Bolest tularemija hara Pčinjskim okrugom
Od opasne zaraze umire svaki deseti
Veselin Pešić | 04. 03. 2010. - 00:02h | Foto: V | Komentara: 0

Vranje - Opasna bolest tularemija posle 20 godina ponovo hara Pčinjskim okrugom i dobila je razmere epidemije. Laboratorijske analize potvrdile su da je u proteklih petnaestak dana od te bolesti zaraženo devetoro Vranjanaca, Bujanovčana i Preševljana. U Zavodu za javno zdravlje ističu da su u Vranju obolele dve, Bujanovcu tri i u Preševo četiri osobe. Bolest se u deset odsto slučajeva završava smrtnih ishodom.

Načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, dr Goran Ristić kaže da je pod sumnjom još pet osoba iz Rajinca kod Bujanovca i Aliđerca, nadomak Preševa. Laboratorijske analize tek treba da potvrde da li su ljudi iz pomenutih sela zaraženi tularemijom. Porodična epidemija prijavljena je u selu Strezovce kod Preševa, u kojoj su tularemiju zaradila dva člana jedne familije. Bolest koja se u deset odsto slučajeva završava smrtnih ishodom, u opštini Preševo napala je dva srednjoškolca, a u Bujanovcu šestogodišnje dete i petnaestogodišnjeg đaka.

 

Slučajevi tularemije potvrđeni su u Strezovcu (2), Trnavi (1), Preševu (1), Ljiljancu (1), Samoljici (2), Stropskom (1) i Dubnici (1). Kliničku sliku obolelih, koji su hospitalizovani na vranjskom infektivnom odeljenju, pratili su povišena temperatura, glavobolja, bolovi i otok limfnih žlezda na vratu.
- Zarazna bolest se sa životinja prenosi na čoveka. Sa sigurnošću nisu utvrđeni rezervoari, izvori i putevi zaraze. Najverovatnije je došlo do indirektnih kontakata ljudi sa izlučevinama miševa i pacova i to posredstvom neopranih ruku unosom u organizam. Dakle, infekcija je nastala preko usta. Uzročnici tularemije su miševi, pacovi, zečevi, insekti, krpelji i domaće životinje. Ljudi obole kada koriste zaraženu vodu i hranu, prilikom direktnih kontakata sa životinjama, inhalacijom ili od uboda insekata. Masovna tularemija registrovana je pre dve decenije i tada je godišnje u proseku oboljevala jedna do dve osobe. Nevolja je u tome što nijedna državna laboratorija u Srbiji ne radi analize na ovu vrstu bolesti. Odsustvo laboratorijske dijagnostike u zdravstvenim ustanovama otežava praćenje epidemiološke situacije na terenu - rekao je dr Goran Ristić.


Direktor Zavoda za javno zdravlje dr Eržika Antić ističe da su zbog stvaranja novih žarišta tularemije upućena pisma predsednicima opština, od kojih se zahteva da preduzmu dodatne mere iz njihove nadležnosti, kako bi se otklonila opasnost od širenja zaraze. Od čelnika lokalnih zajednica u kojima su registrovani slučajevi oboljevanja od tularemije zahteva se da preduzmu mere za deratizaciju, da se pojača higijena vode i životnih namirnica i da se veterinarska služba više uključi u suzbijanje epidemije. Epidemiolozi su stalno na terenu, ispituju zaražene porodice i pojačanim zdravstveno-vaspitnim radom nastoje da suzbiju opasnu zarazu, koja najviše preti deci.


Načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju dr Goran Tasić smatra da je neophodno da se što pre pod nadzor i kontrolu stave svi veći seoski vodovodi i javne česme. Upozorava i opominje podatak da su sva izvorišta vode u opštinama Preševo i Bujanovac zapuštena i da nisu pod kontrolom zdravstvenih stručnjaka.

 
Simptomi
- povišena temperatura
- glavobolja
- bolovi i otok limfnih žlezda na vratu

Izvor: Blic