Bitka kod Fridlanda
Deo Napoleonski ratovi


Napoleon u bici kod Fridlanda, rad Horasa Vernea
Vreme:   14. jun 1807.
Lokacija:   Fridland, Prusija
Rezultat:   Odlučna francuska pobeda

Sukobljene strane
Francuska   Rusija
Zapovednici
Napoleon   Levin Beningsen
Jačina
80.000
118 topova   60.000
120 topova
Gubici
8.000 mrtvih i ranjenih   20.000 mrtvih, ranjenih


Bitka kod Fridlanda odvijala se 14. juna 1807. na oko 43 kilometra od Kalinjingrada. Predstavljala je najveću bitku u ratu četvrte koalicije. Francuska vojska pod vođstvom Napoleona je posle 23 sata bitke ostvarila odlučnu pobedu nad ruskom vojskom pod vođstvom Levina fon Beningsena. Do kraja bitke Francuzi su ovladali bojnim poljem, a ruska vojska se haotično povlačila preko reke Ale. Pri prelasku reke udavilo se mnogo ruskih vojnika. Tom bitkom završen je Rat četvrte koalicije, a 7. jula 1807. Rusija i Francuska sklopile su Tilzitski mir. Fridland je današnji ruski grad Pravdinsk.

Uvod

Rat treće koalicije završio se 1805. bitkom kod Austerlica. Austrija je bila poražena i izašla je iz koalicije. Prusija je 1806. ušla u rat kao glavna sila centralne Evrope.

Pruski pohod

Francusko-pruske tenzije su narasle nakon Austerlica. Napoleon je inzistirao da se Prusija pridruži ekonomskoj blokadi Velike Britanije, tzv. kontinentalnom sistemu. To je pogađalo pruske trgovce. Osim toga Napoleon je naredio napad na antinapoleonskoga knjižara. Napoleon je pokušavao da sklopi sporazum sa Britanijom nudeći joj Hanover, a to je naljutilo Prusiju. Prusija je 9. avgusta 1806. započela mobilizaciju. Ultimatum su postavili 26. avgusta zahtevajući da se francuska vojska vrati na desnu obalu Rajne do 8. oktobra ili će stupiti u rat.

Napoleonova strategija rata sa Prusima svodila se na to da uništi pruske armije pre nego što stigne ruska vojska. Oko 180.000 francuskih vojnika je 2. oktobra 1806. prešlo Frankenvald. Kretali su se u bataljonima oblika kvadrata, da bi sprečili napaa sa bilo koje strane. Francuzi su 14. oktobra 1806. ostvarili veliku pobedu u bici kod Jene i Auerštata. Posle francuske pobede usledilo je ganjanje poraženoga neprijatelja. Prusi su imali 25.000 ubijenih ili ranjenih, 140.000 zarobljenih vojnika i 2.000 zarobljenih topova. Malo je pruskih jedinica uspelo da prebegne u Poljsku. Ogromna većina pruske armije je bila izgubljena. Rusija je ostala da se sama suoči sa Francuskom. Do 18. novembra 1806. francuske snage pod komandom Nikole Davua bile su na pola puta do Varšave, vojska pod komandom Pjera Ožeroa bila je blizu Bromberga (Bidogošća).

