Neko vreme vec neki od nas prijatelja pricamo jedni sa drugima o temi upisa i podrske onih koji bi trebalo da nas podrze. U toj prici se neminovno spomenulo nesto sto je meni jako znacajno i sto sam smatrao da moram da postavim na Forum. Ne zelim da to postane tema za zabavu, zezanje, da idemo u offtopic, iako znam da je tema veoma generalna i veoma siroka. Ali ja ne umem drugacije da je definisem, nego da je postavim u vidu fenomena koji glasi: biti otac.

Nisam otac. Gledajuci svoje pretke nikada ne bih pozeleo da budem otac i da upopastim jos koji zivot. Iznova se suocavam sa komentarima koji mi ukazuju na to da nisam usamljeno ostrvo. Da li ljudi u ovoj nasoj naciji, koji tako znaju da se busaju koliko su litara pili, koliko su mesa jeli, koliko su..., znaju uopste da je biti otac najveca odgovornost pred Bogom koji je Otac svima (a mi smo, tvrdimo, hriscanska nacija sa dugom visevekovnom tradicijom).

Da li je moguce biti otac, imati dete, svoju krv i svoje telo i upucivati mu derogatorne reci, obeshrabrivati ga, kociti, biti ljubomoran na svoje dete...

Da li je moguce biti otac i dete napasti, nazvati ga svakavim pogrdnim imenima...

Biti otac? Sta je uopste to? Dokle ce masa dece u nasoj naciji da bude nesretna? I dokle cemo se baviti svim ostalim problemima u ovom drustvu, a zaobilaziti jedan od najfundamentalnijih...

Sa dvadeset godina sam postao otac prvi put, posle dobih jos dvoje dece. Nazalost sudbina je htela da nas prva devojcica napusti, srce mi je prepuklo i dugo sam preklinjao i Boga i ljude sto nije uzeo mene vec ono sto mi je najmilije...
Danas imam opet dve devojcice jer posle jedanaest godina razmisljanja i dvoumljenja dobismo jos jedno dete, i bas mi je mnogo bilo milo. Kada mi je lekar dao da joj odsecem pupak i na taj simbolican nacin i ja na nekinacin doprinesem njenom dolasku na ovaj svet bio sam najsretniji covek na svetu i znam da sam se posle dugo, veoma dugo molio i zahvaljivao Gospodu Bogu jer mi dade jos jednog malog Andjela.
Ja licno sam odrastao bez roditelja. Dok mi je otac radio po nemackoj, majka nas je osavila, preudala se i tek sam je pronasao i upoznao je kada sam imao 28 godina. Posto su za mene bili praznici kada me je otac posecivao nekoliko puta godisnje pitao sam se kako li je drugoj deci ciji su roditelji svako dan sa njima i da li je njima svaki dan praznik kao meni.
Onda sam vec poceo da razmisljam o ocinstvu i znam da sam se zarekao da nikada necu udariti dete kao sto ni mene moj otac nikada nije udario.
Pokusavam da vise bude drugarski odnos izmedju mene i moje dece i da sa dogovorom postizemo rezultate koji ce biti na obostrano zadovoljstvo...
Kada je moja starija devojcica sa osamnaest godina pokusala samostalnos i nasla stan i posao, naravno da sam se plasio za nju, da sam strepeo, moja zena je htela da ide kod nje da je prebije, da je na silu dovuce kuci, ja sam je sprecio, jer svako ima pravo na svoje misljenje i da donosi odluke o sebi i svojoj sudbini, a ja sam tu da nadzirem, da pomazem, da bdijem. Slao sam pare, odlazio da joj sredim sobu, skuvam rucak, ali nikada joj nisam rekao da mi srce puca sto je otisla... Posle nekoliko meseci je ukapirala da je ipak bolje kod mame i tate na hrani, te se vrati kuci... Nista nisam rekao, a znam kada bi opet otisla da bi je opet podrzavao, pa od koga ce da dobije podrsku ako ne od svojih roditelja...
Lepa tema ali je Brat Sasa postavi u trenutcima kada mi srce spava i evo skoror ce pola pet ujutro...nemogu vise da razmisljam, odoh na spavanje..

