Dunav i dalje raste      
Bezdan -- Vodostaj Dunava kod Bezdana jutros je dostigao 636 centimetara, rečeno je na vodomernoj stanici Bezdan.

Dunav je kod Bezdana od juče viši za 36 centimetara, a prosečan vodostaj poslednjih dana raste više od 30 centimetara. Od petka, 31. marta, na toku Dunava od državne granice do Bogojeva na snazi su mere redovne odbrane od poplava, uvedene kada je vodostaj Dunava prešao pet metara.


Izvor: B92

Dunav (i opasnost) raste      
Bezdan, Novi Sad, Prag -- Vodostaj se kod Bezdana približio granici od 650 centimetara, a u petak na subotu se očekuje vrh talasa od 720-740 centimetara.

   
U području od ulaska Dunava u Srbiju kod Bezdana do Bogojeva proglašene su mere vanredne odbrane od poplave. Direktor Vodoprivrednog preduzeća Zapadna Bačka Vladislav Milošev za B92 kaže da to znači uvođenje 24 sati dežurstva na nasipu i pojačanje pripravnosti svih merodavnih službi koje mogu biti angažovane u slučaju vanrednih prilika: "Sve strukture su stavljene u najviši stepen pripravnosti".

Dunav je kod Bezdana od juče viši za 36 centimetara, a prosečan vodostaj poslednjih dana raste više od 30 centimetara. Od petka, 31. marta, na toku Dunava od državne granice do Bogojeva na snazi su mere redovne odbrane od poplava, uvedene kada je vodostaj Dunava prešao pet metara.

Zbog prognoza da će narednih dana vodostaj doseći sedam metara, danas je u Vodoprivrednom preduzeću "Zapadna Bačka" održan sastanak kome su prisusvovali predstavnici Javnog preduzeća "Vode Vojvodine", vodoprivrednih preduzeća, civilne zaštine, vojske i opština Zapadnobačkog okruga. "Prema prognozama, talas kod Bezdana dostići će između 720 i 740 centimetara", rekao je direktor "Vode Vojvodine" Branislav Radanović.

Radanović je rekao da je najavljeno da će visok vodostaj Dunava potrajati duže, možda i do mesec dana. "Opasnost ja da na tako visok vodostaj dođe neki novi talas", kazao je Radanović.

   
Šef odbrane od poplava Javnog vodoprivrednog preduzeća "Vode Vojvodine" Mirko Galonja je rekao da bi Novi Sad mogao biti ozbiljno ugrožen, ukoliko nakon ovog talasa dodje do novog porasta vodostaja Dunava. On je kazao da je na nivou Novog Sada formiran Gradski štab za odbranu od poplava, koji će se starati o svim aktivnostima u odbrani od poplava. "Kulminacija poplavnog talasa kod Novog Sada očekuje se 10. aprila, kada će vodostaj iznositi 660 centimetara, što je već veoma visok vodostaj, koji polako ugrožava i branjeno područje", kazao je Galonja.

Vodostaji na Dunavu, Tisi i Tamišu su u porastu, a stagniraju na Savi, dok su na ostalim vodotocima u Srbiji u opadanju, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede Srbije. U saopštenju se navodi da su vodostaji na rekama u Vojvodini pod uticajem velikih voda koje dolaze sa uzvodnog područja kao posledica otapanja snega, dok na pojedinim delovima teritorije Srbije probleme i dalje prave izuzetno visoki nivoi podzemnih voda.


Izvor: B92

Ljudi beže iz domova

Zbog velikih poplava, vlasti nekoliko država u centralnom delu Evrope, osim službi za vanredne situacije, angažovale su i vojsku kako bi se zaustavilo izlivanje reka.

Češka vlada je proglasila vanredno stanje u sedam od 14 regiona, nakon što je sedam osoba tokom proteklih 48 sati stradalo u poplavama. Više od 10.000 stanovnika u nekoliko velikih gradova je evakuisano, a vodeni talas je za sada poštedeo prestonicu Prag, koji je bio poplavljen pre četiri godine.

„Tražićemo alternativne izvore za pomoć poplavljenim područjima. Evropska unija će morati da pomogne“, rekao je premijer.