Ejlau

Kada je francuska vojska stigla u Poljsku dočekani su kao oslobodioci. Ruski general Beningsen se bojao da će biti odsečen od Buksgevdenove armije, pa je zbog toga napustio Varšavu i povukao se na desnu stranu Visle. Francuska vojska je 28. novembra 1806. pod vođstvom generala Mira ušla u Varšavu. Francuzi su sledili Ruse, koji su se povlačili. Značajna bitka se razvila oko Poltuska 26. decembra. Bitka je bila neodlučna, ali Beningsen je pisao caru da je pobedio 60.000 Francuza. Kao rezultat Beningsen je postavljen za komandanta ruske armije u Poljskoj. Tada je maršal Mišel Nej raširio svoje snage da bi osigurao snabdevanje hranom. Beningsen je uočio da je to dobra prilika za napad na izolovani francuski korpus. Međutim odustao je od tih planova, kada je shvatio da Napoleon manevrira ne bi li uhvatio njegovu vojsku u zamku. Rusi su se povukli prema Alenštajnu, a kasnije prema Ejlau. Rusi su se 7. februara 1807. borili sa Sultovim korpusom za Ejlau. Na bojnom polju u bici kod Ejlaua 8. februara 1807. bilo je 44.500 Francuza protiv 67.000 Rusa. Napoleon se nadao da će zadržati dovoljno dugo Beningsenovu armiju, da bi vojska maršala Neja i Nikole Davua opkolila Ruse. Razvila se oštra bitka na jakom snežnom nevremenu. Francuzi su bili u problemima, sve dok masivni konjički napad od 10.700 konjanika u 80 eskadrona nije oslobodio pritisak na centar. Dolazak Nikole Davua označio je da može započeti napad na rusko levo krilo. Ali taj napad je sprečio iznenadni dolazak Prusa, koji su zajedno sa Rusima uspeli potisnuti Francuze. Maršal Nej je došao prekasno, a Beningsen se povukao. Žrtve te neodlučne bitke bile su jako visoke na obe strane. Stradalo je oko 25.000 vojnika na svakoj strani.

Bitka

Ruske snage su pod generalom Dimitrijem Golicinom rasterale francuske konjičke straže sa Fridlanda 13. juna 1807. Glavnina Beningsenove armije počela je preko noći da zauzima grad. Napoleonova vojska se kretala prema Fridlandu, ali bila je raspršena na različitim putevima kretanja. Prva faza sukoba je bila bitka od situacije do situacije. Korpus maršala Lana prvi se sukobio sa Rusima u Sirtlak šumi i ispred Postenena (2:30-3:00 ujutro 14. februara). Obe strane su koristile konjicu da pokriju formacije linija bitke, a u trci suparničkih eskadrona oko kontrole Hajnrihsdorfa pobedili su Francuzi pod Emanuelom Grušijem.

U međuvremenu Žan Lan se borio da zadrži Beningsena. Napoleon se bojao da Rusi nameravaju da izbegnu bitku, ali do 6:00 ujutro Beningsen je imao 50.000 vojnika preko reke i spremali su se za bitku. Ruska pešadija je bila organizovana u dve linije sa artiljerijom i protezala se između Hajnrihsdorf-Fridland druma i gornjih krivina reke. Iza desnoga krila od pešadije konjica i kozaci su protezali liniju do šume severoistočno od Hajnrihsdorfa. Manje jedinice kozaka su prodrle i do Švonaua. Levo krilo je isto imalo nešto konjice, a iza reke Ale bile su baterije. Teška i neodlučna bitka se razvijala u Sortlak šumi između Rusa i nešto Laneovih vojnika.

Glavnina Mortijeovoga korpusa pojavila se na Hajnrihsdorfu i potisnuli su kozake iz Švonaua. Do podneva kada je Napoleon stigao 40.000 Francuza je bilo na sceni bitke. Napoleonove zapovesti su bile kratke:
Nejov korpus je trebao da zauzme poziciju između Postlinena i Sortlak šume
Žan Lane je trebao da zatvara sa svoje leve strane
da se formira centar
Mortije na levo krilo
1. korpus i carska garda su stavljeni u rezervu iza Postenena

Konjica je skupljena na Hajnriuhsdorfu. Glavni napad je trebalo izvršiti na rusko levo krilo. za koje je Napoleon primetio da se nalazi u uskom jeziku između reke i Postenen vodenice. Tri konjičke divizije je dodao u opštu rezervu.

