Rodjena je u Beogradu 28.maja 1974.

Srecno udata, ima dva sina

Diplomirala je glumu na FDU, u klasi Predraga Bajcetica

Glumila je u filmovima i serijama:
Noz,Do koske, Belo odelo, Ni na nebu ni na zemlji, Bulevar Revolucije, Otvorena vrata, Snezna Kraljica, Vuk Karadjic, LIsice........

U pozoristu: Brod ljubavi, Damin gambit.......

Dobitnica je mnogih srpskih glumackih nagrada

...

ja sam htela da pitam, da li neko zna kako da nadjem download bajagine pesme za spicu serije otvorena vrata?! ako neko zna molim vas javite mi jer sam odusevljena tom pesmom

Odgajam svoju decu kao japanske samuraje

Bojana Maljević, lepa glumica i uspešan producent, radi punom parom. Njen film “Sestre” biće prikazan 12. oktobra u Beču u Ujedinjenim nacijama, a “Top je bio vreo” koji je režirao suprug Boban Skerlić završen je, a Bojana je u njemu odigrala veoma upečatljivu ulogu muslimanke Munevre. Trenutno priprema seriju “Azbuka mog života” po romanu Mire Bobić - Mojsilović.



- Upravo se pišu scenariji i osmišljava se serijal koji ima 30 epizoda - za svako slovo po jedna. Roman Mire Bobić izuzetan je predložak za vrhunsku komercijalnu seriju, melodramu sa puno smeha. Miru sam zvala čim sam pročitala i ona je uz oduševljenje učestvovala u kreiranju strukture serije, koja će se veoma razlikovati od svega postojećeg u srpskoj produkciji.

Ja volim da pomeram granice, zato radim dugo i temeljno, pa ne žurim ni sa “Azbukom” koja mora da bude odlična. Uskoro će biti organizovani kastinzi širom bivše nam Jugoslavije - priča Bojana.



“Sestre” su prošle fantastično; festivali, nagrade… Šta je vama najznačajnije kada je reč o ovom filmu?
- Najznačajnije do sada jesu pohvale ljudi koji su gledali film i uticaj ove priče na promenu percepcije javnosti o problemu trgovine ljudima. Lepo je dobiti nagrade, glumci u ovom filmu su ih svakako zaslužili. Verujem da će ih biti još. Meni je najveća čast što će film biti prikazan 12. oktobra u Beču, u Ujedinjenim nacijama.

To se, ipak, dešava izuzetno retko i ja sam ponosna što ću sa predstavnicima svih zemalja članica UN gledati film “Sestre” i razmenjivati utiske.

Može li umetnost da promeni svest ljudi?
- Mislim da može, umetnost tome i služi. Da te dotakne, uzbudi, zamisli, promeni ugao gledanja... Nije obavezno, ali je lepo kad se desi. Da bi se to postiglo, mora se ulagati u kulturu i umetnost. Film “Sestre” smo snimili uz veliku podršku države Srbije, Evropske unije i međunarodne organizacije za migracije IOM.

Ovo ističem ne samo zbog finansijske podrške već zbog toga što su te institucije prepoznale  važnost problema i podržale da se kroz umetnost i kulturu podiže svest javnosti o stravičnom obliku kriminala koji se dešava svuda u svetu. Bilo bi značajno da u tome postoji kontinuitet i da oni koji o tome odlučuju nauče da razdvajaju estradu od kulture.

To što su nekom gledaocu estrada i kultura isto, uključujući i ličnosti koje su njihov deo, posledica je upravo toga što se u kulturu i umetnost ne ulaže, pa dominira estrada, kao isplatljivija. Te je onda normalno da estrada priča o politici i kreira model ponašanja u društvu, a da se umetnici teraju na estradno ponašanje da bi uopšte bili primećeni, kako bi spasili živu glavu.



Koje je rešenje?
- Dok se ne promeni stav države prema kulturi, neće se bitno uticati ni na promenu svesti kod ljudi. Doduše, država bi trebalo da promeni stav prema državi, za kulturu će posle lako.
 
Imate dva sina tinejdžera. Kad uporedite vreme u kojem ste vi bili tinejdžerka i vreme u kojem vaša deca odrastaju, u čemu je najuočljivija razlika?
- U informacijama koje su dostupne. A sada su dostupne sve.

Takođe, velika je razlika u padu svih pozitivnih vrednosti, pa su današnjim tinejdžerima, ako izuzmemo nekoliko sportista, idoli ljudi kakvima se moja generacija, dok je bila tinejdž, smejala.



Šta je to što u razgovoru sa svojom decom ističete kao najveće moralne i ljudske vrednosti?
- Onih sedam, samurajskih, kojima su i mene moji roditelji učili: iskrenost, hrabrost, dobrota, učtivost, čestitost, čast i lojalnost.
 
Kako ste sačuvali brak u ovo vreme kada su razvodi postali svakodnevna normalna pojava?
- Nemam pojma. Ne znam da li sam sačuvala ja brak ili on mene. Ja sam se udala kad sam se rodila (smeh), pa je teško tu proceniti šta je sačuvano i sa čije strane. Brak je dosadna tema i za bračne partnere, a kamoli za novine.
 
Kao lepa žena verovatno imate puno udvarača. Kako odolevate iskušenju?
- Udvarači mi nikada nisu predstavljali iskušenje. Neko kome bih se ja udvarala možda može biti iskušenje. (smeh).

