Bitka kod Plateje

Sukob   Grčko-Persijski ratovi   
Datum   avgust, 479. pne.   
Mesto   kraj Plateje,Grčka   
Ishod   Grčka pobeda   
Sukobljene strane   
grčki polisi   Persija   
Komandanti   
Pauzijan   Mardonije†   
Snage   
110,000   Herodot tvrdi 250.000 , savremeni historičari 80.000   
Gubici   


Bitka kod Plateje, avgusta 479. pne. bila je bitka saveza grčkih polisa i Persije. To je bila bitka za sam opstanak grčkih polisa, pa su prikupili dovoljno veliku vojsku i pobedili. Posle bitke kod Plateje persijska armija se povlači u Malu Aaziju i time se završavaju Grčko-Persijski ratovi. Nikad više Persija nije pokušala invaziju Grčke.

Sadržaj
1 Pozadina
2 Bitka
3 Posledice
4 Vidi još

Pozadina

Posle bitke kod Salamine, Kserks se vraća u Persiju, a u Grčkoj ostavlja Mardonija na čelu okupacionih persijskih trupa. Mardonije je nudio Atinjanima samostalnu autonomnu vladu i persijsku pomoć u obnovi grada. Atinjani su takav sporazum odbijali i tražili su pomoć Sparte u nastavku ratovanja. Međutim Spartanci su bili više zainteresirani za obranu Peloponeza.

Zbog Atinskog odbijanja Mardonije još jednom okupira Atinu, ali Atinjani još jednom odbijaju takav mirovni sporazum. Spartanci su najpre oklevali, ali onda šalju 40.000 ljudi pod komandom Pauzijana. Spartanci su znali značaj bitke, koja se očekuje. Očekuje se bitka za sam opstanak grčkih polisa. Kad je Mardonije shvatio o kakvoj sili se radi osvojio je Atinu po treći put i onda se povukao prema Tebi da bi tu dočekao Grke.

Bitka

Mardonije se utvrdio kraj reke Asop u Beotiji. Nadao se da se Grci neće moći ujediniti protiv njegovih trupa. Ali Atinjani skupljaju 8.000 ljudi, a Sparta 40.000 (5.000 punopravnih građana i 35.000 ostalih). Ujedinjene grčke snage zauzimaju planinski prelaz , kao dobru poziciju za obranu. Mardonije šalje konjicu da zauzme prelaz, ali Atinjani i Megarani uspešno odbijaju napad. Komadanta persijske konjice ubijaju, a konjica se povlači.

Grci su se pokrenuli od tog planinskog prelaza prema Plateji, gde je bio smešten Mardonije sa Persijancima. Atinjani su formirali levo krilo, a Spartanci desno krilo. Do tog vremena grčka armija je već ojačana vojnicima iz ostalih polisa, tako da je skupljeno 110.000 vojnika. Mardonije je prema Herodotu imao 250.000, a moderni istoruičari smatraju da je realni broj bio oko 80.000.

Obe armije su logorovale 10 dana jedna pored druge, sa malim čarkama sa svake strane.Kad je Mardonije odlučio da napadne, Atinjani i Spartanci menjaju pozicije, tako da se Atinjani bore protiv glavne Persijske vojske, a Spartanci protiv grčkih delova Persijske vojske. Persijanci su skrenuli tok voda, tako da su Grci bili prisiljeni da nađu novo mesto logorovanja.

Kad je otkrio da su Grci promenuli pozicije, Mardonije je krenuo za njima. Persijska konjica i strelci su prvi naleteli na Spartance. Pešadija je došla posle. Konjica i strelci nisu mnogo učinili, pa su propustili pešadiju u obračun. Iako mnogobrojniji na tom delu bojišta, Persijanci nisu mogli da probiju grčku hoplitsku liniju sa dugim kopljima. Persijanci su uglavnom imali kratka koplja i mačeve, pa su grčke linije sa dugim kopljima bile u prednosti.

Persijanci su prosto uništeni. Spartanci su ubili Mardonija. Artabaz je preuzeo persijsku komandu i odmah naredio povlačenje, što je omogućilo Grcima da osvoje glavno sedište komande. Prema Herodotu ubijeno je 43.000 od 250.000 Persijanaca, dok su Grci izgubili samo 159 vojnika. Pošto su istorijski izvori tog vremena netačni i pristrasni, pravi broj ne znamo.

Posledice

Bitka kod Mikale se desila isti dan i u toj bici grčka flota uništava persijsku flotu u Egejskom moru blizi obale Jonskog područja. S druge strane posle bitke kod Plateje persijska kopnena armija se povlači u Malu Aziju pod komandom Artabaza. Time su Grčko-Persijski ratovi završeni. To je bila zadnja Persijska invazija Grčke s ciljem potpunog osvajanja. Ipak Persijanci se i dalje mešaju u odnose grčkih polisa, sve dok Aleksandar Makedonski ne osvaja Persiju.

Izvor: Wikipedia