Muhamed Kahrimanović Ginisov rekorder u razbijanju tvrdih materijala

Bosanac protiv kokosovih oraha

Ima udarac rukom jačine tone po kubnom centimetru, što je jednako čekiću od 400 grama. U minuti šakom smrska 69 kokosovih oraha, čiji plodovi imaju najtvrđu koru među voćkama
Život Muhameda Kahrimanovića nije med, ali mleko bar teče u potocima. U nedelju uveče, kada su pred četrdesetšestogodišnjeg Muhameda na sto servirali kokosove orahe, publika u novobeogradskoj Hali sportova u iščekivanju nije disala, a prilježne domaćice notirale su "lako je njemu da lupa budzašto orahe po Beogradu, kad tamo kod njega, u Hamburgu za jedan orah ne ide pet kila krompira kao kod nas, u 'Ce marketu'". Utom je Muhamed zamanuo desnicom po orasima, delovi smrskane kore leteli su i po nekoliko metara, a kokosovo mleko "dušu dalo za čupavce", završilo na podu zalepljeno za đonove.

Pokazna vežba održana poslele Prvenstva u tekvondou, u kojoj je "stradalo" desetak palminih plodova, bila je za Beograd tek demonstrativna. Jer Muhamed, rodom iz Ilijaša kraj Sarajeva, planetarnu slavu i veliki novac zaradio je zahvaljujući - kokosovim orasima. U stvari, njihovom razbijanju, a od pre nekoliko meseci sa 69 razbijena kokosova oraha u minuti i zvanično je Ginisov rekorder u ovoj disciplini.

Jeste da u Bosni svašta rađa, ali Muhamed dok je živeo tamo nije ih ni na TV-u video, pa se s kokosovim orasima sreo slučajno u Hamburgu, gde živi poslednjih 30 godina. Trenirao je godinama skoro sve borilačke sportove, osvajao medalje, pojaseve i danove, postao je trostruki prvak sveta u razbijanju čvrstog materijala i petostruki šampion Evrope, i tek kada je na takmičarskom polju na strunjači ponestalo izazova, privuklisu ga mediji.

 
  Um pre snage

Svaki predmet ima svoju slabu tačku. Da bi se rukom razbila flaša u balonu, i to tako da flaša pukne a balon ostane čitav, a da pritom šaka ostane čitava - što je još jedan od Muhamedovih specijaliteta - bitnija je snaga uma.
- Ne postoji predmet koji čovek ne može da razori. Najvažnije je disanje. Udišem sedam sekundi, onda zadržavam i ispuštam vazduh isto toliko. To boli da se čovek uguši. Centar čovekove energije je kod pupka, a da bi udarcem polomio nešto što deluje nemoguće potrebna je nadljudska koncentracija kojom ravnomerno rasporedim energiju od dlaka na glavi do nožnih prstiju. U momentu kad si udahnuo i zamahnuo rukom, moraš biti sto posto siguran da je sav vazduh izašao napolje, a najjača energija kroz ruku uperena u najslabiju tačku. Teško je to opisati. Nije to fanatizam, već šoubiznis. U međuvremenu sam izgubio sav osećaj u desnoj ruci, živci ne rade, al' uvek čovek tera da uradi nešto što niko drugi nije pre njega - kaže.
   
 
 
 
- Na nemačkoj televiziji 1994. postojala je emisija "Opklada" u kojoj su takmičari udarali čekićem u metalnu ploču od pola kile, a ona je, zavisno od udarca, odskakala i do pet metara. Prijavio sam se i pitali su me bi l' ja rukom probo. Ja udarim, zaboli, alú' zato ploča odskočila tri metra. Kaže onda organizator da nije loše za žgolju ko što sam ja, pa su me pozvali opet u goste, al' ovaj put mi dali kokos. On, onako maljav, malešan, nema više od po kile. Reko bi čovek, luk i voda za polupati - priča Muhamed koji uprkos običnoj ljudskoj građi od 177 centimetara i sedamdesetak kilograma ima udarac rukom jačine tone po kubnom centimetru. Kao čekić od 400 grama! Međutim, kokosov orah ipak voćka čudnovata. Ne da se lako.

