Pošto su mnogobrojne studije pokazale da smanjeni unos kalorija produžava život pacovima, neki ljudi su, u nadi da će tako živeti duže, svoju ishranu sveli na jedan obrok dnevno, i to prilično oskudan. Efekti takve dijete do sada nisu mnogo proučavani, ali je u Žurnalu Američkog medicinskog društva nedavno objavljen rad koji baca nešto svetla na posledice voljnog gladovanja. Njegovi autori su istraživači s Državnog univerziteta Luizijane u Baton Ružu. Oni su šest meseci podvrgavali raznim merenjima 48 gojaznih osoba, podeljenih u četiri grupe.

Jedna grupa je za to vreme normalno jela, dok su ostale redukovale unos kalorija za najmanje 12,5 odsto (primenjivana je i dijeta koja je podrazumevala unošenje 890 kalorija dnevno). Kada je istraživanje završeno, pokazalo se da je kod ljudi koji su držali dijetu došlo do značajnih promena - do smanjenja težine i procenta masti u organizmu, ali i nivoa insulina, telesne temperature i utroška energije. A i DNK je kod njih bila manje oštećena nego kod ispitanika koji nisu menjali način ishrane.

Rezultati ove studije se različito komentarišu u američkoj stručnoj javnosti. Naučnici naglašavaju da se na sniženu temperaturu i sniženi nivo insulina obično gleda kao na biomarkere dugovečnosti. Oni takođe podsećaju na teorije ppema kojima su bolest i starenje prouzrokovani akumuliranim oštećenjima DNK. A kako ta oštećenja, prema njihovim rečima, mogu da nastanu zbog trošenja velike količine energije, oni su smanjeni utrošak energije kod većine učesnika u istraživanju doveli u vezu s manjom oštećenošću DNK i povećanim izgledima za duži životni vek. Američki lekari, međutim, nisu uvereni da nova studija išta dokazuje.

Neki primećuju da se ona bavi biomarkerima, a ne samom dugovečnošću. Drugi kažu da je opšte poznato da je dijeta korisna za gojazne, ali se pitaju da li bi ona i kod šire populacije imala isti učinak. Treći smatraju da je istraživanje trajalo prekratko. Tim iz Luizijane priznaje da su potrebna dalja ispitivanja, ali mnogi sumnjaju da bi ona imala bilo kakav praktični smisao. Džon Mesmer, profesor medicine iz Pensilvanije, takvo mišljenje je izrazio ovako: "Cinik bi mogao da kaže: U redu, možda ću živeti duže, ali zašto da se mučim ako ne mogu da jedem? "


Izvor: Glas Javnosti \ S. P.