Bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju najčešći uzrok smrtnosti pacijenata u Srbiji, kao i u Hrvatskoj. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji i Hrvatskoj za smrt preko 51% pacijenata krive su kardiovaskularne bolesti. To znači da svaka druga osoba umre od ovih bolesti. Statistički gledano, u Srbiji svakih 15 minuta jedna osoba premine od posledica bolesti srca ili krvnih sudova.

Povećanje rizika za nastajanje kardiovaskularnih bolesti predstavlja savremeni način života. Činjenica je da se na ove uzroke može znatno uticati samo malim promenama u načinu života i načinu ishrane.

Najvažniji uzroci nastanka kardiovaskularnih bolesti

Preterana gojaznost je veliko opterećenje za organizam, srce i krvne sudove.

Neredovna i nepravilna ishrana namirnicama bogatim holesterolom znatno utiče na razvoj bolesti srca.

Prevelik unos u organizam hrane bogate zasićenim masnim kiselinama nije povoljan za organizam.

Dugo sedenje u automobilu, pored kompjutera, pored televizora i na radnom mestu, kao i nedovoljna fizička aktivnost - uzroci su mnogih bolesti.

Konsumiranje alkoholnih pića, pogotovu u većim količinama, veoma je štetno po krvne sudove jer ih previše napreže i razara.

Pušenje ne samo da je štetno za disajne organe već negativno utiče i na srce i krvne sudove, pa stvara preduslove za zapušenje krvnih sudova i infarkt.

Medicinsko tumačenje uzroka kardiovaskularnih bolesti

Navedeni način života i ishrane stvaraju u organizmu povećane količine masti (trigliceride), zasićene masne kiseline i holesterol, a sve to dovodi do nagomilavanja masnih naslaga na zidovima krvnih sudova. Nagomilavanje masnoća na zidovima krvnih sudova dovodi do arterioskleroze i kardiovaskularnih bolesti koje mogu dovesti do bolesti sa smrtnim ishodom.

Prevencija bolesti krvnih sudova

Na mnoge navedene uzroke možemo uticati promenom načina života i promenom načina ishrane.

Kada je reč o promenama u načinu života, stručnjaci preporučuju:
prestati sa pušenjem i smanjiti količinu alkoholnih pića
smanjiti vreme provedeno u sedenju
povećati fizičke aktivnosti kroz duže šetnje i umerene sportske aktivnosti
piti veće količine tečnosti u toku dana

Promene u načinu ishrane:
ne ukidati obroke ni pojedine namirnice nego smanjiti dnevnu količinu pojedene hrane
podeliti obroke na 5 do 6 manjih obroka
smanjiti količinu masnog mesa u ishrani
češće jesti ribu
jesti raznovrsnu hranu, ali u manjim količinama
jesti što više voća
u ishrani koristiti integralne žitarice i mahunarke
smanjiti unos soli, šećera, slatkiša, kafe i gaziranih pića
jesti integralni ili crni hleb umesto belog hleba
umesto punomasnog mleka i jogurta koristiti mleko i jogurt sa manje masnoće
koristiti koštunjave plodove (orasi, badem, lešnik, kikiriki...)
umesto svinjske masti i suncokretavog ulja što više upotrebljavati maslinovo ulje
jesti crnu čokoladu i piti crno vino u manjim količinama

Ovo su neki od saveta za prevenciju bolesti krvnih sudova i bolesti srca kojih svako od nas može uz malo napora da pridržava.


Izvor: Krstarica