„Blic“ istražuje - Top 5 javnih kupovina
Najbolje i najgore nabavke

Tri godine posle početka primene Zakona o javnim nabavkama, sporni tenderi i često pominjana korupcija i dalje bacaju senku na oblast za koju se iz budžeta izdvajaju ogromna sredstva. Izveštaj Uprave za javne nabavke za 2004. godinu pokazuje da je bilo ukupno 27.658 nabavki, čija je ukupna procenjena vrednost bila 101,7 milijardi, a ugovorena vrednost 94 milijarde dinara.

- Uštede u 2004. godine bile su 8,2 odsto, a 2003. godine čak 12 odsto. Znači imamo pad i ustanovili smo krivce. Najveći pad ušteda zabeležen je u zdravstvu i javnim preduzećima, koji zajedno čine preko 50 odsto nabavki. Obe ove kategorije su po stepenu uštede znatno ispod proseka. To jasno pokazuje da u ovim sektorima nešto škripi u nabavkama, odnosno da nije obezbeđena dovoljna konkurencija - tvrdi Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke. On ističe da se mora pojačati kontrola na terenu, posebno u ova dva sektora, u kojima su problemi vidljivi. Budžetska inspekcija i UBPOK, koji su zaduženi za kontrolu, već su podneli veći broj krivičnih prijava ali, prema Jovanovićem rečima, nijedna prijava do sada nije procesuirana, odnosno nije imala sudski epilog.

- I MUP i mi utvrdili smo veliki broj zloupotreba, ali samo šest slučajeva je kod tužioca na razmatranju, a još nijedna nije stigla u Okružni sud. Naš je utisak da je to i za pravosuđe nova oblast od koje se sudije i tužioci povlače i to se mora promeniti - kaže Jovanović.

Poništene nabavke U Srbiji je za poslednjih 15 meseci poništeno ukupno 300 javnih nabavki. Prema rečima Vladimira Ivića, predsednika Komisije za zaštitu prava ponuđača, uvaženo je oko 60 odsto od ukupno pristigle 551 žalbe ponuđača. Od 300 poništenih nabavki, tridesetak je onih koje je raspisala Vlada ili neko ministarstvo.

- Nabavke se mogu poništiti u celini ili delimično. Nabavka se najčešće poništava u celini zbog diskriminatorskih uslova tendera. Imali smo slučaj da je uslov za učešće na jednom tenderu bio da je firma prethodno obavljala poslove u regionu Balkana. Radi se o očiglednoj diskriminaciji, jer zašto ne bi učestvovao neko ko je poslovao u Evropi ili negde drugde. Takođe česta je diskriminacija i kod propisivanja tehničkih uslova pa se dešava da se favorizuje određeni tip vozila, mašine i slično - objašnjava Ivić.

Do delimičnog poništenja najčešće dolazi zbog subjektivnog bodovanja, neosnovanog odbijanja ponuda ili prihvatanja neispravnih ponuda.

- Najveća mogućnost zloupotreba postoji kod postupka sa pogađanjem, jer se eliminiše konkurencija pa se dešavalo da se pogađanje vrši samo sa jednim ponuđačem - kaže Ivić.
K. P

Izvor: Blic