U nedelju uveče nabujala reka je probila branu na granici Austrije i Slovačke i poplavila nekoliko sela na austrijskoj strani. U Nemačkoj se izlila reka Elba, a nekoliko stotina pripadnika službi za vanredne situacije pokušava da ojača nasipe.

Očekuje se da će udarni talas na Dunavu u narednih dan-dva stići do Mađarske, gde je gradonačelnik Budimpešte zatražio od vlade da proglasi vanredno stanje, jer je nivo reke već prešao osam metara..


Izvor: Blic

Reka brzo raste celim tokom kroz Srbiju

Dunav će biti najviši ovog vikenda

Na celom toku Dunava kroz našu zemlju vodostaji su u većem porastu i očekuje se da će narednih dana preći granicu vanredne odbrane od poplava. Vrh poplavnog talasa kod Bezdana očekuje se 7. i 8. aprila pri vodostaju od 720 centimetara, kod Novog Sada 10. aprila kada će Dunav narasti na 670 centimetara i 11. aprila kod Zemuna, Pančeva i Smedereva.

- Kod Zemuna, Pančeva i Smedereva vodostaji će narednih dana imati tendenciju porasta i do deset centimetara na dan. Očekivani maksimalni vodostaji biće za 80 centimetara niži od apsolutno maksimalnih vodostaja, koji su zabeleženi krajem marta 1981. godine - kaže Nena Kovačević, načelnik odeljenja za hidrološke prognoze u Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ).

Do splavova na obe reke u Beogradu već neko vreme se dolazi improvizovanim mostićima, dok vlasnici kućica na vodi do njih mogu jedino čamcima.

- Šetalište je skroz poplavljeno, voda je mutna, te ribe i nema. Ne pamtim da je Dunav poslednjih dvadeset godina ovoliko narastao. Mojim prijateljima u naselju Goveđi brod voda je na metar od kuće - kaže Zemunac Dragan Marinković.

Iako vodostaji na Savi opadaju, kod Beograda su u porastu pod uticajem Dunava i u subotu će sa 605 centimetara preći liniju vanredne odbrane. Vrh poplavnog talasa za Dunav kod Bezdana najavljen je za 6. i 7. april i biće za šest centimetara veći u odnosu na 714, koliko je zabeleženo u avgusta 2002. godine.

Vanredne mere odbrane od poplava uvedene su juče oko podneva na 60 kilometara dunavskog toka od granice sa Mađarskom do Bogojeva. Procena je da će, kao i pre tri godine, nasipi izdržati ovaj talas, međutim, članove Okružnog štaba civilne zaštite zabrinjavaju dugoročnije prognoze koje ukazuju na to da će se visok vodostaj Dunava zadržati duži period.

- Nasipi na Dunavu su stabilni i bez većih poteškoća trebalo bi da izdrže poplavni talas koji stiže iz Mađarske, ali nam izgledi za naredni period ne idu naruku, jer je prognoza da će se visok vodostaj Dunava u našoj zemlji zadržati oko mesec dana. Tada veliku opasnost može da predstavlja eventualno formiranje novog poplavnog talasa u zapadnoj Evropi - kaže Branislav Radanović, generalni direktor JVP „Vode Vojvodine“ Novi Sad.

Juče je izletničko naselje Baračka kod Bezdana bilo potpuno potopljeno, tako da se do vikendica moglo stići samo čamcima. Na svu sreću, izletnička sezona još uvek nije počela, pa je Baračka, prema rečima Ivana Kovača Kiceta, čelnika ekološke učionice „Stara Baračka“, delovala avetinjski prazna u vreme nadolaženja voda.

U novosadskom naselju Kamenjar, izgrađenom van nasipa, voda se već izlila iz korita reke. Deo poznat kao Stari Kamenjar ili Kamenjar I nalazi se pod vodom od desetak centimetara, a u narednih nekoliko dana, očekuju stanari, voda će ugroziti vikendice. Novi Sad, jedini grad na Dunavu čiji su nasipi u čak sedam kilometara dužine za metar niži od linije velikih voda, formirao je štab za odbranu od poplava. Stručnjaci upozoravaju da bi u slučaju da počne prelivanje novosadskih nasipa najveći vojvođanski grad bio u pojedinim delovima pod vodom od tri do pet metara.

