Sranje u Preševskoj dolini se desilo pre čitavih 12 godina.I tada jeste uspešno ugušeno. No,to je Preševo. A Kosovo je već druga priča. Sve i da se napravimo ludi i kažemo da Kosovo nije bilo izgubljeno ni 99te,ni te 2001. ...   Progonom Srba 2004. sigurno jeste.

To je skoro 10 godina. Za tih 10 godina,šta je promenjeno? Šta je urađeno u našu korist? Ne zanima me šta je obećano, poručeno ili stavljeno na papir,nego šta je urađeno? Ništa!

Održali su se pregovori, pravili mitinzi, čak se i gradovi lomili i ambasade palile... i na kraju opet - ništa.
Al bitno je da smo od silnog ponavljanja,svi naučili,ko Oče naš,da ''Kosovo je srce Srbije!'' i da ''nema predaje''. Tim gradivom posebno dobro vladaju popine, navijači i pokreti. Svi su veliki Srbi i ratnici,a da im sutra daš pušku u ruke,ne bi znali ni gde je Kosovo. A i oni koji bi otišli,čim bi videli čike sa većim puškama od njihove, prvi bi se setili da treba da odnesu tetki lek.  To pričam o navijačima, pokretima i popinama. Sami Srbi na Kosovu su druga priča. Oni ne glumataju,oni žive tamo.


Elem,Kosovo je,do daljnjeg barem,nekih minimum 20 godina,ili koliko već Ameri nameravaju da ga eksploatišu... off limits za nas. I umesto da slušamo popurde i pokrete koji lade muda po ceo dan i iz komfora fotelje svoje huškaju narod na jačeg od sebe... treba da se okrenemo sebi i popravimo stvari koje nas vuku dole već 25 godina. A neke od tih stvari je moguće popraviti i bez para. Potrebna je samo volja.