Bitka kod Gadalete

Deo Islamska invazija Zapadne Evrope   
   
Vreme:   19. jul 711.   
Lokacija:   kod reke Gadalete, južna Španija   
Rezultat:   Odlučna muslimanska pobeda   
Sukobljene strane   
Vizigoti   Mauri i Arapi Omejidskog kalifata   
Jačina   
20.000 -30.000 vojnika   7.000-9.000   
Gubici   
nepoznato   nepoznato   

Bitka kod Gadalete odigrala se 19. jula 711. na reci Gadaleti na južnom delu Pirinejskog poluostrva. To je bila odlučna pobeda Muslimana (Maura i Arapa) nad Vizigotima, tj Vizigotskim kraljem Roderikom. Tom pobedom počinje islamsko osvajanje Španije, Portugala i dela Francuske. Mavarska invazija Španije započela je 30. aprila 711., a pobedom kod Gadalete otvoren im je put potpunom osvajanju Španije, jer su u toj bici stradali najvažniji vizigotski plemići i veliki deo plemstva kraljevskog dvora.

Uvod

Kralj Vizigota Roderik došao je na vlast 709. posle svrgavanja prethodnog kralja Vitiza. Pristalice i rođaci prethodnog kralja pobegli su u Seutu sa one strane Gibltara na obali Afrike. Tu su sklopili savez sa guvernerom Seute, a onda su zatražili pomoć Maura. Time su se Mauri umešali u jedan dinastički sukob.

Mavarska invazija Španije započela je 30. aprila 711. iskrcavanjem Tarika ibn Zijada sa 1700 ljudi. Kasnije se pridružuju drugi, a general Tarik ibn Zijad dolazi do Kartagine. Vizigotski kralj Roderik bio je zauzet borbama protiv Baska i Franaka na severu Španije. Na vesti o mavarskoj vojsci Roderik se vraća sa severa da se suoči sa napadačima. Susreću se na jugu Španije blizu reke Gadalete. Tu se 19. jula 711. razvila bitka koja je promenila istoriju Evrope za sedam vekova.

Bitka u kojoj strada gotovo sve vizigotsko plemstvo Španije

U toj bici muslimanske snage je predvodio Tarik ibn Zijad, a Vizigotsko plemstvo kralj Roderik. Muslimana je bilo 7.000 -9.000, a Vizigota oko 25.000. Vizigota je bilo mnogo više, ali velika nesloga je vladala u redovima te vojske zbog dinastičkih sukoba. Deo vojske je dezertirao, a deo otvoreno izdao. Oba krila Roderikove vojske su pobegla, a centar se dugo borio. Cvet vizigotskog plemstva je tu sasečen. Glavni deo dvorskog plemstva je nestao. Posledice su bile strašne i za Španiju i za Evropu. Za Roderika se ne zna da li je poginuo u toj bici. Samo mali ostatci vizigotske vojske pobegli su do Esiha blizu Sevilje. Ali i tu su ih Mauri opkolili i prisilili na predaju.

Posledice

Vizigotsko kraljevstvo je bilo dezorjentisano i bez ikakve organizacije nakon te bitke. Namesnik Omejida u Severnoj Africi Musa ibn Nusair šalje 712. dodatnih 12.000 vojnika, tako da Mauri zauzimaju Španiju za 5 godina. Jedino je vizigotski plemić Pelajo iz Asturije pobegao Maurima, pa se pobunio u Asturiji i osnovao kraljevstvo Asturiju, koju je očuvao pobedom 722. u bici kod Kovadonga.

Izvor: Wikipedia