Biznis na bakinim razbojima

POŽEGA - Brankica Pantović iz Gorobilje kod Požege pronašla je na tavanima svojih komšinica razboje stare više od 100 godina. Danas ona na njima izrađuje najlepše delove narodnih nošnji, uživa u poslu kojim se bavi i sasvim pristojno zarađuje.

- Sve je to, možda, puka slučajnost ili sreća u nesreći. Da sam dobila posticajna sredstva za otvaranje radnje, kada sam konkurisala, verovatno bih nabavila neke savremenije mašine i proizvodila staze i prekrivače. Odbili su me, na sreću, kako se kasnije ispostavilo - kaže Brankica.

S obzirom na to da je Brankica već imala petogodišnje iskustvo u tkanju, a da novca za nabavku mašina nije bilo, dala se u potragu za starim razbojima ili natrama, kako ih zovu u zapadnoj Srbiji. Pronašla je nekoliko davno zaboravljenih na tavanima starih baka u svome selu.

- Ove natre su odavno prestale da se koriste, ali bake koje su na njima nekada radile iz pijeteta prema spravi uz koju su provele mnoge dane svoje mladosti nisu dozvolile svojim mlađim ukućanima da ih spale na vatri već su ih brižljivo čuvale, nadajući se da će nekada ponovo zatrebati. Skupila sam nekoliko i posao je mogao da krene. Naravno, odustala sam od prvobitnih namera i rešila da na autentičnim natrama izrađujem i autentične predmete, na isti način kao i pre sto godina - kaže Brankica.

I ovoga puta, stare bake su imale veliku ulogu. Nekoliko meseci Brankica je obilazila okolna sela i skupljala iskustva starih tkalja, kao i autentične tkane predmete iz tog kraja. I proizvodnja je počela. Kecelje, pregače, pojasevi, suknje, torbe... izlazili su iz male radionice sa motivima i na način kao pre više od sto godina.

- Pored uživanja u poslu kojim se bavim, ispostavilo se da se od njega može i živeti. Ti proizvodi bili su neophodni mnogim kulturnoumetničkim društvima i ranije su ih teško nabavljali. Brzo je uspostavljena saradnja, tržište se širilo, pa sam prema potrebama kupaca počela da izrađujem i nošnje sa motivima drugih krajeva. Moji proizvodi se sada nalaze na području čitavog Balkana - navodi Brankica.

S obzirom na to da je ovo zanimanje prava retkost, Brankica je morala da savlada i tajne takozvanog osnivanja, navijanja i uvođenja niti, jer specijalizovanih radnji koje su se nekada tim poslom bavile više nema.

- Nema ni brdara, ljudi koji su nekada izrađivali alat sa drvenim češljem. Zbog toga sam morala da nabavim metalna „brda“, a sve ostalo na mojim natrama ostalo je autentično - kaže Brankica.

D. Jovanović

Izvor: Blic