Beznađe protekle dve decenije nateralo je ljude da veruju u neistine. Zato danas mnogi ne sumnjaju da je Koštunica pobedio Miloševića jer je to zapisano u „Kremanskom proročanstvu"...



Kada je poprilično svojevoljni kralj Milan Obrenović odlučio da se razvede od kraljice Natalije, „dvorski savetnici" jedino to nisu hteli da mu dozvole, pošto kralj mora da vodi računa o dostojanstvu dinastije i države. A onda se kralj doseti i reče im: „Tako su proroci iz Kremna prorekli, a kad se nešto prorekne, to je sudbina, a od sudbine se ne može pobeći. Ja moram da se razvedem!" Dalje ubeđivanje nije bilo potrebno i kralj je ponovo bio slobodan čovek, a proročanstva Tarabića su postala „legitiman" deo srpskog nacionalnog bića, koja će kreirati podsvest naroda čitav vek kasnije.

To što nikada nije dokazano nijedno proročanstvo Tarabića, nije smetalo DOS-ovim marketinškim stručnjacima da pred izbore 2000. godine puste priču da su Tarabići prorekli da će Srbijom vladati onaj koji nosi prezime sela iz kog potiče. Da li je Koštunica pobedio na tim izborima i da li je ova priča o kralju Milanu, koju je čuveni radikal Pera Todorović objavio 1902. godine, baš potpuno istinito i nije toliko bitno. Jer, i da je sve potpuno izmišljeno, upravo to dokazuje kako lako čitava nacija može da padne u duboku zabludu i da se neka ni na kakvoj logici zasnovana verovanja urežu u podsvest naroda.


Srpska istorija je puna teških zabluda koje su kreirale politiku Srbije, od Kosova naovamo. Ali, u srpskom narodu postoje i manje, naizgled bezazlenije zablude i luda verovanja koje kreiraju naš svakodnevni život i sliku koju imamo o svetu oko nas. Voja Antonić, jedan od najvećih „boraca" protiv sujeverja i autor knjige „Da li postoje stvari koje ne postoje?", pisao je o belom golubu sa crvenim končićem, koji mu se kao zaštitnik nalazio u teškim situacijama u životu i koji mu je jednom prilikom i spasao život. A onda je postavio pitanje kako to objasniti i odgovorio na njega: „Jednostavno, sve sam izmislio".

Narod nekako najlakše poveruje u izmišljotine, jer su suviše neverovatne da bi se proveravale, a vremenom, po onoj Gebelsovoj, kada ih sto puta čujemo prihvatamo ih kao istinu. Počevši od toga da danas bilo koji navijač Partizana bez griže savesti može da kaže da je Sportsko društvo „Partizan" najtrofejnije na svetu, da su srpski fudbaleri svuda u svetu poznati kao „evropski Brazilci", pa do toga da su Srbi najbolji ljubavnici, da imamo najukusniju kuhinju i da niko nema toliko sočne psovke kao mi.

Istina je da niko nije ni pokušao da izbroji trofeje Real Madrida ili CSKA iz Moskve, da naše fudbalere znaju samo po šest komada primljenih na poslednjem svetskom prvenstvu, da je seks individualna stvar, a da srpska kuhinja i ne postoji. Kod Srba postoji verovanje da Mađari i mi najviše psujemo. Istina je da su lingvisti detektovali oko 4.000 psovki u srpskom jeziku, a 5.000 u mađarskom. A samo „učtivi" Englezi imaju više od 7.000 psovki.

To su takozvana verovanja iz zadovoljstva, jer nekom prosto prija da misli da je najbolji. Kako kaže psiholog Aleksandra Janković, u svakoj naciji postoji tzv. primarni narcizam koji se rađa na opštem nivou.

- To postoji u svakoj naciji, samo je pitanje na koji način se izražava. Svaki narod je uveren da je najbolji na svetu, da je izabran. Utoliko se razvijaju nacionalne teorije da je narod najsposobniji za razne poduhvate - kaže ona.

Zanimljiva je jedna globalna zabluda, koja je zaživela čak i u naučnim krugovima, a koja je imala žestoku primenu tokom deset godina borbe protiv režima Slobodana Miloševića. Od 9. marta 1991. pa sve do 4. oktobra 2000. verovalo se da je neophodno samo da broj protivnika režima koji je spreman da izađe na ulicu dostigne kritičnu masu, posle koje neće biti spasa diktatoru sa Dedinja. Verovanje u fenomen kritične mase u nauci se zove „efekat stotog majmuna". Kako je zabeležio Antonić, 1950. na japanskom ostrvu Košima počelo je ispitivanje ponašanja majmuna koje je trajalo punih 30 godina. Na kraju je zoolog Lajal Votson opisao eksperiment koji je navodno dokazao fenomen kritične mase.