- Ako se formira novi talas pre nego što se ovaj talas povuče, i oba talasa se preklope, a nama stignu prognoze da bi nivo Dunava mogao prebiti 7,7 metara, počećemo da podižemo lokalizacionu liniju u dužini od sedam kilometara. Na delu od Bulevara cara Lazara do ušća kanala u Dunav biće postavljeni džambo džakovi, a na delu od kanala do prevojnice za brodove počeće da rade bageri koji će nagurati zemlju. Bilo bi proglašeno vanredno stanje - kaže Mirko Galonja, rukovodilac odbrane od poplava u „Vodama Vojvodine“.

Trenutno na nasipima u Novom Sadu organizovana su dežurstva i redovni obilasci, a desetak ustava i propusta na kanalima koja su u nešto lošijem stanju popravljeni su i zatvoreni džakovima. Na useku kod Vojne bolnice u Petrovaradinu povremeno se radi i prepumpavanje vode.

Osim što se vrh talasa Dunava kod Novog Sada očekuje 10. aprila, istog dana će, prema prognozama RHMZ, i Tisa kod Titela za 56 centimetara premašiti vanrednu liniju odbrane od poplava. U beogradskim naseljima Batajnica, Ugrinovci, Busije i Zemun polje podzemne vode su ugrozile oko stotinak domaćinstava.


Izvor: Blic \ B. J. - H. D.

Vodoskok na Rasini

KRUŠEVAC - Ustave na brani Ćelije u Majdevu juče su podignute, pa obilna voda iz akumulacije jezera u vidu vodoskoka hrli niz reku Rasinu, plaveći priobalna polja prema Kruševcu.

Opasnosti po naselja u Porasimlju nema, jer reka ide svojim koritom, a ispuštanjem veće količine vode iz akumulacionog jezera otklanja se opasnost po bezbednost brane.

Jezeru Ćelije, koje je do pre neki dan bilo u opadanju, nivo je naglo porastao, pa su reke Rasina iz pravca Brusa i Blatašnica od Blaca nabujale, noseći i veću količinu šuta i drugog otpada.


Izvor: Glas Javnosti

Još uvek nema mesta panici
Nivo vode u Dunavu i Savi polako se približava granici vanredne odbrane od poplava

Vodostaj Save kod Beograda juče je porastao za osam i sada iznosi 575 centimetra. Granica za vanrednu odbranu od poplava za ovu reku je 600 centimetara, a ako se obistine prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ona će biti pređena u subotu.
Ista prognoza važi i za nivo reke Dunav kod Zemuna. Vodostaj u tom delu reke juče se popeo na 610, dok je granica za vanrednu odbranu od poplava 650 centimetara.
Šef odeljenja za odbranu od poplava u JP "Srbijavode" Eugen Lenđer, ističe da "juče nije bilo velikih promena i da niko nije ugrožen, tako da još uvek nema mesta panici".

- Nivo vode kod Zemuna se povećao sa 602 na 610 centimetara, i to se slaže s prognozom koju smo dobili od Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Zemunci ne treba da brinu zbog otvora za spuštanje čamaca kod restorana "Šaran", zato što otvor možemo da zatvorimo za dvadeset minuta, ako se za to ukaže potreba. Razloga za paniku nema jer su naše ekipe na terenu i prate situaciju-rekao je Lenđer.

Iako nas stručnjaci uveravaju da od Save i Dunava ne preti opasnost, sve je veći broj lokacija u gradu koje su ugrožene podzemnim vodama. Jedno od tih mesta je naselje Partizan na Adi Ciganliji. Više od petnaest porodica godinama kuburi sa ovim problemom, iako imaju dve pumpe koje ispumpavaju višak vode iz obližnjeg Savskog kanala. Kuće i vikendice su im redovno poplavljene, a da problem bude još veći, svaki put kada nadođu podzemne vode, izliju se i septičke jame, pa se žitelji ovog naselja sa razlogom plaše za svoje zdravlje. Kako kažu, opština im nijednom nije izašla u susret, iako su im pojedini gradski čelnici obećali da će rešiti ovaj problem.

