Internet lopuže

Broj prevara u kojima kriminalci koriste "mrežu" da bi opljačkali korisnike udvostručio se za šest meseci

AMSTERDAM - Kriminalci sve češće koriste internet kako bi naveli korisnike da im daju lične podatke, kao što je broj bankovnog računa, pokazalo je istraživanje koje je naručila kompanija za izradu antivirus-programa "Simantek". U izveštaju se navodi da se od januara do juna ove godine udvostručio broj slučajeva "pecanja" - lažnog predstavljanja sa ciljem da se od žrtve "izmame" podaci koji mogu da budu korisni za zloupotrebu.
Tokom prve polovine ove godine širom sveta poslato je oko 157.000 "pecaroških" poruka, što je porast od 81 odsto u odnosu na prethodni šestomesečni period. Svaka od tih jedinstvenih poruka može da dospe do stotina hiljada korisnika interneta.
- Organizovani kriminal je tu, i "pecanje" mu je veoma zanimljivo, jer na taj način mogu da se zarade velike pare. Meta su kućni korisnici, koji su postali najslabija karika u celom internet sistemu - ocenio je istraživač "Simanteka" Oli Vajthaus.
"Pecaroši" šalju elektronsku poštu koja izgleda kao da je šalje neka legitimna institucija, i u kojoj se od primaoca zahteva provera ličnih informacija kao što su broj bankovnog računa i šifra. Prevaranti perfidno podmeću formulare koje treba popuniti, a u kojima, pored punog imena i prezimena, traže da se popune i rubrike kao što su lična interesovanja.
- Osnovni podaci se obično skidaju sa sajtova za upoznavanje i sajtova na kojima ljudi razmenjuju informacije. Ogroman broj ljudi je do sada ostavio digitalni otisak, koji lopovi lako zloupotrebljavaju, tako što šalju razne upitnike koje naivni građani popunjavaju - kaže Vajthaus.
Primećeno je i da su "pecaroši" tokom prve polovine 2006. postali sofisticiraniji, pa uspevaju da izbegnu filtere za "spem", to jest neželjenu elektronsku poštu, kao i druge mehanizme za odbranu od sajberkriminalaca.
Do sada nije urađeno nijedno istraživanje o tome kolika je ukupna finansijska šteta koju su naneli "pecaroši". Problem je što je šteta obično učinjena pojedincima koji ne prijavljuju da im je novac nestao ili je skinut za nepostojeću narudžbinu. To je i glavni razlog zbog kojeg "pecanje" ne dobija medijsku pažnju kakvu, na primer, imaju masovni udari na sajtove sa ciljem njihovog blokiranja ili obaranja.
(BETA)

"Eksplorer" najviše napadan

Napadima preko interneta najviše je izložen "Majkrosoftov" pretraživač "Internet eksplorer". Ovaj pretraživač je u prvom polugođu 2006. bio meta čak 47 odsto svih napada usmerenih na internet pretraživače, dok je na "Mozila" pretraživačima zabeležen najveći broj bezbednosnih propusta - 47, za devet više nego na "Majkrosoftovim", navodi se u polugodišnjem Izveštaju o ugrožavanju sigurnosti na internetu.


Izvor: Press

NET-PECANJE TUĐE KINTE

Takozvani "fišing mejlovi" novi su trik kriminalaca koji žele da dođu do vaših poverljivih podataka i - bankovnih računa

Stopostotne zaštite nema, tvrde nemački internet stručnjaci

Internet je sve češće medij za velike prevare - kriminalci stalno smišljaju nove trikove da bi došli do tuđih bankovnih računa. Takve su, na primer, imejlovi koji izgledaju kao da ih šalju banke i u kojima traže lične podatke i tajne brojeve, takozvane PIN-ove. Te poruke nazvane su "fišing mejlovi" (pecaroške poruke), a svakoga dana internetom ih prolazi oko osam miliona! Samo je u Nemačkoj prošle godine građanima tako naneta šteta od nekoliko miliona evra i stalno je u porastu.
- Korisnici interneta mogu da postanu žrtve na dva načina: tako što nasednu na imejl koji izgleda kao da ga šalje njihova banka ili neki pošten ponuđač usluga u internetu i ispune tražene podatke - upozorava Kurt Einzinger, potpredsednik Udruženja evropskih ponuđača internet usluga.
Po pravilu, reč je o korisničkom identitetu, pasvordu, korisničkom kodu i slično. Načelno, banke takve podatke nikada ne traže mejlom. Nijedna prava banka ne obraća se svojim korisnicima putem imejla. Mnogi korisnici su toga svesni i ne nasedaju na poruke prevaranata. Zato su kriminalci postali suptilniji. Prave špijunske programe koje korisnik nesvesno skine s interneta.
- To se događa tako što čovek poseti neku stranicu na internetu ili otvori neki program i tako na svom računaru instalira špijunski program. Ti programi neprimetno beleže broj bankovnog računa i PIN kodove i šalju ih prevarantu. Da bi korisnik sprečio instalaciju takvih programa, može, na primer, da pomogne odabir najvišeg stepena bezbednosti na "brauzeru", programu za "surfovanje" po internetu - objašnjava Frank Akerman iz nemačkog internet saveza.
On savetuje da bi trebalo koristiti aktuelne antivirus programe, pri čemu valja imati u vidu da oni, po pravilu, ne mogu da prepoznaju više od 30 odsto aktuelnih virusa. Preostalih 70 odsto predstavlja veliku opasnost. Žrtvama "fišinga" Akerman poručuje:
- U svakom slučaju trebalo bio podneti prijavu, jer je reč o kažnjivom delu.
Ni špijuniranje tuđih podataka i inficiranje tuđih računara preko "fišing mejlova" nije dozvoljeno. Prijavljene u Nemačkoj gone državna tužilaštva, koja već imaju specijalizovana odeljenja za takve slučajeve.
Najviše korišćeni program za "surfovanje" po internetu, "Majkrosoftov", u najnovijoj verziji ima posebnu zaštitu protiv "fišinga". To znači da upozorava korisnika ukoliko ga neki imejl odvede na opasnu stranicu. Međutim, stopostotne zaštite nema ni s najboljim zaštitnim programima.
(R. J.)

Izvor: Press