Nestvarno lep zimi, sa često zaleđenim jezerom, prirodnim lepotama, istorijskim znamenitostima i udobnim hotelima, Bled predstavlja jednu od najznačajnijih slovenačkih turističkih atrakcija. Smešten nadomak austrijske granice u podnožju Julijskih Alpa, smatra se alpskim biserom.

Izvor: Jat Revija
Autor: Ivana Kladarin Panić
Photo: Courtesy of Slovenian Tourist Board



Avion Jat ervejza je nakon sat vremena sleteo na aerodrom Brnik. Krenuli smo u pravcu Bleda udaljenog šezdeset kilometara. Sumorno i kišno beogradsko jutro zamenio je blag jesenji dan.

,,Ne postoji u Kranjskoj lepši kraj, ko s okolinom ovaj, što liči na raj“ opisao je Bled i njegov okoliš čuveni slovenački pesnik France Prešeren. Okolina u kojoj je smeštena pitoreskna varoš, na nadmorskoj visini od 504 metra, odiše umirujućim valerima. Tu se smaragdna šuma ogleda u modroj površini vode iznad koje se nadvijaju beli planinski vrhovi oivičeni nebeskim plavetnilom. Čudesna, raskošna, pitoma, ali i istovremeno uzbudljiva scenografija odiše romantikom.

Zato nije čudo što ovo bajkovito mesto, sa svega pet hiljada stanovnika, godišnje poseti i do milion turista, među kojima su i mnogi ugledni državnici, diplomate, svetski poznate zvezde. . .

Među najvećim atrakcijama na Bledu svakako je jezero koje ima i lekovita svojstva. Na sredini jezera nalazi se ostrvce i crkva posvećena Bogorodici. Meštani veruju da će sreća pratiti bračni par ako mladoženja uoči venčanja iznese nevestu preko 99 stepenica koje vode do crkve. Sa zvonika odjekuje zvono želja još od davne 1534. Veruje se da će onome ko tim zvonom zazvoni u čast Device Marije biti ispunjena želja koju poželi u tom času.

Na strmoj litici iznad jezera u nebo stremi ponos Bleda – Bledski stari grad – sa koga se pruža najlepši pogled na jezero i okolinu. Istorija pominje 1004. godinu kad je nemački car Henrik II zamak poklonio briksenskom biskupu. Jedna od atrakcija tvrđave, u čijem se sklopu nalazi muzej, jeste takozvana pisarnica u kojoj se nalazi nekoliko stotina godina stara štamparska mašina na kojoj su štampane prve slovenačke knjige.

Sa zamka se vidi čuvena Vila Bled. Naime, na mestu gde se danas nalazi hotel Vila Bled, kralj Aleksandar Karađorđević je 1922. kupio dvorac koji je prethodno gradio austrijski vojvoda Ernest Vindišgrac. Kralj je dvorac preimenovao u Suvobor, a Bled proglasio svojom letnjom rezidencijom. Posle Drugog svetskog rata Josip Broz Tito je inicirao da se na istom mestu izgradi rezidencija koja je postala glavno stecište Titovih političkih, diplomatskih i protokolarnih obaveza. Tek je 1984. Vila Bled preuređena u hotel, čime je prvi put u istoriji postala dostupna široj javnosti.

Bled je vazdušna banja s termalnom vodom čiji se izvori na severozapadnom delu jezera koriste u bazenima u nekoliko hotela. U termalnim izvorima temperatura se kreće od 23 do 28° celzijusa preko cele godine. Svež vazduh i raskošna priroda prava su blagodet za pešake, zato je planinarenje jedna od najrasprostranjenijih aktivnosti. Uz manji napor može se dolinom Save Bohinjke lako stići do tridesetak kilometara udaljenog Bohinjskog jezera, potom vratiti preko idealnih terena na visoravni Pokljuka. Ali tu su i staze put Mojstrane, Jesenica ili Radovljice. Još od vremena Karađorđevića ovde postoje tereni za golf, tu su potom teniski tereni, a na jezeru se, naravno, može veslati, plivati ili pecati riba.

Ski staza sa veštačkim snegom u doba kada prirodnog nema, omogućava rekreativno skijanje na Bledu dok se, u neposrednoj blizini u Bohinju (na Kobli i Voglu), kao i Krvavcu, nalaze lako dostupni, ozbiljni skijaški tereni. Ljubiteljima klizanja i kuglanja na raspolaganju stoji ledena dvorana.
Za sladokusce od 1953. tu se pripremaju čuvene bledske kremšnite koje su postale najprepoznatljiviji simbol ovdašnje gastronomije. Radoznali mogu probati grofičin slatki trio, sastavljen od slatke gibanice, kremšnita i bledske grmade, vrstu ukusnog kolača sa čudnim nazivom – lomača.

U popodnevnim časovima kroz blagu izmaglicu se probilo sunce obasjavši blistave vrhove Alpa. Najlepša impresija pre povratka u hladnu i vlažnu beogradsku noć.

Antrfile

Povratnim letom između Beograda i Ljubljane kome je, 19. oktobra, prisustvovalo više desetina novinara, promovisana je nedavno uspostavljena saradnja Jat ervejza i Adrije ervejz.

Između Beograda i Ljubljane leti se šest dana u nedelji u oba pravca. Avion Jata poleće iz Beograda u 7, a vraća se u 9.10, (osim nedelje kada avion polazi 15.50 i vraća u 18 č), dok avion Adrija ervejza poleće iz Ljubljane za Beograd u 15. 10, a vraća se u 16. 45.

Zahvaljujući kod-šeru putnici Jat ervejza mogu da putuju preko ljubljanskog aerodroma do brojnih evropskih i svetskih destinacija. Naime, Adrija ervejz je punopravni član Star alijanse, preko koje je Ljubljana dnevno povezana sa 1.100 destinacija širom sveta.

Izvor: B92