Za vreme prethodnih operacija obe armije su imale još uvek velike jedinice prema Kenigsdorfu. Popodne je Napoleon potrošio na uvođenja novopristigle vojske u bojni poredak. Raspoređivanje je bilo pokrivano artiljerijskom vatrom. Sve je bilo spremno oko 17:00, a Maršal Nej je pod zaštitom artiljerijske vatre brzo zauzeo Sortlak šumu. Napad je nastavljen prema reci Ale. Jedna od Nejevih divizija je potisnula deo ruskoga levoga krila u reku kod Sortlaka. Usledio je konjički napad na tu francusku diviziju, ali napad je odbijen pomoću francuskih dragona.

Ubrzo su Rusi bili nabijeni u krivinama reke Ale, pa su postali laka meta za Nejevu artiljeriju. Nejev napad je došao do zastoja. Beningsenova rezervna konjica je napala i potisnula Francuze, koji su se povukli u neredu. Izgledalo je da će blizina noći sprečiti odlučan uspeh. Međutim Francuzi su imali prednost u mobilnosti. Pešadijska divizija Dipona je brzo napredovala kroz Postenen. Konjička divizija je odbacila ruske eskadrone u zagušenje na obali reke, pa je konačno artiljerija generala Senarmona došla na dovoljno blisko odstojanje. Bio je to prvi primer teške artiljerijske pripreme u modernom ratu, pa su ruske linije kolapsirale za nekoliko minuta. Nejova iscrpljena pešadija je progonila razbijenu vojsku ruskoga levoga krila u ulice Fridlanda. Za to vreme Žan Lane i Mortije su zadržavali ruski centar i desno krilo , a artiljerijom su im nanjeli teške gubitke. Kada su videli Fridland u plamenu, dva maršala Lane i Mortije su započeli pešadijski napad. Sveže francuske snage su se približile bojištu. Dipon se istakao i po drugi put prelaskom kod vodenice i napadajući levo krilo ruskoga centra. Otpor je bio žestok, ali Francuzi su Ruse potiskivali unatrag i bitka je brzo posle toga završila.

Rusi su imali jako mnogo gubitaka prilikom bega preko reke. Mnogo vojnika se udavilo. Severno desno krilo još uvek nije bilo razbijeno, a vojska se povukla sa Alenburg druma. Francuska konjica levoga krila imala je zapoved da progoni, ali ostali su neaktivni zbog nekoga razloga. Francuzi su imali 8.000 žrtava, a Rusi oko 20.000

Rezultat

Posle poraza u bici kod Fridlanda ruski car Aleksandar I Romanov je bio prinuđen da traži mir. Usledili su pregovori, koji su doveli do Tilzitskoga mira 7. jula 1807. Francuska i Rusija su postali saveznici. Sa Prusijom je sklopljen poseban sporazum dva dana nakon Tilzitskoga mira. Prusija je bila ponižena, izgubila je sve teritorije zapadno od Labe. Rusija je morala predati Francuskoj sve posede koje je zauzela u Jadranskome moru i Jonska ostrva. Rusija je dobila pravo da zauzme Finsku, ali morala je prihvatiti kontinentalni sistem blokade Velike Britanije.

Literatura
Chandler, David G. The Campaigns of Napoleon. New York: Simon & Schuster, 1995. ISBN 0-02-523660-1
Fisher, Todd & Fremont-Barnes, Gregory. The Napoleonic Wars: The Rise and Fall of an Empire. Oxford: Osprey Publishing Ltd., 2004. ISBN 1-84176-831-6
McLynn, Frank. Napoleon: A Biography. New York: Arcade Publishing Inc., 1997. ISBN 1-55970-631-7

Izvor: Wikipedia

  Sta se tice lokacije, to bitka nije se odvijala 43 kilometra od Kalinjingrada, samo od Konigsberga presteonice Istocne Prusije. Kaliningrad (svoje ime uzeo od Michała Kalinina, coveka kojeg ne treba predstavljati, koji je odgovoran za Katyn, Miednoje, Starobielsk, Harkov) to naziv tog lepog nemackog grada od 4 juna 1946, to je mala razlika jer pises: bitka kod Friedlanda umesto Prawdinska.