Nema leka za agresivne alge

Bolest mora zvana „tumor Mediterana“

Tropska alga Caulerpa racemosa dospela je tridesetih godina prošlog veka iz Crvenog mora preko Sueckog kanala u jugoistočni Mediteran. Do devedesetih godina prošlog veka bila je retka i njena staništa su uglavnom bila samo u južnom i istočnom Mediteranu. Međutim, posle toga ova alga, koju naučnici popularno nazivaju „tumor Mediterana“, raširila se po celom Sredozemlju. Na našem primorju otkrivena su staništa ove alge na nekoliko lokacija u budvanskom akvatorijumu i na ulazu u Bokokotorski zaliv.

Opasna alga preti da ozbiljno poremeti biodiverzitet podmorja, uništavajući njegovu floru i faunu. Direktor kotorskog Instituta za biologiju mora, dr Sreten Mandić, šef projekta i tima za utvrđivanje rasprostranjenja te alge, u razgovoru za „Blic“ kaže da je alga dospela u Jadransko more verovatno na više načina, isključujući mogućnost da je namerno posejana.

- Alga može biti doneta u balasnim vodama tankera, pričvršćena za trupove brodova, a može biti ispuštena i iz velikih akvarijuma. Ova alga je prvi put u Sredozemlju primećena 1990. godine i proširila se na obale Kanarskih ostrva, Hrvatske, Italije i svuda u našem okruženju - kaže dr Mandić.

Prema rečima dr Mandića, ova alga raste na svim vrstama morskog dna, i u čistom i u zagađenom moru. Svoja gusta staništa razvija od morske površine do dubine od 40 metara, a na jednoj lokaciji u Jadranu pronađena je i na 60 metara dubine.

- Alga je svetlozelene boje sa razgranatim puzajućim stablom iz kojeg se razvijaju listići visine od jedan do dvadeset centimetara. Listići alge slični su bobicama nezrelog grožđa. Razmnožava se bespolno otkinutim fragmentima, kada iz svakog listića (dva milimetra) nastaje nova alga, ali se može razmnožavati i polno kada nastaje veliki broj sitnih novih jedinki koje se morskim strujama raznose i tako stvaraju nova staništa. Alga dnevno raste jedan centimetar - kaže dr Mandić. Najveća pretnja od ove alge odnosi se na morsku floru i faunu. Prema rečima direktora kotorskog instituta, alga „tumor Mediterana“ svojim gustim naseljima sprečava prodor svetlosti neophodne za sve ostale alge i tako ih uništava.

- Osim toga, u vodu ispušta određene materije (tipa alkaloida) koje izazivaju uginuće svih drugih organizama koji se nalaze u njenoj blizini.

Mlada naučnica iz kotorskog instituta, mr Vesna Mačić, koja zajedno sa roniocima i sama obilazi podvodne lokacije gde je alga otkrivena, kaže za „Blic“ da se alga može dodirivati rukama i da za čoveka nije opasna, ali da njeno širenje može izazvati nemerljivu štetu.

- Šteta može biti ogromna i ne može se iskazati ciframa. Ova alga nema prirodnog neprijatelja u moru, jer svojim toksičnim lučenjem odbija potencijalne morske biljojede koji bi sprečili njeno dalje širenje. Na površini jednog kvadratnog metra alga razvija gustu mrežu isprepletanih stabalaca čija je dužina do 2.600 metara sa 27.000 listića.

Mr Vesna Mačić kaže da su za sada otkrivena mala staništa i da je kotorski institut štampao brošure u kojima poziva sve one koji primete staništa opasne alge da to odmah jave kako bi ekipe ronilaca i stručnjaka izašle na teren i preduzele odgovarajuće mere.

- Nemoguće je istražiti celo podmorje. Mi smo otkrili staništa alge koja prekrivamo crnom folijom i smesom plavog kamena i kreča kako bismo sprečili njeno širenje. Međutim, nismo sigurni da su navedene lokacije jedina mesta gde se alga nastanila. Ukoliko se alga raširi na većem prostoru u podmorju, teško da ćemo moći efikasno da je odstranimo jer za sada nema efikasnog leka - kazali su na kraju dr Mandić i mr Vesna Mačić.




Izvor: Blic \ Baćo Ćetković

NOVA je snimila dobar dokumentarac na ovu temu: Deep Sea Invasion

http://www.pbs.org/wgbh/nova/algae/chronology.html