Majmuni su, naime, svaki dan dobijali krompire jednostavno bačene na prašnjavu zemlju. Posle nekog vremena, jedna majmunica je otkrila da krompir može da opere u moru. Jedan po jedan majmun iz grupe počeo je da radi isto što i ona. Delovalo je da broj majmuna koji to rade raste polako, ali sigurno. Nakon šest godina, dogodio se prelomni trenutak; kako je pisao Votson, ako pretpostavimo da je 99 majmuna pralo krompir, a da im se onda pridružio još jedan, on je bio ta granica kojom je preskočena kritična masa i onda su svi majmuni počeli da peru krompir, a taj običaj se širio među vrstom i na obližnjim ostrvima. Međutim, kasnije naučne provere su pokazale da je Votson doneo ovakav zaključak iako je u periodu od tih šest godina na ostrvu broj majmuna porastao sa 20 na samo 59. Dakle, nije moglo da bude nikakve reči o „stotom majmunu", niti o bilo kakvoj navici među majmunima.


Nije da postoji paralela između tih majmuna na japanskom ostrvu i mase koja je deceniju pokušavala da sruši Miloševića, tek i mi danas znamo da 5. oktobra Milošević nije srušen ispred Skupštine, nego po džipovima u kojima se pregovaralo da vojska i specijalci ne izađu na ulice.

Sve je to je neka vrsta modernizovanog sujeverja koje se nadovezuje na tradicionalno verovanje da je baksuz ako crna mačka pređe put, ili ako se prođe ispod merdevina, ili verovanje u lunarni efekat - da u noći punog meseca dolazi do većeg broja ubistava.

- Sujeverje je po definiciji lažna vera. Nemam utisak da su Srbi sujeverniji od drugih naroda. I kod nas, kao i kod ostalih, ono se razvija. Svi ljudi su podložni tome, pogotovo ako svoju veru ni na koji način nisu uobličili. Sujeverje se naslanja na primitivno, magijsko, pagansko razmišljanje koje postoji negde u svakom od nas. Dešava se da ljudi degradiraju kritičko mišljenje na štetu tog paganskog, a čak ne moraju da budu primitivne osobe. Događa se totalni paradoks, da ljudi idu u crkvu, a kada im na ulasku u portu put pređe crna mačka, oni to dožive kao baksuz. Bilo kakav doživljaj beznađa provocira kod ljudi pojavu tog magijskog razmišljanja i rađa se stepen poverenja u teško objašnjivo - kaže Aleksandra Janković.

Srbi, dakle, nisu najbolji ljubavnici, niti će postati svetski prvaci u fudbalu kao pravi Brazilci. Ponekad i nije loše poverovati u takve zablude. Samo da nas to stvarno smesti pod onu šljivu koju su nam prorekli Tarabići.   

***
Jurenje iksa

Kladionice leglo modernog praznoverja

Danas se „leglo" sujeverja kod Srba sigurno može pronaći u kladionicama i igrama na sreću.

- Ljubitelji „lotoa" služe se rezonom: ako je neki broj češće bio na spisku izvučenih u ranijim kolima, onda se na njega treba kladiti jer je to, provereno, broj koji se češće izvlači. Ne postoji nijedno matematičko i logičko pravilo koje bi toj kombinaciji dalo manje ili veće šanse u odnosu na bilo koju drugu - tvrdi Voja Antonić.

Kockari razvijaju svoje sisteme i veruju u „srećan dan". Trenutno je najraširenija „računica" u kladionici o „jurenju iksa", odnosno, verovanje da svaki klub u nekoliko utakmica „mora" da odigra makar jednu nerešenu, pa se zato isplati uvek igrati na jednu ekipu „iks". Finansijska kombinacija podrazumeva da se na svaku utakmicu uloži duplo veća suma. Često se, međutim, ispostavi da svaki klub vrlo lako šest ili sedam utakmica zaredom pobedi ili izgubi.

***
Paranoja



Mobilni telefon izaziva upalu mozga

Jedna od svakodnevnih zabluda vezana je za mobilne telefone. Među narodom se proširilo verovanje da prekomerna upotreba mobilnog može da izazove upalu mozga, iako sva istraživanja to demantuju. Iz toga se da zaključiti, kako bi to rekli oni sa malo više smisla sa za humor, da onaj ko u to veruje avansno ima problem sa mozgom. Još pre deset godina naučnici su dokazali da prosečan mobilni telefon zrači 0,6 vati toplotne energije dok leti, po suncu, glava čoveka bude ozračena čak sa 40 vati toplote. A srpski izum u paranoji koji je proizveo mobilni je vađenje baterije prilikom poverljivih razgovora, jer se tako sprečava prisluškivanje. Besmisleno, jer čak i ako neko želi da vas prisluškuje nebitno je da li je baterija izvađena ili ne.



Izvor: Press

Jedna od najvećih zabluda u koje ljudi veruju je pisana ili izgovorena reč u javnim medijima. Sećam se jako dobro kako je moja baba pažljivo isecala razne savete iz novina i nikad ih nije proveravala. Onda sam ja počela da se interesujem za te mudrosti (kako izvući fleku, uštedeti na deterdžentu, lečiti se biljem,...) Uglavnom svašta tu nije imalo smisla. Međutim koliko god kritikovao nonsense ni Antonić nije baš imun na iste. Tako je u ovom tekstu pomešao babe, žabe, krabe i kelerabe. 

нисам хтео да читам даље када нека будала пише текстове и избацује нетачне информације уопште не желим да читам, па један наш Видић је најбољи штопер на свету...

Evo i demonstracije na delu. 

Nego, pisati o idiotluku ljudi stvarno je već postalo totalno fuš.