Iskrenost se smatra vrlinom, i to i jeste. Ono što se nekada desi jeste da ta vrlina dođe u sukob s nekim drugim vrlinama, pa je potrebno pažljivo proceniti koja bi vrlina u datoj situaciji bila najbolja i najpoželjnija.

To možda zvuči kao nešto što se samo po sebi podrazumeva, ali nije uvek tako. Neretko se desi da neko po principu "što na um, to na drum" kaže ono što misli, i time povredi nekog drugog. A kada mu se skrene pažnja na to, smatra da nije učinio ništa loše, samo je iskreno rekao šta misli - da je rekao nešto drugo, to bi bila laž, a ne treba lagati, zar ne?

Konkretan primer bi mogao biti da vam se neki poklon koji ste dobili ne dopadne. Desilo se svakom, najverovatnije ne samo jednom. Pravila pristojnosti nalažu da se na poklonu zahvalite, postoji i izreka da se poklonjenom konju u zube ne gleda, ali desi se da neko smatra da treba jednostavno biti iskren i odbiti poklon koji mu se ne sviđa.

Zbog čega je to pogrešno? Jer time ne činite ništa stvarno dobro, samo povređujete nekog ko je želeo da vam udovolji i da vas obraduje, i ko je nehotice napravio grešku koja se može desiti svakom, jer biranje poklona ume da bude prilično nezgodno. Treba li lagati da vam se poklon dopada? Ne, ali istinu o tome da vam se ne sviđa možete zadržati za sebe, i zahvaliti se na tome što je ta osoba mislila na vas i potrudila se da vas obraduje.

Naravno, postoje i znatno teže situacije od opisane, one kada je komplikovanije odrediti treba li iskreno reći svoje mišljenje ili ga učtivo zadržati za sebe. Šta tada? Nije loša ideja držati se onoga čemu su nas stariji učili: "Kada nemaš ništa lepo da kažeš, najbolje je da ne kažeš ništa". A skoro uvek je moguće naći bar nešto lepo što je moguće reći.

Izuzetak su situacije kada je za tuđe dobro bolje biti iskren. To najčešće i nema veze s učtivošću - i neretko je i tu potreban veliki oprez u proceni da li je to zaista za nečije dobro (ugroženo zdravlje, bezbednost i slično), ili se ipak radi o nečemu što se nama lično ne dopada i što je zapravo nečija privatna stvar.


Izvor: Krstarica

treba živeti u sadašnjost u tren oka. kako bi kazao neki gestalt falos.
Iskrenost skoro ne može izbeći. ako mislimo na tome da telesno komunikacija(meta kom) daje 75 posto infe o nama, i od tog starnu i stiže kod nama. Naravno jezički ne razumemo to, nije svestna taj informacija, u poptunosti.
al ako ponovo počinjemo igrice sa tom bazičnom pojavom, kao što je iskrenost, to se voditi do gubljenja volja energia.
Zanimljivo ponovo Berne. Nekako ne svatim da tu niko nije čitao o tome da Berne skoro nije ni bio naučnik.

Ko u vicu "Moja Fata ima lepe oci..."

Iskrenost ne iskljuchuje uchtivost.Sve je u veshtini komunikacije.

Sve ostalo je du... zadnjica 

Slazem se sa Arlekin-om, treba biti iskren u vecini slucajeva, ali takodje je vazno kako cete tu vashu iskrenost izraziti. Ljudi su retko iskreni kada su rechi hvale u pitanju (to mu dodje takozvana ljudska zavist, koju oni hteli ili ne hteli nekako gaje kada vide bolje/uspeshnije, pa i ono "bravo i svaka chast" jedva procede kroz zube)
Najcesca upotreba iskrenosti u svetu danashnjice svodi se na trenutke kada zelimo da nekome ukazemo gde je pogreshio ili u cemu greshi (prilikom svog ponasanja, izgleda i sl.)

Na zalost, iako je to vrlina i iako je od velike pomoci, tudja iskrenost se teshko prihvata, narochito ako je u vezi sa ukazivanjem na pojedine greshke. Opet ce se svesti na tu situaciju da neko nekome zavidi i sad pokushava to da mu oduzme, unishti (uzimam konkretne primere ponashanja, oblachenja i sl.)
I da, ono shto je josh gore, iskrenost danas nije na ceni, mali broj ljudi je spreman da rizikuje svoje prijateljstvo/poznanstvo i saspe vam u lice sve shto iskreno misli a vecini treba tako mnogo njih da bi utvrdili da pojedinci stvarno imaju pravo i poentu (malo kontradiktorno ali je tako)

Uglavnom, sve zavisi od taktichnosti prilikom iskazivanja iskrenosti. Mnogo lep osecaj kada vam neko kaze "Hvala ti shto si bio iskren" ali za te rechi treba dosta rizikovati.

Sve bi bilo mnogo, mnogo lakshe da smo u svetu u kome vlada vishe poverenja i manje ljubomore (koja vremenom prerasta u pravu zavist)