I ne samo to Odin - koncipiraj sledecu stvar - on nam je dao slobodnu volju ali on jeste i ta slobodna volja i sve sto iz nje nastane.

Caka: izbaci iz glave individualnu sliku Boga kao covekolikog bica. On nas je napravio po svom liku - ali ne spoljnjem nego unutrasnjem - duhovnom liku. Zato je sve kreativno sto izadje iz nas i njegovo delo i on sam.

Medjutim problem je sto iz naseg nerazumevanja i nesvesnog zivota o nama i njemu i nama u njemu i njega u nama - mi tracimo nase vreme na ne kreativne stvari.

Pa nije Mu kreacija bas nesto uspela, a ako je i sve kreativno sto izadje iz nas On sam i Njegovo delo kako onda da je nesavrseno.

odin

neasvrseno je jer se razvija. Kada bi covjek bio savrsen razvoj bi bio prekinut, a kako je razvoj prekinut degradacija je neminovna. Mi smo sada ljudi, nasa svjest je recimo na 6 nivou. Svjest biljaka je na drugom, zivotinja 3-4 itd. Bog je na poslednjem nivou i svi ka njemu tezimo.

Hipoteticko pitanje. Ako se covek na toj lestvici popne do samog vrha (citaj: postigne savrsenstvo), da li i on postaje Bog (ili bilo koja leksicka kategorija koja se svodi na isti smisao) ili jedno sa postojecim Bogom? Ako postaje Bog, onda Bog nije jedan, a i ako postaje jedno sa Bogom gubi se smisao zivota jer se on tu zavrsava...

Cool pitanje ti je savrseno - i bio bi najsrecniji covek na svetu kada bih mogao da ti dam tacan odgovor - ali nisam dovoljno uman - ali ajde da probam sa hipotetickim odgovorom 

Prvo mi ne treba nista da postanemo jer smo mi vec sve sto ikada treba da budemo. nas materijalni oblik i misaoni proces su prolazne stvari - nase besmrtno bice je deo Boga kao sto je uvek bilo i uvek ce biti. Sa naseg materijalnog stanovista to je sve sto treba da nas zanima. Znaci nema postajanja i nastajanja - treba samo da postanemo svesni svoje bozanske prirode.

Znaci mi jesmo Bog - jer smo neodvojivi deo njega - svako nase delo svaka nasa misao - svaka nasa emocija su deo njega i on sam. Paralela se moze povuci iz konstrukcije naseg tela. Svaka nasa celija nosi informaciju o nama samima preko DNK - samim tim svaka nasa celija je sposobna da kreira nas same. Svaka nasa celija je svesna nas i svoje funkcije u nasem organizmu. Tako slicno i mi zivimo u Bozijem "telu". Zemunka na primer ne voli kada koristim rec Bog u mojim "propovedima" - najverovatnije nij jedina - i potpuno razumem zasto. Mozemo umesto toga da koritimo rec "svesnost", "energija", "izvor", "majka priroda". Ja posto sam covek LENJ po prirodi stvari me mrzi da kucam pa Bog nekako dodje zgodno  .

E sad da li se tu sve zavrsava kada postanemo svesni da smo deo njega. NE! Postoji tkzv duhovna hijerarhija korz koju svako od nas kada postane svestan svoje prave prirode mora da prodje i svrha koju mora da ispuni. Znaci i posle Slobe Sloba. Prvo se mucimo da shvatimo ko smo a onda nam natrkace 100kg olova da tako svesni nosimo kroz pustinju. Ne - nije bas tako - ajde da iskoristim istu analogiju sa nasim fizickim telom. Mi u stanju "duhovnog spavanja" u kome smo sada smo nesto slicno celijama organa koji je spreman za transpaltaciju. Znaci nekako mi jesmo ono sto jesmo ali nas jos niko nije ukljucio na struju i rekao nam sta treba da radimo. nasom svesnoscu mi postajemo svesni deo duhovnog/energetskog organizma i apsolutno znamo sta treba da radimo. Da li ima kraj posle toga - i gde je kraj razvoja i rada - da li mozda idemo na neke druge paralelne svetove kao u Galebu Johnatanu Livingstone-u - ne znam i u ovom trenutku to za nsa apsolutno nije bitno.

Bitno je da se probudimo iz sna i postanemo svesni nase prave besmrtne prirode.