- Ne znamo šta više da radimo i kome da se obratimo. Ako se Sava izlije i nastanu velike poplave, jedino što možemo da uradimo je da spasimo što se spasiti može. Najviše brinemo za decu jer su uslovi za život ovde ispod svake granice normalnog. Grad ne brine o nama uopšte, kao da nismo deo ove metropole- rekao je Vladimir Lukić, jedan od žitelja ovog naselja, kome podzemne vode redovno zadaju probleme.

Pomoć najugroženijima

Grad će uputiti pomoć opštinama Zemun, Palilula, Čukarica i Obrenovac koje su trenutno najugroženije poplavama, rekao je Srđan Jovanović, član Gradskog veća i predsednik Štaba za odbranu od poplava grada Beograda. Ovaj štab nastavlja da koordinira rad opštinskih štabova i prati povećanje vodostaja Save i Dunava.
- Kada je reč o poplavama, nadležnosti Grada su male. Po Zakonu o vodama i Opštem planu za odbranu od poplava Beograda, naša isključiva nadležnost su bujične vode i kanalizacija-rekao je Jovanović.


Izvor: Glas Javnosti

Reporteri Glasa obilazili klizišta sa predsednikom Skupštine SCG u Varvarinu, Aleksandrovcu i Kruševcu

I Šami u blatu do kolena

Čuli ljudi da dolazi političar pa se okupili da mu pokažu najkritičnije. Šteta 500 miliona dinara

Velike poplave i obilna kiša koja je ovih dana lila nad Varvarinom izmešali su zemlju u blato i dubok glib na putu koji se proteže kilometrima od grada. Ovuda je u ponedeljak, nešto posle deset sati, prošao Zoran Šami, predsednik Skupštine SCG u obilasku poplavljenih srpskih područja. Kraj puta, uz okupljene koji su čekali kolonu pod rotacijom najavljenu iz Beograda, bio je i Predrag Sokolov, načelnik uprave u Varvarinu. Kolona iz pratnje Zorana Šamija, kaže, ovuda protutnjala tako brzo, proletela da on ni sam nije mogao da je stigne. Do ugroženih područja Šamija je sve vreme puta pratio Zoran Milenković, predsednik opštine Varvarin.

U okolnim selima Bošnjanu, kao i u Donjem Katunu, na drugoj strani prema Osečini, ista je slika. Ljudi se danima bore sa podzemnim vodama, koje su prvo poplavile dvorišta i bašte, a onda počele da izviru u podrumima kuća. U Zaklogovcu brdo se naslonilo na kuću, a u Parcanima, prema Kruševcu, na starom putu pored Zapadne Morave, klizište zbrisalo deonicu puta.

- Ovo se nikada nije desilo. Ovakvu katastrofu ne pamte ni moji stari. Krenulo brdo da klizi i oslonilo se na kuću. Pucalo je na sve strane, zid se nateže danima, ali ni kuća lako ne popušta. Sve što sam imao uložio sam u krov nad glavom. Kuću sam gradio od čvrstog materijala, ali ne bi izdržala da u noć nije stigla teška mehanizacija i raskrčila zemlju - priča Stanislav Jovanović. Kaže da ne zna da li je više uzbuđen od tragedije što ga zadesila ili što ga je obišao predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore, lično.

Klizišta, odroni i poplave zahvatila su na hiljade hektara u Rasinskom okrugu, a šteta se procenjuje na oko 500 miliona dinara. Velika Morava u selu Trubarevo ponovo se "naslonila" na železničku prugu. Blato do kolena.

Živomir i Evgenija Ilić, kojima je više parcela poplavljeno, kažu, nema ni pomena ni šanse da će se ove godine baviti zemljom. Stali su pored puta i čekali Šamija, ali on ovuda nije prošao, već se iz pravca Varvarina uputio pored Zapadne Morave prema Kruševici, gde je od klizišta ugrožen deo lokalnog puta i nekoliko domaćinstava.

