Zapažena je vidna naslednost kod oboljenja štitne žlezde

Nije samo boja očiju nasledna, već, nažalost, i sklonost prema bolestima, jer od predaka nismo nasledili samo izgled, talenat, ime, već i sklonost ka više od stotinu različitih bolesti.

Zato je neophodno da svako žensko dete dobije odgovor bar na deset osnovnih pitanja u vezi sa zdravstvenim problemima, među kojima su: da li je neko od članova porodice patio od srčanih smetnji, da li postoji porodična sklonost prema zakrečenju krvnih sudova, da li je neko u porodici imao povišen nivo holesterola, jer oko 40 odsto žena starijih od 55 godina pati od ovog poremećaja.

Takođe je važno da li je neko imao zadebljanja u dojci jer, primera radi, samo u Nemačkoj godišnje od raka dojke oboli 60.000 žena, a 19.000 umre od te bolesti, pri čemu je nasledni faktor krivac u 10 odsto slučajeva.

Stručnjaci smatraju da je rizik od kancera dojke povećan za 40 odsto ukoliko je od njega bolovala nečija majka ili sestra.

Takođe je važno da li neko u porodici ima migrene koje su posledica suženja krvne mreže u mozgu. Kada neko pati od nasledne migrene, sebi može pomoći promenom načina ishrane i povećanim svakodnevnim kretanjem.

Zapaženo je naslđe i kod oboljenja štitne žlezde koja se proverava analizom krvi i merenjem hormona, a svako odstupanje leči se na vreme medikamentima ili operacijom.

Duševne bolesti su nasledne koliko i bolesti tela i zato je neophodno da se u ovakvim situacijama osoba obrati psihijatru ili psihologu, jer samo on može da odredi pravu dijagnozu i terapiju.

Naučnici nisu sigurni da se strast prema nečemu, na primer alkoholu, drogi, nikotinu ili gutanju lekova, nasleđuje ili je stvara atmosfera u kojoj dete odrasta, ali se zna da su toj sklonosti za 50 odsto većem riziku izloženija deca zavisnika iako se ne može tvrditi da je reč o genetskoj ili sociološkoj pojavi.

Izvor: Politika

Zdrave navike menjaju gene

Promena načina života u vrlo kratkom vremenu može da dovede do značajnih promena u genetskoj strukturi čoveka. Ishrana, opuštanje i fizička aktivnost jesu faktori koji mogu da spasu život. Promena načina života, uključujući zdravu ishranu i vežbe, ne samo da može da dovede do boljeg fizičkog stanja nego i do velikih promena na genetskoj ravni.

Studija objavljena u časopisu „Proceedings of the National Academy” pokazala je da se aktivnost gena koji sprečavaju bolesti povećala, dok se niz gena povezanih s bolesti kao što je karcinom prostate deaktivirao.

Naučnici su sproveli manju studiju koja je obuhvatila 30 muškaraca s karcinomom prostate niskog rizika, a koji su odlučili da ne prihvate konvencionalni način lečenja, kao što su operacija i zračenje ili hormonska terapija, već su počeli da vode zdrav život.

Ovi muškarci su tri meseca živeli zdravo. Njihova ishrana bila je bogata voćem, povrćem, žitaricama od celog zrna, mahunarkama i proizvodima od soje. Umereno su vežbali i jedan sat dnevno provodili su u meditaciji ili drugim tehnikama opuštanja.

Nakon tri meseca izgubili su na težini, snizili su krvni pritisak i, u celini, bili su u boljoj formi.

Međutim, to nije sve. Tim naučnika koji je rukovodio ovim projektom otkrio je i dublje promene koje su uočili posle upoređivanja biopsije prostate napravljene pre i posle promene načina života.

Posle tri meseca kod učesnika projekta otkrivene su promene aktivnosti u oko 500 gena, uključujući 48 gena koji su se aktivirali i 453 gena koji su se deaktivirali.

Aktivnost gena koji sprečavaju bolesti se povećala, dok se niz gena povezanih s bolestima kao što su karcinom prostate i dojki deaktivirao.

Izvor: Politika