Blagoje Krupniković, duhovnik bolnice "Sveti Sava", molitvom olakšava bolesničke muke

Da se zdravi ne razbole, a bolesni ozdrave

Lekari u vizitu idu posle doručka, a ja pre. Dobro sarađujemo, oni se ne mešaju u moj posao, ni ja u njihov. Ciljevi su nam isti, samo se metodi malo razlikuju

Dok Beograd spava čvrstim snom, nešto pre 6.30, prota Blagoje Krupniković već uveliko grabi ka bolnici "Sveti Sava". Penje se na prvi sprat, prolazeći pored ikona Svetog Vasilija Ostroškog, Svetog Save i fotografije patrijarha Pavla i širom otvara vrata hrama Svetog apostola i evangeliste Luke. Brzo se presvlači i počinje jutarnju službu.

Potom, u pratnji pomoćnika Darka Spajića, sa kadionicom i molitvenikom, noseći bogojavljansku vodicu i osveštani hleb, kreće u svojevrstan "duhovnički maraton". Jer, valja mu pre doručka obići 350 soba. I tako se svakog jutra, još od 1992. godine, kad je prvi bolnički hram u Beogradu osveštan, protojerej-stavrofor Hadži Blagoje Krupniković moli za zdravlje bolesnika i u najtežim trenucima oslobađa im duše od greha. Jer, zbori, boljeg leka od vere nema.

- Lekari u vizitu idu posle doručka, a ja pre. Dobro sarađujemo, oni se ne mešaju u moj posao, ni ja u njihov. Ciljevi su nam isti, samo se metodi malo razlikuju-priča u šali duhovnik bolnice specijalizovane za lečenje moždanih bolesti.

Hvala Bogu, bolje je

Vizitu počinje od lekarske sale za sastanke, odakle se miris tamjana širi po bolničkim hodnicima. Bez štapa odavno ne može, ali i sa njim žustro hrli ka pacijentima, kao da mu nije 75 godina.
- Pomoz' Bog, sestre mile, dobro mi se probudile. Pomoz' Bog braćo, kako ste - ulazi u sobu na trećem spratu i s vrata pita ima li koga novog. Bojažljivo se javlja nova pacijentkinja. Snebiva se kad joj prota primakne krst. Valjda navikla da živi u državi u kojoj se sve plaća, kaže, sramota je da krst ljubi, kad para nema.

- Ko te pita za pare. Sramota je krasti i ubiti, a ne Bogu se moliti - kaže prota Blagoje, dok joj u usta nakapa bogojavljansku vodicu i daje komad nafore. Kaže, da se zdravi ne razbole, a bolesni da ozdrave. Maže je svetim uljem po čelu, da joj glava bude zdrava. Jer, to je u ovoj bolnici najvažnije.
      

Prkosio vodenom topu

Kad je devedesetih penzionisan, prota Blagoje Krupniković je prihvatio da mlađariji okupljenoj u Svetosavskom studentskom pokretu predaje crkveno pevanje i veronauku.
- Studenti me zavoleli, pa me, kad su počele demonstracije, zamolili da s njima idem na čelu kolone. Od 119 dana, sa studentima sam šetao više od 100, a za to sam dobio blagoslov i od vladike - priseća se prota. Nije ga, objašnjava, zanimala politika, nego je hteo da omladinu sačuva od policije. Bilo je i kamenica i batinanja, ali je on svuda mirno prolazio. Kaže, sačuvao ga krst, ali i studenti, jer je u protinoj blizini uvek bilo bar trojica kršnih momaka. Govorio je u Kolarčevoj, na platou pred Filozofskim fakultetom, ali mu je najgore bilo na Brankovom mostu, po onoj hladnoći, pred vodenim topovima. Tu je, kaže, jedva ostao čitav.
      
   
   
      

Zahvalnica iz sobe 357

U crkvi, pored oltara i velikog drvenog raspeća, nalazi se i cedulja Milice B., nekadašnje pacijentkinje iz sobe 357. "Poštovani oče, Bogu hvala i Svetom Savi što ste nas svakog jutra posećivali, pričešćivali i prskali osveštanom vodicom. Nek i Vama Bog podari dobro zdravlje. Ovaj bosiljak je moj proizvod i mala zahvalnost za vaš veliki trud".
      
