Само да шеф буде задовољан :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Само да шеф буде задовољан

Руководиоци којима прија додворавање сарадника умеју да мотивишу подређене на одобравање. Који је крајњи резултат ове игре и како препознати полтрона?
Полтрон је онај који напише свом шефу говор, седне у први ред и највише аплаудира, а суперполтрон је онај који свом шефу напише говор, седне у први ред и хвата белешке!

Према једном тумачењу преувеличавање вредности неке особе и улагивање производи најмање шест зала: четири припадају ономе ко се улизује, а два ономе коме такво удвориштво прија. Први је склон слаткоречивости, лажи, дволичности и претераном угађању надређеном, а други постаје немаран према другима и оплемењивању себе.

Полтрони – улизице, удворице, љигавци, бескичмењаци... су презирани у свим временима и народима, па ипак су опстали до данашњег дана. Готово увек имају јасан циљ због којег савијају кичму и зачудо често успевају да га реализују, несвесни да таквим понашањем на дуги рок чине штету, пре свега себи, али и надређеном, колегама и читавој заједници. Како им то успева?

По речима психолога др Александра Бауцала, доцента на Филозофском факултету у Београду, полтронство се јавља свуда где постоји асиметрија моћи, будући да она није подједнако расподељена, и да заједница без хијерархије надређених и подређених не би могла да опстане. За разлику од љубазног, пријатељског и безинтересног опхођења, полтрони се понашају слично, али увек са интересом. У својим циљевима се смишљено служе похвалама, лепим речима, уступцима, прећуткивањима, чак и поклонима.

Мили мој шефе

Да би био заштићен и награђен, или добио нешто што му је важно, полтрон настоји да препозна жеље свог надређеног и оствари их, па и онда када то шеф не очекује од њега, нити тражи.

Полтронство је ипак двосмерна комуникација, за коју је потребан онај ко се обраћа са „драги шефе”, али и онај који прихвата улагивање зато што жели да буде обожаван и глорификован, значајан, изузетан, бољи од других и да остане на свом положају. Подстиче полтронство разним привилегијама не само зато што му прија ласкање и додворавање, већ и зато што ће и друге да подстакне на одобравање, објашњава наш саговорник.

Да ли се полтрон рађа? Постоје личности које су склоније удвориштву, али то је изузетно ретко, објашњава наш саговорник. Полтрон се постаје у породици где су родитељи исувише ауторитарни, жељни послушности и прихватања, а деца превише послушна и несамостална. У одраслом добу примењују исти образац понашања, угађају надређенима као што су то чинили строгим родитељима и то само да би добили похвалу или неку другу награду. Инвестирају енергију у удвориштво, уместо у сопствене способности.

Полтрон, психолошки посматрано, има амбивалентан однос према „предмету обожавања”: свестан је да глуми и да чини оно што је у супротности са његовим осећањима, да из тога извлачи незаслужену добит и да му то на дуги рок не доноси очекивано задовољство. Свестан је и да постоји и другачији пут, који је поменуо Дамблдор, добри чаробњак и очинска фигура у „Харију Потеру”. Од два пута, исправног и лаког, полтрон се кукавички опредељује за лакши: боље да се умиљавам шефу и добијем унапред бољи положај него да се трудим са неизвесним исходом.

А кад полтрон дође на власт...

Свако може да живи задовољније, да се труди да боље ради свој посао, радом допринесе више, себи, колегама и фирми, напредује у личном животу, инвестира у самоусавршавање, буде бољи, коректнији, али полтрон није довољно храбар за тај пут, наглашава наш саговорник.

Понекад су мотиви полтрона крајње алтруистички, када жели да реализује неку своју идеју или пројекат за који верује да ће нешто допринети заједници. Осим тога, друштвене неправде и начин живота приморавају људе да буду полтрони. Они брину због посла, имају одговорност према деци и породици и прихватају поданички однос.

Од нашег саговорника сазнајемо да има и оних који читав живот инвестирају у удвориштво, али да је полтрон увек у вазалном положају. Када коначно после свих унутрашњих трпљења и изједања стигне на трон, бивша удворица тражи особу која ће да буде његов наследник и која ће стално да му се додворава и чини да полтронство постане општа и неуништива појава.

Посебна врста удвориштва је страначко полтронство. Препознаје се када страначки лидер дође на власт и окружи се партијским друговима чија се вредност мери послушношћу и апсолутним одобравањем. Они су ти који непримерено хвале свог председника, удворички се обраћају грађанима размишљајући при томе колико ће напредовати у каријери и да ли ће за то бити награђени местом потпредседника партије, или неким другим истакнутим положајем. По овом моделу може се напредовати и без квалитета. Млади из тога закључују да је то образац успеха и да је за каријеру довољно додворавање и безусловно одобравање.

У новим економским токовима, хтели ми то или не, за удвориштво нема опстанка. Свет који настаје фаворизује опстанак заснован на предузетништву, иновацији, личним способностима и континуираној едукацији.

Да ли се полтрони могу променити? Упркос томе што полтронство може да донесе бољи материјални положај или неку другу добит, оно је атак на интегритет и самопоштовање. Полтрони могу да се трансформишу и самоусавршавањем стекну афирмацију, истиче др Бауцал. Такав успех доноси трајно задовољство и склад са собом. Особа која то постигне има своје мишљење, уме да цени туђе квалитете, није цинична према туђим слабостима, може надређенима нешто конструктивно да саопшти, без увреде или полтронства. На тим основама могуће је постићи и индивидуални и друштвени напредак.

В. Бошковић
објављено: 06.03.2011.
Politika