Stručan naziv ove manje poznate dijagnoze je prokrastinacija - kada ljudi bez realnog razloga svoje aktivnosti ne obave na vreme. To može da bude ozbiljan psihički poremećaj koji se leči psihoterapijom i lekovima



Prvi put ove godine obeležen je Svetski dan prokrastinacije. Ova do sada ne baš mnogo poznata dijagnoza jedna je od onih u kojoj se mnogi prepoznaju. Zapravo, psiholozi su je definisali kao oblik patološkog ponašanja za koji je karakteristično odlaganje i odugovlačenje vlastitih obaveza bez nekog posebnog objektivnog opravdanja.
Stalno odlaganje neke aktivnosti, koje je ponekad nesnosno za samu osobu, kao i za njenu okolinu, psiholozi vide kao mehanizam pomoću kojeg se ljudi bore protiv nervoze vezane za otpočinjanje ili završavanje posla.

Prokrastinacija predstavlja imunu odbranu od društva i teškog okruženja, sredstvo kojim se ljudi brane od napada savremenog sveta, smatraju psiholozi. Ona može dovesti do stresa, osećaja krivice, gubitka lične produktivnosti, stvaranja krize i pojave negodovanja okoline zbog neispunjavanja odgovornosti i obaveza.

Dok je u određenoj meri sasvim uobičajena, prokrastinacija postaje problem ako ugrožava normalno funkcionisanje individue.
Hronična prokrastinacija može čak biti znak psihičkog ili fiziološkog poremećaja.
Procenjuje se da 15 do 20 odsto populacije barem povremeno ima problema s prokrastinacijom, dok su neka istraživanja utvrdila da više od 50 odsto studenata bar jednom prokrastinira. Kada se tako nešto ponekad dogodi, nema razloga za posebnu brigu.
Međutim, preterivanje u prokrastiniranju može u velikoj meri da nam oteža život, da utiče na gubitak radnog mesta, da pokvari odnos s prijateljima i porodicom. Ponekad je prokrastinacija znak nekog dubljeg mentalnog poremećaja, na primer anksioznosti.
S prokrastinacijom je povezano smanjeno samopouzdanje, odnosno uverenje da se obaveza ne može izvršiti na zadovoljavajući način, averzija prema obavezi, impulsivnost, poremećaj pažnje i stepena motivacije i slično.

Nije, naravno, svejedno i o kakvoj je obavezi reč. Na primer, sa odlaganjem plaćanja računa može u većoj meri biti povezana impulsivnost, dok odlaganje odlaska lekaru može u većoj meri da znači anksioznost.
Uz prokrastinaciju se često povezuje perfekcionizam i dosta se često ističe ta veza, naročito u „self-help" literaturi. Istraživanja pokazuju kako ta veza i nije baš tačna. Neki perfekcionisti naprotiv prokrastiniraju ređe od proseka i više brinu o obavezama.
U poslednje vreme se kao glavni „krivac" za prokrastinaciju ističe impulsivnost. U dilemi „platiti račun ili kupiti novi mobilni", prokrastinatori često donose impulsivnu odluku i kupe telefon, a kažu: „Račun ću platiti sledećeg meseca".



Pojedini stručnjaci svrstavaju prokrastinatore u dva tipa - opuštene i napete. Opušteni prokrastinatori se usmeravaju na druge obaveze i sfere života. Propuštene obaveze ih ne brinu previše. S druge strane, napeti prokrastinatori se obično osećaju preplavljeni obavezama. Osećaju nedostatak energije i sposobnosti za izvršavanje svojih obaveza.

Neka istraživanja pokazuju da je kod prokrastinatora smanjena aktivnost nekih delova prefrontalnog dela kore velikog mozga. U tom delu mozga postoje nervni krugovi koji sprečavaju preterano ometanje funkcija planiranja i delovanja od strane spoljnih nadražaja. Kod hroničnih prokrastinatora utvrđena je smanjena aktivnost tog dela kore mozga, što dozvoljava upliv nadražajima „sa strane" koji ometaju normalan tok planiranja i delovanja. Slična je neaktivnost tog dela mozga pronađena i kod osoba koje pate od ADHD sindroma (sindrom rasute pažnje).
Iako nekome može izgledati trivijalan, problem prokrastinacije je nešto s čim se mnogi ljudi suočavaju, a nije zanemarljiv i društveni i ekonomski aspekt prokrastinacije.
Terapija hroničnih prokrastinatora uglavnom se svodi na psihoterapiju, eventualno uz pomoć medikamenata.

***
Formula-Matematički model bolesti
Tim stručnjaka sa koledža u Kalgariju važi za vodeće eksperte za prokrastinaciju. Oni su utvrdili i matematički model prokrastinacije koji se da izraziti jednačinom:
Preferencija za delovanje = Očekivani uspeh x Vrednost ishoda izvršene obaveze / Vreme čekanja na „nagradu" x Osetljivost za odlaganje
Oni su formulisali i jednostavan test na osnovu kog čovek sam može da utvrdi da li pati od ovog poremećaja i da li ima potrebu da potraži pomoć stručnjaka.
Procenti-Iz godine u godinu sve ih je više
Da se sa modernim vremenom broj prokrastinatora povećava pokazala su i istraživanja. Početkom 1978. godine obavljeno je ispitivanje u kome su ljudima postavljana pitanja o tome koliko često odlažu obaveze i samo se jedan odsto izjasnio da to čini često, dok je 15 odsto reklo da to čini ponekad. U sličnom istraživanju sprovedenom 2002. godine pokazalo se da je procenat ispitanika koji često prokrastiniraju popeo na šest odsto, a čak 60 odsto njih je reklo da to čini ponekad.



Izvor: Press

http://forum.burek.com/prokrastinacija-t471121.html