   
   

- Opet vi, pa juče ste bili. Jer to mora svaki dan - komentariše bolesnica iz susedne sobe. Ne obazire se prota Krupniković. Dobar je on sa svima - šali se usput sa kuvaricama, doktorkama, sestrama... Znaju se dobro, jer mnogi od njih radni dan počinju paljenjem sveća i celivanjem ikona u bolničkoj crkvici.

Vojvođanka Stojanka Gromović, iako bolesna, protu dočekuje sa širokim osmehom. Viče, "Hvala Bogu, bolje je".
- Nisu ni bolesnici po kalupu pravljeni, nejednako su vaspitani. Neki bolest podnose strpljivo, dok drugi pitaju zašto je Bog hteo da se razbole, kad su mu se celog života molili. Pa, bolovali su i carevi i patrijarsi... Nema tu druge pravde do Božije - svi moraju da osete i lako i teško. Nije bolest najveće zlo, nego opomena od Boga - da se svako priseti svojih greha, da se ispovedi i pričesti... - priča prota Blagoje. Priseća se i da u bolnici ranije nisi mogao da vidiš pacijenta mlađeg od 70 godina, a sad ih ima i mlađih od 30. Sve je to, kaže, možda bolesno od droge, alkohola i nemoralnog života.

Vole pacijenti kad su veliki praznici. U to doba posebno traže molitve, ali se i raduju posetama. I njima je teško kad im niko ne priđe, pa zato bolnički duhovnik obavezno obilazi i "šok-sobe", iako većina pacijenata u njima po ceo dan spavaju. Nekada je ispovedao i pacijente sa VMA, iz Kliničkog centra i duševne bolesnike iz Padinske skele.

Sektaši se pokriju ćebetom

- Teško je, ali je sa voljom sve nekako lakše. Još je Hrist rekao da ko posećuje bolesnike, kao da Gospoda posećuje - priča, dok mu pomoćnik Darko pruža ruku i nekako protu podiže posle kratkog predaha. Kod svake ikone Svetog Save zastane i prekrsti se i tera dalje.
- De - viče crkvenjaku - pripali mi ovo, da se oseti miris tamjana.

Šali se da po tom mirisu i lekari znaju dokle je sa svojom duhovničkom vizitom stigao. U prizemlju zgrade atmosfera je već malo vedrija, jer tu su smešteni lakši bolesnici. Prota Blagoje ulazi u jednu od soba, ali bolesnik uljudno odmahuje glavom.
- A, druge si vere. Ne mari, samo ti što pre ozdravi - veli mu i objašnjava da pacijenti na njegove posete različito reaguju. Muslimani ne žele s njim da pričaju, ali mu to ljubazno kažu, ateisti se prave da spavaju dok prolazi kroz njihovu sobu, a "komunisti neće da ga vide ni na samrti".

- Sa katolicima nema nesporazuma - oni me prime, jer svi smo mi hrišćani. Sektaši su najgori, pokriju se ćebetom i onako bolesni mahnu rukom, a posle dele sektašku literaturu po bolnici. Ali, vera se ne da nametati, pa takve jednostavno zaobiđem - priča prota, a već nudi pacijentu besplatnu crkvene novine. Bar onima koji još mogu da čitaju...
- Vidite, sve je na ćirilici pisano. I na razgovor s vama sam pristao zato što izlazite na ćirilici. I kupujem vas svakog dana - priča i maše friškim izdanjem Glasa javnosti.

Ulazi u drugu sobu. Pacijent prekida doručak i između dva zalogaja krst celiva i raspituje se za vaskršnju službu. Drugi, komplet obučen, juri ga kroz hodnik da se pozdravi. Dočekao da ide kući, a za Uskrs će na službu u svoju crkvu, u Zemunu.

Mnoge je prota Krupniković tokom svog službovanja u bolnici dočekao i ispratio - pacijentima ni broja ne zna, jer se u bolnici ne zadrže duže od 15 dana. Pravdajući se što ga noge već izdaju, predlaže da se odmorimo. Kaže, naporno mu je sve obići, pa se sve češće sav preznoji, zanjiše... Zato obiđe koliko za dan može, a što ne uspe, ostavi za sutra. Zamene, koju je više puta tražio, nema ni na vidiku.


Izvor: Glas Javnosti \ Aleksandra Klarić - Žak