- Ovo je sve što imamo, ali u ovoj kući, vidite i sami, života više nema. Naša kuća je sva ispucala, samo što nije legla na zemlju i do temelja uništena - priča Miroslav Nedeljković, domaćin iz Krušnjevice, sela na petnaestak kilometara od Kruševca. Njegova supruga Milanka i sin Ivan još su, kaže, pod stresom od pucanja koje se pre petnaestak dana čulo kada je kuća proklizala.

- Šta ćemo sad? Ni moji otac i deda ne pamte slična udes - priča starac Ljubomir Nedeljković. Zoran Šami ga je utešio podatkom da je veliki broj opština u Srbiji zahvaćen poplavama i elementarnim nepogodama.

- Treba mnogo rada na svim nivoima, od lokalne samouprave do državne zajednice. Skupština SCG obavezala se da odradi deo posla. Mi ćemo ratifikovati međunarodni kredit, koji smo dobili pod povoljnim uslovima za otklanjanje posledica u Jaši Tomiću - obećao je Šami.

Put od Krušnjevice vodi dalje pored Kruševca ka Aleksandrovcu. Morava je u Kukljinu poplavila sto hektara zemlje, a Stevan Miljković, predsednik Mesne zajednice, upozorio Šamija da je ovde ugroženo desetak domaćinstva. Klizište je krenulo na kuću Grujice Spasojevića.

- Dođoše ljudi u pomoć, iskopasmo rupe i postavismo metalne šipove. Isprečismo i olupinu od kamiona, i tad je stigla i opštinska mehanizacija - kaže Grujica. Šami je hteo i njega da poseti, ali ga je sprečila kiša. Na putu kroz Aleksandrovačku Župu, u selu Donji Stupanj, zabeležen je veliki broj klizišta. Put odnela zemlja, selo prepolovljeno, a pored puta uvaline pune vode. Ovuda je po kiši teško proći i peške, a kamoli kolima.

- Garaža i letnja kuhinja tonuli su dnevno za oko dvadesetak centimetara, a dvorište se sleglo za više od pola metra - kaže Tanja Milojević. Jugoslav Stajkovac, predsednik opštine Aleksandrovac, informišući Šamija o nepogodi, kaže da je šteta procenjena na 80 miliona dinara.

- U kruševačkom naselju Vlado Jurić brdo je krenulo na obdanište i počelo da probija metalnu ogradu. Čuli ljudi da dolazi Šami pa se okupili da mu pokažu najkritičnije.
- Porušena je ograda, pukao potporni zid, a izdignuti su objekti za dečju zabavu. Deca nisu bezbedna, ne smemo da ih pustimo u dvorište da se igraju, a u blizini je i trafo-stanica za napajanje naselja. I to je rizik - objašnjava vaspitačica Gordana Vučićević.

Zoran Šami nije posetio ovo naselje mada je obavešten da je ovo mesto od ranije locirano kao umereno klizište i da su neki objekti građeni bez građevinske dozvole, kao i sam vrtić.


Izvor: Glas Javnosti \ R. Barjaktarević

Dunav kod Bezdana 662 centimetra      
Bezdan -- Na deonici od državne granice kod Bezdana do Bogojeva od juče su na snazi mere vanredne odbrane od poplava.

   
Vodostaj Dunava kod Bezdana jutros je iznosio 662 centimetra, rečeno je Beti na vodomeranoj stanici Bezdan. Poslednjih dana Dunav kod Bezdana dnevno raste u proseku za 30 centimetara. Očekuje se da će vodostaj dostići između 720 i 740 centimetara.

Ukoliko se te prognoze ostvare vodostaj Duanva kod Bezdana biće veći od vodostaja iz 2002. godine kada je kod Bezdana izmereno 714 centimetra.

Direktor Vodoprivrednog preduzeća Zapadna Bačka Vladislav Milošev kaže da bi vodostaj narednih dana mogao dostići oko 720 centimetara. Nasipi uz Dunav se osmatraju 24 časa, a formirane su i operativne ekipe s mehanizacijom, koje mogu da reaguju u slučaju problema na nasipima, kaže Milošev. "Naša osmatračka služba je aktivirana pošto smo ušli u vanrednu odbranu, dvadesetčetvoročasovno dežurstvo, a na najviši stepen pripravnosti smo podigli i operativnu službu, koja ima mehanizaciju i ljude, pa možemo da reagujemo vrlo brzo u slučaju da situacija od nas to bude zahtevala", kaže on.