Na zalost (ili na srecu, ko ce ga znati) ovo su klasicna metafizicka pitanja, pa samo u tom okviru mozemo o njima pricati. A onda opet dolazimo do subjektvine percepcije, i tako ukrug. Ali valjda ce nam bar nesto biti jasnije posle svega.

Elem, moje pitanje se i svodi na kategoriju besmrtnosti, odnosno nas dozivljaj iste. Vazno je da razlucimo kako je ko dozivljava. Jedino sto nam omogucava da pricamo o ovome jeste svest (razum, um...koji god stepen svesti). Da li besmrtnost znaci kruzenje energije kao nje same, ili je potrebna svest u energiji (malo rogobatno zvuci) da bi joj se pripisala besmrtnost? Nadam se da me razumete iako sam malo zapetljao. Ukratko, da li postoji besmrtnost ako nje nismo svesni onda kada smo zivi kao energija a mrtvi kao materijalna ljustura (telo)?

Postoji - ali kao sto si rekao - nije svesna - mi i dalje ostajemo bespomocno vezani za materijalni svet samo imamo problem jer vishe nemamo nikakav nacin da u njemu opstanemo (telo je istrulilo). Simbolicki to na sitoku pretstavljaju tako sto telo nazivamo camcem sa kojim prelazimo reku. Sustina spiritualnog razvoja je da smo mi nekada bili deo te reke ali smo resili da to vis e ne budemo. Sada dok smo u camcu (jer nemamo svesnost  o nasem recnom poreklu) mi pokusavamo da se setimo kako da plivamo a da tokom tog puta ni jednom ne smemo da skocimo u vodu. Ako se ne setimo i ne naucimo da plivamo - nas camac ce potonuti a mi cemo nestati u dubinama reke sa mogucnoscu da plivamo ali bez svesti o tome. Tuzno - moras priznati.

Posto nema svesnost takva energija ce pre ili kasnije biiti rasformirana u svesne energetske celine koje se postati deo nekog novog tela i koje ce probati da nadju svoje ipunjenje i svest o sebi u nekom novom telu. Ovo lici na reinkarnaciju ali nije u klasicnom smislu te reci. Reinkarnacija (budisticka) podrazumeva entitet dushe koja prelazi iz tela u telo. Ono u sta ja imam uvid kroz moje izvore - dusha bez svesti ne moze da opstane kao entitet jer kao takav ne nalazi svoj cilj (svesnost) - ona tada biva rasformirana na nacin da se svakom dnjenom svesnom delu da najveca sansa za ispunjenjem u sledecem zivotu. Tu ulaze u pricu tkzv karmicki dugovi - koji postoje ali sada nisu preterano bitni.

U svemu tome ostaje cuveno pitanje - sta smo zapravo mi - i koji deo nas je besmrtan i neunistiv koji na svezuje sa Bozijom svesnoscu???

Ali ako kazes da po smrti energija postaje jedna sa "necim", da tako tonazovem, pa se onda rasclanjuje iznova i "useljava" u novo telo, da li je to stara ili nova dusa? Da iskoristim izraz popularan na nasoj politickoj sceni, gde je kontinuitet? Ako je energija nesvesna po napustanju camca, pa se useljava u novi camac, da li je to ustvari sasvim nova energija (dusa u telu), a samim tim nije besmrtna jer nije stara? Kada izgubi svoju svest, gde je veza sa starom i novom dusom?

Ti nastavljas sa odlicnim pitanjima ali ajd da ja nastavim da hipotetishem

Promakla ti je jedna sitnica koju sam ja krisom provukao. Mozemo koncipirati razlicite nivoe razvoja svesnosti. Slicno kao sto je to prikazano u Kabali ili u Jogi. Znaci postoje razliciti nivoi (frekfentni opsezi) energije kojih mi moramo u potpunosti da postanemo svesni. Medjutim, veoma je tesko (bar meni) koncipirati u par reci razvoj kroz nivoe. Po mnogima  se to desava na razlicite nacine razlicitim ljudima. Zasto - ne znam - pretpostavljam da je uvek ono sto nam se desava najbolji nacin da nam se to desi. Zato sam ja u prethodnom postu rekao "delovi dushe" koji su svesni. Znaci svako od nas nesto nauci u svom zivotu ali mozda ne dovoljno i mozda ne na pravi nacin. Sto vise napredujemo u samospoznaji - nasa dusha ima "gushcu" energiju - koja poprima oblik koji treba da ima (opet malo diskutabilno kakav je to oblik). Oblik nije materijalan. Sto je nasa svesnost veca to je enrgija finije i kompaktnije upkovana u nama. Na fizickom planu to se obicno odlikuje vecom senzibilnoscu - fizickom, emotivnom i perceptivnom (vidovitost??) . Po smrti - a pod uslovom da nismo dovoljno zagrejali stolicu - delovi tako formirane rezonantne energije traze dalji razvoj i odvajaju se i traze "host-a" za novu pustolovinu zvana zivot. U novom telu - memorija prethodnih zivota nestaje jer je bespotrebna ali energija duhovnoe svesnosti ostaje nepromenjena i nastavlja da trazi svoje ispunjenje. Dusha u novom telu je uvek nova - ajde dobro - reciklirana na neki nacin - ali sa ciljem da nam pomogne u nasem razvoju. Ipak deo te enrgije moze da bude strasno mlad ali moze da bude i star.