Izvor: Blic

Bojana Maljević dobila priznanje od UN

Bojana Maljević, glumica i producent, primila je specijalnu zahvalnicu za film “Sestre” danas u zgradi Ujedinjenih nacija u Beču.



Ovaj film, koji govori o trgovini ljudima, prikazan je na redovnoj konferenciji UN povodom Konvencije o međunarodnom organizovanom kriminalu.

- Čast mi je što su “Sestre” prvi srpski film koji je prikazan u Ujedinjenim nacijama, a naša kampanja “Plavo srce” prepoznata je kao primer dobre prakse - kaže Bojana Maljević.

Ideja skupa u Beču je da potpisnice Konvencije prikažu na koji način je sprovode u praksi.

Nakon projekcije kojoj su prisustvovali predstavnici više od 70 država, Pjer Lapak, visoki zvaničnik UNODC (Agencija ujedinjenih nacija za organizovani kriminal) uručio je specijalnu zahvalnicu Bojani Maljević za podršku u borbi protiv trgovine ljudima. 

Izvor: Blic

Bojana Maljević: Ljudskost treba braniti

Glumicu Bojanu Maljević do kraja godine videćemo u dva nova filmska projekta - prvi je antiratna drama „Top je bio vreo“, snimljen prema romanu Vladimira Kecmanovića, u režiji Bobana Skerlića, čija se premijera s nestrpljenjem očekuje.

U priči čija je radnja smeštena u ratne godine tokom opsade Sarajeva, koja je okupila skoro pedeset glumaca iz regiona, Bojana Maljević igra lik Munevere.

- Ne znam koliko će se ono što je meni bilo najuzbudljivije u toj ženi, a to je njena požrtvovanost, videti u filmu. Munevera ne odlazi iz grada zbog nepokretne bake, i ostaje tu da pomaže drugim ljudima. To čini na posebno diskretan način, tajno, da oni to ne znaju, kako ne bi ugrozila dostojanstvo ljudi kojima pomaže. Sudbina ljudi je njoj važna. A jedino je sudbina ljudi uopšte važna! Za nju je „haram“ ne pomoći bolesnom čoveku, ma koje vere da je. Za Muneveru je „haram“ paliti knige, ma kako hladno bilo. Ona ljude deli na dobre i loše. Munevera, po meni, predstavlja odbranu ljudskosti, a nije jedini lik koji brani čoveka. Ima ih dosta u filmu.

* Drama se bavi međusobnim odnosom žrtava rata u Bosni. Koliko je danas važna sudbina tih ljudi, a koliko se i dalje zloupotrebljava za političke manipulacije, čak i u filmovima?

- Priča ovog filma fokusirana je na odrastanje deteta u ratnim okolnostima, i svaka pamfletska zloupotreba ljudske nesreće radi protiv tih ljudi koji su stradali i predstavlja ružno poigravanje sa njihovom tragičnom sudbinom. Umetnost je na suprotnoj strani - ona treba da brani ljudskost i ljude učini boljim. Na nesreću, svedoci smo raznih zloupotreba, loših upotreba i političkih manipulacija i kroz filmove. Ali to nije slučaj sa filmom „Top je bio vreo“.

* Ima li politike u ovoj priči, neki sarajevski glumci odbili su da igraju u filmu?

- Politike nema, a drugo, autori koji su ga radili poznaju okolnosti i tematiku kojima se bave. Za razliku od, recimo, Anđeline Džoli, koja je posle svega ispala neprofesionalna, smešna, površna, i još je snimila loš film. Mislim da je odbijanje nekih sarajevskih glumaca da igraju u „Topu“ iz političkih razloga, takođe loša upotreba sudbina ljudi koji su žrtve ratnih događaja, i verujem da će se bar neki od njih postideti kada budu gledali film.

* Videćemo vas i u prvom srpskom 3D filmu, „Zmajovinim pangalozima“, komediji koja ruši mit da su „batine iz raja izašle“?

- Nadamo se da će biti i 3D film, to dosta zavisi od finansija do kojih je teško doći. Srećom, tema su deca, pa baš ovih dana ima zainteresovanih za uključenje u projekat. Jer, dečiji film ne podrazumeva samo prikazivanje, već i čitav niz događaja koji prate film po zemlji i regionu. To će biti veselo druženje. Priča, koja će biti i TV serija, govori o tome da su vremena batina i šiba, kao vaspitnih metoda, prošla. Zabavno mi je da radim ulogu Perside, direktorke škole, koja mora da poštuje nov zakon koji kaže da se deca ne smeju tući... Aha, pa kako sad?! Film jeste dečiji, ali je to jedan od onih koji se može prikazati i porodici, i u osnovnim školama.

* Šta je ono što bi moglo da ulije optimizam stvarnosti u kojoj živimo?

- Što se sveta tiče, nemam odgovor, i nisam optimista u vezi sa tim kuda ide. Što se naše zemlje tiče, ulile bi mi optimizam korenite promene u društvu, a ne prazna obećanja na koja smo oguglali. Recimo, formiranje što manje vlade, sa pažljivo odabranim ljudima. To bi bio znak da će se nešto bitno promeniti, da nećemo neprestano zavisiti od sitnih političkih kadrova koji svojim ucenama zaustavljaju ovu zemlju.

Izvor: Novosti