Generalni direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine Branislav Radanović kaže da će poplavni talas trajati duže od mesec dana. On je pozvao sve nadležne službe da se pripreme za odbranu od mogućih poplava. On kaže da vodostaji Dunava u prvom poplavnom talasu narednih nekoliko dana neće biti alarmantni, ali je upozorio da bi novi porasti vodostaja mogli biti veoma opasni jer dolaze u trenucima kada je korito Dunava već puno. "Daleko je to od prelivanja, ali nasip ne mora da bude preliven da ne bi izdržao. Ako bi se neko slabo mesto otelo kontroli, moglo bi da dođe do problema. Upravo zato sve ovo radimo", kaže on.

Građani proboje nasipa mogu da prijave na telefon Centra za obaveštavanje, 985. Prema radanovićevim rečima, vodostaj Dunava kod Bezdana i Novog Sada mogao bi 7. ili 8. aprila dostići nivo samo pola metra niži od najvećeg ikad zabeležnog vodostaja, 1965, kada su Vojvodinu pogodile velike poplave.

Osim na Dunavu i Tisi, vodostaji su u porastu i na Tamišu, Velikoj i Južnoj Moravi, Toplici i Jablanici, dok su na ostalim vodotokovima u Srbiji u opadanju, saopštila je Direkcija Ministarstva poljoprivrede za vode. U saopštenju se navodi da su vodostaji na rekama u Vojvodini u porastu zbog otapanja sneg


Izvor: B92

Dunav raste, postavljeni 'zečiji nasipi'

Na glavnoj vodomernoj stanici kod Bezdana u podne je izmeren vodostaj Dunava od 670 santimetara, osam santimetara viši nego juče, rečeno je Tanjugu u toj stanici.

Uz državnu granicu sa Mađarskom do Bogojeva na snazi su vanredne mere od poplava, a tokom prepodneva radnici Vodoprivrednog preduzeća 'Zapadna Bačka' u Somboru i pripadnici Vojske SCG su oko 'Čarde' na Dunavu i vikend naselja 'Baračka' postavili 'zečje nasipe'.

Na nasipima duž leve obale Dunava danonoćno se dežura i osmatra, rekao je direktor 'Zapadne Bačke' Vladislav Milošev, dodajući da su formirane i operativne ekipe koje bi u slučaju popuštanja nasipa intervenisale.

Milošev je rekao da bi se, prema prognozama, visok vodostaj Dunava mogao duže zadržati, što bi moglo da ugrozi nasipe, ali bi u tom slučaju u pomoć priskočila preduzeća iz Sombora sa mehanizacijom.

Vikend naselja duž leve obale Dunava kod Bezdana, Bačkog Monoštora, Apatina i Bogojeva su pod vodom, a malobrojni žitelji vikend naselja Baračka do svojih vikendica stižu čamcima.

Ovako visok vodostaj Dunava zabeležen je 1965. godine kada je dostigao 778 santimetara.

U mesnim zajednicama Bezdan i Bački Monoštor, potencijalno najugroženim mestima, život se odvija normalno, jer su, kažu, naviki na visok vodostaj Dunava.


Izvor: RTS

Reke prete
U Srbiji već na snazi redovna odbrana od poplava. Pod vodom naselja kod Bezdana, Bačkog Monoštora i Apatina

BEOGRAD - Srbiji, osim podzemnih voda, sada prete nabujale reke. Iako je već danima na snazi redovna odbrana od poplava, stručnjaci procenjuju da neće biti većih izlivanja reka, čak ni kada do nas stigne "dunavski talas od sedam metara", koji se očekuje 11. aprila. Do sada su poplavljena vikend naselja u okolini Bezdana, Bačkog Monoštora i Apatina.

