Zemljani će na put za Mars 2017. ili 2018. godine, a stručnjaci smišljaju kako ih prehraniti

Put do Marsa, u čiju realizaciju više niko ne sumnja, mogao bi da se ostvari 2017. ili 2018. godine jer će tada biti najpovoljnije "balističko okno" za let sa Zemlje ka Crvenoj planeti, ali do tada bi trebalo da se uradi mnogo šta. Predstoji da se naprave sam brod i motori koji će biti sposobni da izvedu na let ka Marsu ogromnog "džina" težine između 300 i 500 tona.

Takođe, predstoje i da se odrade mnogi medicinsko-biološki aspekti interplanetarnog leta, prenela je agencija RIA "Novosti" ocene Jurija Zajceva, eksperta Instituta za kosmička istraživanja. Jedna od početnih etapa tog posla predstavljao je krajem prošlog veka 438-dnevni orbitalni let lekara kosmonauta Valerija Poljakova na stanici "Mir", koji je dokazao da ne postoje medicinsko-biološka ograničenja za tako dugotrajne misije.

Međutim, problem je ishrana kosmonauta na putu koji bi trebalo da traje 700 dana. Posada interplanetarnog broda će, kao i danas, konzumirati sublimirane (isušene) namirnice. Dovoljno je sipati u sud vodu, zagrejati namirnice i servirati na sto. A biće tu još i konzervi - mesnih i ribljih, sokova u tetrapaku, posebno pripremljenog hleba. Ali taj meni ipak treba učiniti još raznovrsnijim. Kako?

Otpala je ideja da se na kosmičkom brodu gaji živina (mislilo se pre svega na prepelice) kako bi se kosmonauti hranili svežim jajima. Kako su eksperimenti pokazali, novoizlegnuti pilići nisu mogli da se adaptiraju na bestežinsko stanje. Kudikamo je sve bilo jednostavnije sa ribama. Naime, ribe u kosmosu se i mreste, i daju potomstvo, iako sporo rastu.

Međutim, jedno je sigurno - na interplanetarnom kosmičkom brodu nalaziće se staklene bašte. Danas kosmonauti u staklenim baštama kosmičkog broda uzgajaju već četvrtu generaciju graška. Izračunato je da, da bi se jedan kosmonaut u letu obezbedio sa potrebnom količinom povrća, zeleniša i žitarica, potrebno je da u brodu postoji staklenik površine 15-20 kvadrata.

Biljke u kosmosu kod kosmonauta izazivaju takođe mnoštvo pozitivnih emocija. Tokom komunikacije sa Zemljom, oni su nadugačko i naširoko pričali kako se pod strujanjem vazduha iz ventilatora talasaju klasovi pšenice, što stvara utisak "njive na zemlji dok pirka vetrić", kažu specijalisti.

Izračunato je, takođe, da je kosmonautu potrebno 2,5 litara vode dnevno. Prema tome, na brodu mora da se nalazi nekoliko tona vode. I to da se deo vode, zahvaljujući sistemima regeneracije i prečišćavanja, vraća u ponovnu upotrebu za različite potrebe. Idealna varijanta je da se postigne potpuna rotacija materija, za šta je potrebno stvoriti zatvorene fizičko-hemijske sisteme.


Šta sa smećem?

Ima problema koji se moraju prvi put rešavati. Na primer, kako da se kosmonauti oslobađaju smeća? Jer na interplanetarnom letu neće biti teretnih brodova, u koje sada na MKS kosmonauti odlažu sve što im nije potrebno, a zatim potapaju u okean. Na Marsu se ne sme istovarati smeće. Naučnici se plaše da se sa smećem i mikroorganizmima može zametnuti život na Crvenoj planeti. U nauci postoje različite teorije o pojavi života i nije isključeno da je na Zemlji začet pojavljivanjem najprostijih organizama iz kosmosa.

Sada su na Marsu uslovi kudikamo povoljniji nego što su nekada bili na Zemlji, pa je moguće da će kroz desetine, stotine ili milione godina neki Marsovci, kao što to danas čine Zemljani, odgonetati odakle se pojavio život na njihovoj planeti.


(TANJUG)