Jadranki Grbić tajne vegetarijanske kuhinje otkrio je indijski duhovni vođa

Biznis iz lonca

Zdrava hrana unosniji biznis od "kancelarisanja" u SIV-u, pa su danas u njenoj specijalizovanoj radnji najtraženiji ruska salata sa sojinim majonezom, humus namaz ili puding od prosa

Svet je odavno shvatio da zdravlje ulazi na usta, a u poslednjih nekoliko godina zdrava hrana ulazi i u modu na brdovitom Balkanu. Čak i kad nije post, vreme oporavka od slava ili kao priprema organizma pred novogodišnja prejedanja. Ali, nemaju sve domaćice vremena ni znanja da po ceo dan skakuću po kuhinji i kuvaju. Zato je tu Jadranka Grbić, vlasnica prodavnice "Ganapati" koja gotovim jelima snabdeva beogradske prodavnice zdrave hrane. Pa, ako vam se baš prijela ruska salata sa sojinim majonezom, humus namaz ili puding od prosa, ona je tu.

- Posao sa hranom sam pokrenula bez prebijene pare, na nagovor ljudi za koje sam radila ketering. Ne koristim meso, mleko i jaja nego njihove zamene, poput mleka od soje, pirinča i ovsa. Trenutno su najtraženiji namaz od humusa i salata od pasulja, mada, posle posta, planiram da uvedem i razne tofu zeljanice, pite i čorbe - najavljuje Jadranka i dodaje da u pripremi hrane već deset godina koristi isključivo vodu prečišćenu enerdžajzerom, aparatom koji mrtvu vodu pretvara u živu i tako ispira ćelije.

U lokalu u Skadarliji provodi po ceo dan, jer vegetarijanska hrana zahteva puno truda, sastojci su skupi i teško se nabavljaju.

- Ljudi sve više traže ovakvu hranu, pogotovo dok poste, kao i kad žele da pročiste organizam i povedu više brige o zdravlju - objašnjava Jadranka. Iako joj je 52 godine, na licu joj se "godine ne čitaju". Za to su, kaže, najzahvalnije svakodnevne meditacije, miran život, trčanje i bavljenje duhovnom muzikom.

- Imala sam 38 godina kad sam pronašla svoju priču i tad sam praktično zaustavila vreme. Moj život bi bio dobar materijal za roman - u šali priča. Ni ne sluteći da će joj zdrava hrana od hobija postati posao, prvih 14 godina radnog veka provela je kao ekonomista u SIV-u. Bavila se životnim standardom, zakonima o ličnim dohocima, bila član raznoraznih komisija, a onda kada se država raspala, jednog dana jednostavno - dala otkaz.

- Htela sam karijeru u Svetskoj banci ili Monetarnom fondu. Onda mi je majka obolela od raka i za samo dva meseca umrla. I pre toga sam se bavila tehnikama koje su vodile ka zdravoj ishrani, i razvijanju unutrašnjeg života. Tada je u moj život uplovio Šri Činmoi. Videla sam njegovu fotografiju i uz nju počela da se osećam udobno i zaštićeno. Ništa nisam znala o njemu, raspitala sam se i saznala da je indijski duhovni vođa koji živi u Americi - priča Jadranka Grbić. Promenila je način života i ishrane, prestala da jede meso, koje joj se u jednom trenutku smučilo i počela da meditira svako jutro. Ubedila je sebe da, bez obzira na haos i probleme, život i nije tako loš.

- Ne verujem u teorije iz daljine, pa sam zato, posle godinu dana, rešila da odem u Ameriku i upoznam čoveka lično. I, utisak je bio fantastičan. Tamo sam srela ljude iz 80 zemalja, a zatim ostala u restoranu u San Dijegu, bez pare i dinara, gde sam za sedam meseci naučila da kuvam meksičku vegetarijansku hranu. Tu sam shvatila da je otvaranje restorana zdrave hrane moja sudbina. Iste sam godine otišla u San Francisko i Njujork, pa u Sijetl, gde sam učila tajne indijske kuhinje - prepričava Jadranka dogodovštine iz Amerike. Kaže, većina ljudi koje poznaje su ozbiljni trkači.

- Fascinirao me je početak trke na 2.000 kilometara u Njujorku i sebi sam obećala da ću jednog dana to uraditi i ja. To su trke koje traju po 18 dana, a povod je samoprevazilaženje, odnosno probijanje sopstvenih granica. Od tada sam trčala nekoliko trka na 12 i 24 sata, a najveća razdaljina koju sam prešla bilo je 132 kilometra. Te Trke harmonije se već 10 godina održavaju u oktobru, a ove godine su prvi put prošle i kroz Srbiju. Savladavanje te distance je zapravo prevazilaženje uma, ali, potrebu da trčite bez prestanka 12 sati morate da osetite iznutra - priča Jadranka i podseća kako je 2001. učestvovala na delu evropske trke mira, koja je više od tri meseca prolazila kroz 17 zemalja Evrope.

- Svaki drugi dan išlo se u drugu državu, od Norveške, preko Poljske, Belorusije, Finske, Rusije... Sedamnaest zemalja i 15 viza, koje je trebalo izjuriti. Šengen vizu sam dobila pola sata pred ukrcavanje na trajekt za Finsku - kaže Jadranka.

Po povratku iz Amerike, proganjana prijateljima koji su joj tražili recepte, objavila je Vegetarijanski kuvar, koji se, kaže, pod utiscima iz Amerike, iz nje izlio za samo nekoliko nedelja. Učestvovala je u raznim projektima o zdravoj hrani, a onda se bacila na ostvarivanje sna. Planira da u Beogradu otvori restoran vegetarijanske hrane, jer je hrana, ipak, "izmišljena" da se jede vruća. Za početak, sledeće nedelje počinje sa šalterskom prodajom gotovih jela.


Izvor: Glas Javnosti \ Aleksandra Klarić Žak