Vodostaji Dunava, Tamiša, Tise, zbog otapanja snega, i dalje rastu, stagniraju na Savi, dok u ostalim vodotocima u Srbiji opadaju. Mere odbrane od poplava sprovode se duž celih tokova Dunava i Tise, a na Tamišu od granice do Sečnja, na Savi u zoni Mačve i nizvodno od Šapca do ušća, a na Drini u zoni ušća i Jezavi.

Vodostaj Dunava kod Bezdana u proseku raste za 30 centimetara dnevno, a juče je dostigao 636. Od prošlog petka na toku te reke od državne granice do Bogojeva na snazi su mere redovne odbrane od poplava. Te mere uvedene su kada je vodostaj Dunava prešao pet metara.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su vodostaji na rekama u Vojvodini pod uticajem velikih voda koje dolaze sa uzvodnog područja kao posledica otapanja snega, dok na pojedinim delovima teritorije Srbije probleme i dalje prave izuzetno visoki nivoi podzemnih voda.

Prema rečima Eugena Lenđera, šefa odseka za zaštitu od voda u "Srbijavodama", neke velike opasnosti od poplava nema.
- Dunav i Sava rastu onako kako je prognozirano. U Zemunu je nivo Dunava juče iznosio 610 centimetara, što je za osam više nego prethodnog dana. Svi smo u stanju pripravnosti, a naši ljudi redovno obilaze teren. Vrh vodenog talasa na Dunavu od 6,7 metra očekuje se 11. aprila.

- To će za posledicu imati prelazak sa redovne na vanrednu odbranu od poplava. Tada će nadzor biti 24 sata dnevno. Ali, ne očekuju se poplave. Do 650 centimetara su redovne odbrane od poplava, a sve iznad toga zahteva vanredne - ističe za Kurir Lenđer.

Prema njegovim rečima, opasnosti nema i u ovom času nezahvalno je prognozirati bilo što na duže od tri dana, "jer niko ne zna šta će se dešavati". U Republičkom hidrometeorološkom zavodu takođe negiraju opasnost od poplava. Prema rečima Nene Kovačević, načelnice odeljenja za prognozu voda, "narednih dana vodostaji će i dalje imati tendenciju porasta sa manjim prevazilaženjem granica za preduzimanje mera vanredne odbrane".

- Na celom toku Dunava kroz našu zemlju vodostaji su u većem porastu i iznad su granica redovne odbrane od poplava i to za 136 cm kod Bezdana, za 74 cm kod Novog Sada i za 60 cm kod Zemuna, Pančeva i Smedereva. Vrh talasa kod Bezdana očekuje se između sedmog i osmog aprila pri vodostaju od 720 cm. To nije ništa novo, jer je u avgusta 2002. godine zabeleženo 714 cm. Kod Novog Sada vrh talasa očekuje se 10. aprila pri vodostaju od 660 do 670 cm.

- Kod Beograda, Zemuna, Pančeva i Smedereva vodostaji će i narednih dana imati tendenciju porasta do 10 cm na dan, a vrh talasa se na ovim hidrološkim stanicama očekuje 11. aprila, dok će očekivani maksimalni vodostaji biti za oko 80 cm niži od apsolutno maksimalnih vodostaja zabeleženih krajem marta 1981. godine - ističe ona za Kurir.

Slaba odbrana Novog Sada

NOVI SAD - Nivo Dunava, koji usled obilnih padavina i otapanja snegova u proseku raste po 20 centimetara na dan, juče je kod Novog Sada dostigao visinu od 524 centimetra. Najugroženija su vikend naselja na obali Dunava i sam centar Novog Sada, koji se smatra "niskom tačkom" i nalazi se u neposrednoj blizini nabujale reke. Novi Sad je jedan od najugroženijih gradova na Dunavu jer su nasipi koji ga štite od reke za metar niži od predviđenih. Stručnjaci predviđaju da će 9. april biti posebno kritičan jer se tada očekuje veliki talas, koji je već lociran na Dunavu u blizini Mađarske. Prema proceni stručnjaka iz "Voda Vojvodine", ovaj talas bi podigao nivo reke kod Novog Sada na 670 centimetara, što je samo 30 cm niže od krajnje granice od sedam metara, kada se proglašavaju vanredne mere za zaštitu od poplava.



Izvor: Kurir