- I puknem ja taj prvi, vako tras-tras, on se fakat razbi. Kasnije sam ga proučio. Njegov plod ima nekoliko slojeva: spoljašnji, dlakavi, tamnosmeđi koji je tvrd, a na dnu ima tri rupe koje podsećaju na ljudsko lice. Zato su ga Portugalci nazvali nazvali "koko" ili "nasmešeno lice". Kora mu nema više od dva centa, ali tako je to otporna biljka da trpi pad sa drugog sprata i ne raspadne se. Kada proveravam koji je dobar, podignem ga iznad glave i bacim na pod. Koji odskoči kao fudbalska lopta, taj dolazi u obzir. U Africi na hiljade ljudi godišnje pogine od njega.

Otkači se s grane, strefi čoveka u glavu i doviđenja. Od gustine soka koji mnogi pogrešno zovu mlekom, zavisi elastičnost ploda. Najtvrđi su oni iz Dominikanske Republike. Na njima je do ove godine rekord držao Nemac Piter Vecešpreger sa 66 polupanih komada u minuti. I na pedesetogodišnjicu Ginisovog rekorda pozovu me da mu stanem na crtu, jer sam u međuvremenu polomio rukom šest sastavljenih daski od po dva i po centa.

Njihova su pravila stroga. Stavili su duž glavne ulice stolove sa stotinama kokosovih oraha udaljene najviše 20 centimetara, i svaki je morao da ima tečnost unutra i da bude najmanje 500 grama težak. A po komadu jedan udaracÖ Polupao sam 69. To je izmeću tri i četiri ploda u sekundi. Nemaš vremena da gledaš da l' je puko, već znaš da si udario, a u glavi si već otišo dalje. Joj, to je bilo slavlje, saobraćaj je bio zaustavljen, a mene su nosili na ramenima kroz čitav grad. RTL je kasnije davao novog "reno megana" i 28.000 evra onom ko skine taj rekord.

Pojavili su se fizički mnogo krupniji ljudi od mene. Nijedan nije bio lakši od 110 kila, iako fizička snaga nije presudna. Ali, jednostavno nisu imali šanse - kaže. Tolika fizička snaga dobra je, kaže, jedino ako je kontrolisana, pa je Muhamed upotrebio samo jednom van sportskog terena.

- Nikad nisam tražio kavgu. Ja sam Bosanac, musliman, oženjen Srpkinjom, ćerka mi se takmiči za Srbiju i zbog toga sam često prozivan i s jedne i s druge strane. Pre rata u Herceg Novom sedeli smo za večerom i jedan iz orkestra znao je da sam musliman i zaređao po četničkom repertoaru. Ja ništa. Kontam, svako ima pravo da bude to što jeste. Kad on uzeo mikrofon, gleda u mene i kaže: "Gazićemo vas kao mrave" i sve tako. Žena me je držala za ruku, al nisam izdržao. Celu kafanu sam polupao rukama. I tad sam se zarekao. Neće me biti ni u Beogradu, ni Sarajevu, sve dok ne budemo mogli sedeti zajedno ko ljudi. Eto, vako ko mi sada...

 
  Kapacitet za razbijanje

Muhamed je do sada imao više od sto aktivnih tekvondo-borbi, a iz iskustva je ubeđen da je i pored vežbi, za vrhunski rezultat ipak potreban urođeni talenat. On sam, pokazalo se, imao je još od malena visoki kapacitet za razbijanje svega čega se dohvati. U detinjstvu je cepao nani drva - dlanom, i istranžirao bi ručno tog dana kubik za ogrev da amidža nije posumnjao da šejtan, kaže, nije "ušo u dijete". Posle detaljnih konsultacija familije i ilijaškog hodže, zabranili su mu dalji kontakt sa lomljivim predmetima. A u njegovom slučaju sve je bilo sklono lomu.
- Još kao dijete sam sanjao gomilu kamenja i ja, kao, u snu lupam sve tako rukom. A i inače sam, kako god se okrenem, uvek nešto razbijao.
Moja majka nikad ne gleda moje nastupe, strah je da ću se polomiti ja umesto oraha. Onda teram na šegu da je i Bosanac tvrd orah.
   
 


Izvor: Glas Javnosti \ I. Ikraš