jesti jako slanu hranu

Preporuke su da se u dnevnoj ishrani ne koristi više od 5 grama soli, jer se pokazalo da se onda manje tečnosti zadržava u organizmu i tako utiče da pritisak bude niži. Sa manje soli u ishrani poboljšava se i iskorišćenost lekova, koji imaju dobar efekat i u manjim dozama.

Vežbe i druge fizičke aktivnosti

Preporuke su da se zdravlje čuva redovnim fizičkim aktivnostima. Treba redovno vežbati bar tri do pet puta sedmično 20–60 minuta. Redovno vežbanje može dugoročno sniziti pritisak za čak 15 mmHg. Zato je važno da svako odabere onu vrstu sporta koja mu najviše odgovara, koja mu čini zadovoljstvo, radi motivacije i istrajnosti u vežbanju. Svakako da bi prvo trebalo konsultovati se sa svojim lekarom, da bi se radile one vežbe koje su pogodne za  kondiciju, zdravstveni status i životnu dob pojedinca.
I sasvim zdravi i mladi ljudi koji se bave sportom rekreativno, moraju s vremena na vreme kontrolisati krvni pritisak.
Izvor