Imas jednostavno resenje (PP) i Imas komplikovano resenje puno nerviranja. Biraj.

Ovo glavni problem?
koji se nadovezuje na ovo :
??

Na cemu se zasnivaju medjuljudski odnosi ? Ima li neceg gde u pozadini nije bar neki vid koristi ? Sem toga, zasto nekome ne pomoci ? Naravno sve u trenutnim mogucnostima. Kada to vec postane tegoba treba i reci. Ako se ne kaze jednom, dva, tri puta ... onda ce biti tegoba i prema onima za koje se misli da ne bi trebala biti.
Ako se vec covek resi da pomaze, zasto to ne bi uradio ?

Ako i pođemo od pretpostavke da se zasnivaju na koristi (što je svakako tačno), preferiram da ta korist bude obostrana emocionalna korist. A od ove koristi, o kojoj pričam, mi se diže kosa na glavi.

Zato što mogu da ruku u vatru stavim za to da, da je situcija obrnuta, 99% njih koji mi pišu ne bi ni prstom mrdnulo da meni pomogne. U to sam sigurna.

Postalo mi je tegoba onoga momenta kada sam videla da me oslovljavaju sa ''srce, kuco, maco'' i da mi jezivo i ljigavo podilaze. A to mrzim. Neiskreni su i providni, a što je najgore - vrlo, vrlo bezobrazni.

Ne vidim ni ja razlog zašto ne bi, ali evo da pokušam da preformulišem:

gde se završava dobra volja, a počinje iskorišćavanje?

To je poenta, ali i dobra volja je jedan vid iskoriscavanja .. na dobrovoljnoj osnovi. 

Emocionalna ? Pa zar ne uzivas pomazuci ?  Zar to nije dovoljna satisfakcija, znati da je nekome pomognuto ?

Kao i u puno drugim stvarima u zivotu. A i te stvari se mogu podvesti delom pod korist, dobrovoljnu ili ne.

I ja ne volim te stvari. Ali ljudi mozda ne znaju za drugi nacin. Sta ako su tako naviknuti, zive u takvoj sredini ili ih zivot jednostavno naucio da ce tako bolje proci ? Zar se ne treba razumeti neko drugi ? Kako shvatiti nekog, razloge, teznje, zelje, ... ako se gleda samo iz svoje perspektive ? 

Kako mozes imati santisfakciju pomazuci nekome ko tvoju pomoc ne ceni niti bi je uzvratio?

Imam, znam da sam nekome pomogao. A njegov nivo svesti i razumevanja za taj postupak, je njegov. Moj nije. 

Kod mene to samo izaziva bes nista vise Doduse nisam neki primer coveka koji bezuslovno pomaze svima 

Izabrala si profesiju koja je u svojoj sustini altruisticka, pa samim tim, pretpostavljam da si spremna na ovakve stvari...

Ako mozes da pomognes, a to te nista ne kosta, ucini to...
Vremenom ces na taj nacin steci neke jako vredne prijatelje...

Poenta je da covek mora da nauci da se ne opterecuje time, i da ga ne pogadja nacin na koji se drugi ponasaju prema njemu...

Takodje, pomazes u onoj meri koliko mozes, i koliko to tebe ne remeti...

Tacno je ono da ako 100 puta pomognes a 1 odbijes - bices skot, a ako 100 puta odbijes a 1 pomognes - bices andjeo sa neba...

Poenta je da naucis da se ne obazires na to...
Mozes oceniti ko sta hoce, i mozes nauciti sebe da, kada je to potrebno, kazes da nemas vremena...

@Lighsoft
Vidiš, ja još uvek nisam u stanju da razmišljam na taj način.

Jednostavno, gnušam se koristoljubivih ljudi i nemam nikakvu želju da im pomažem, jer znam da ono to neće ceniti kao pomoć, već će imati satisfakciju od toga što su nekoga prevarili da im pomogne.

Sa druge strane, žao mi je da ne pomognem, jer se tada setim kako je meni bilo kad nije bilo ikoga da mi pomogne. I zato se uvek odlučim da pređem preko sebe i učinim to.

Ne radim to da bih dobila ikakvu zahvalnost, ali me opet iznervira količina bezobrazluka, pokazana kroz - e super, hvala ti, još samo kad bi mogla da mi uradiš ovo i ono. Ma teraj se, bre. 

Nemam toliko visoko mišljenje o (tim) ljudima da bih mogla nesebično da pomažem i da me je baš briga za to što me neko očito iskorišćava.

Tu, istini za volju, i nema nekog altruizma. Mi smo za to plaćeni, i to pomaganje nam donosi hleb na sto.

Biti altruističan po službenoj dužnosti je u najmanju ruku nemoguće, pa tek onda i prilično nategnuto i neiskreno.

Mene upravo to i pogađa, jer da je situacija obrnuta - da meni treba pomoć - niko me ne bi zarezivao ni 2% i bilo bi - kad sam ja mogla/mogao da se mučim, muči se i ti.

Ili to ili jednostavno ignorišem. I onda počne da me grize savest i uvek kao nađem malo vremena i na kraju - sve ispočetka, jovo nanovo.

Ima altruizma... svi su placeni za svoj posao, na ovaj ili onaj nacin, ali se jako mali broj ljudi odlucuje za profesije koje su takve...
Vatrogasac rizikuje svoj zivot da bi spasao tudji... ali slusati necije probleme i pokusati da mu pomognes, bar meni, deluje neuporedivo teze...

Nije tako... mnogi bi te odbili, neki bi ti pomogli...
I njih mnogi odbiju, neki im pomognu...
A i ako im ne pomognu, oni nisu krivi...
Zamisli takav zivot...

Nema za sta da te grize savest... pomazes u skladu sa mogucnostima...