Kljucno pitanje je odakle dolazi mlada energija??? Sa istog mesta i iz istog razloga zasto je covek "pao" na materijalnu sferu stvarnosti. Mit o Adamu i Evi je nesto sto se desava non stop. To nije bio pocetak vremena kako ga crkva pretstavlja - to je pocetak naseg spiritualnog pada iz svesnosti u san materijalnog. Razlog - slobodna volja. To nas je saplelo ali to moze da nas podigne.

Jos jedno kljucno pitanje - koje nekako izvire iz mog pisanija - ako se svi mi tako recikliramo onda se gubi kontinuitet (kako ti rece). Pa i da i ne. Sustinska razlika izmedju stvarnosti u ovom i nekim drugim svetovima je to sto mi ovde sebe osecamo izdvojene iz organizma. Osecamo sebe kao individualne celine a to je prva i najvaznija greska koju moramo da odbacimo. Mi kao entiteti ne postojimo - mi postojimo samo kao delovi celine i nikad ne presatjemo da budemo ta celina. Ja dok ovo kucam sam ti a ti dok ovo citas sam ja. kada bi ljudi to svesno prihvatili nikada vishe ne bi bilo ratova i ubijanja jer bi znali da ubiti negog "drugog" je isto sto i ubiti samog sebe.

Kroz tu logiku nastaje ultimativni kosmicki komunizam koji sam ovde izneo - delovi dushe ce razmenjivati tela sve dok u jednom ne nadju potpunu svesnost i tada vishe nece imati potrebe da se vracaju u materijalni svet nego ce nastaviti svoj zivot kroz vecnost sveobuhvatne energije. Razlog je cisto Maijavelisticki - put nije bitan - kraj puta je bitan, a tada kraj postaje pocetak beskonacnog.

"...delovi dushe ce razmenjivati tela sve dok u jednom ne nadju potpunu svesnost i tada vishe nece imati potrebe da se vracaju u materijalni svet nego ce nastaviti svoj zivot kroz vecnost sveobuhvatne energije..." Ali sta kada se sva energija akumulira na jednom mestu, da li onda postoji svest o bilo cemu, pa i energije o svom postojanju? Tema je nezahvalna, jel mozemo da odemo i do pretpostavki da ono sto je trenutno za nas svest, nije ista svest koju poseduje "nesto", ali se to opet svodi na metafiziku. Postavlja se i pitanje sta ce biti kada nestane sve materijalno, a nastane samo energija? Onda bi to bio kraj jer ne postoji apsolutno nikakva svrha postojanje energije za sebe (pretpostavka). Ona bi bila u stagnaciji, a ono sto stagnira mora da pocne da propada, pa makar bila i energija (uticaj entropije). Jedina druga opcija je da se ponovo useljava u materijalne okvire, ali onda ne da gubi smisao nego jeste besmisleno. Onda se opet sve svodi na vecno kruzno kretanje od savrsenstva do neznanja, i od neznanja do savrsenstva kroz duhovno (nazovi ga kako hoces) uzdizanje.

Moram da naglasim da namera mojih pitanja ni u jednom trenutku nije puko "busenje" tvojih stavova (posto znamo koliko puta se sve svede samo na to na ovakvim temama), vec mi stvarno svaki odgovor namece nova pitanja o kojim volim da diskutujem. Ako pretresemo sve moguce varijante (sto je realno neizvodljivo) mozda bi i dosli do neke opste zakonitosti kojoj se ne moze naci zamerka, a to bi bio ogroman korak.