Nije teško postati otac. Biti otac, to je teško!
                                                 W. Bush

Uvek sam mislio da je biti majka mnogo veca odgovornost nego biti otac i istini za volju zaista ne bih mogao da kazem po stavkama sta znaci biti otac... kada to jednog dana postanem [nadam se da cu, zato ne govorim ako] volecu svoje dete do maksimuma, trudicu se da uvek radim sta je najbolje za njega i da na njegovom licu osmeh bude bar 360 dana u godini, ja cu i da placem i da bolujem i da tugujem i da gladujem za njega.... videcemo... znam da cu ih beskrajno voleti, a da li cu poneki put i pogresiti... ne mogu unapred da kazem... ali ako bude, samo sam covek..

Hm, zanimlijva tema, ne znam da li je Sale razmisljao i o meni malo... Naime, moj otac je jedan jako posten i dobar covek, ali koji pored toga zna da bude jako odvratan. Moj brat i otac ne pricaju, i ako zive u isto kuci prodju jedan pored drugog i ne kazu ni dobar dan, on prica svasta o mom bratu koji je, verujte mi, jako vredna i super osoba... Nije da hvalim brata, ali cini mi se da poneki roditelji vremenom kad im deca ostare postanu ljubomorna na njih, i pokusavaju na sve nacine da ubede sebe kako su jos uvek mladi i nisu izgubili bitku sa vremenom. Mozda vas nisu bili vasi roditelji ali mene i brata itekako jesu, i to kad bolje razmislim i nije tako lose... Odredjeni strah prema roditeljima moze doneti dobre rezultate pogotovu u adolescenciji kada dete ili tinejdzer sve zeli da proba i vidi. Naime, upravo zbog tog straha ja nikada nisam pio ili pusio, a hteo sam recimo da idem u grad i da se napijam drugarima u neko tamo doba, dok neko vreme nije proslo i dok nisam razmislio kuda to sve vodi... Lepo je videti porodicu koja se super slaze, i roditelja koji u mnogome pomaze detetu, da uspe pre svega, ali kod nas to nije bio slucaj...

Zar "zdrava tinejdzerska logika" ne nalaze da ako ti neko kaze da nesto ne valja to obavezno probas pa taman ti obe ruke odsekli?
Batine su krajnji metod, pa i drzava represiju koristi samo kada dodje do krajnjih granica.
Cest problem je sto mnogi ljudi kasno postaju ocevi, bar je za mene to kasno, recimo moj je mene dobio sa 35... sa 35 godina dok dete dodje u neke normalne godine ti vec imas problema sa zdravljem i ti vec nisi opusten i spontan kao kad imas 20 godina... zelim rano biti otac jer zelim da sa svojim detetom igram kosarku, da se zezamo, a ne da ne mogu ni da potrcim, kad si mlad mnogo lakse mozes biti "stariji brat" i mnogo lakse se mozes poistovetiti sa problemima deteta i olaksati mu..

Biti otac je velika uloga ,najveca u zivotu muskarca...
Zao mi je Radovane za tvoju prvu devojcicu...

Moj otac se ceo zivot ponasa zastitnicki prema meni,cak nekada i previse.
Nije hteo da mi da da polazem voznju,plasio se da me ne izgubi svojom krivicom..kao on mi je dozvolio ako se nesto desi on je kriv-gluposti.
Sve sam morala prvo da uradim pa onda da mu kazem.Slazem se sa SF-om da treba biti roditelj u ranom dobu dok jos mozes da igras fudbal,kosarku,tenis...sa decakom ili da vodis cerku na klizanje,balet itd.
Moja mama je insistirala da brat i ja idemo na karate (nisam htela,ali morala sam),radi sopstvene zastite,da bi mama bila sigurna da cu umeti da se branim...
roditelj je biti VELIKA STVAR,i mnogo sopstvenog odricanja i strahova.....
Ima raznih oceva..o tome bih mogla pricati dugo po iskustvima mojih najboljih drugarica....

Znimljiva tema ili jako teska...
U danasnje vreme biti otac predstavlja ogromnu odgovornost pre svega zbog drustva u kojem zivimo i narkomana i kriminalaca koji su kod nas prisutni od pamtiveka.

I ja se slazem da je dobro biti otac u mladim godinama. Zbog raznih okolnosti, eto, meni se to nije desilo i svestan sam da je za mene dobrim delom kasno, ali ne zalim. Bicu makar dobar stric i ujak ovako star i poluizlepeo .

@Eniac
Da, razmisljao sam i o tebi kada sam postavljam ovu temu. Znam zbog cega nisi spavao noc pred upis, na primer.

@Radovan III
Veruj mi, to sto su neka deca imala oceve kod kuce svai dan ne znaci da su bila u nekoj vecoj prednosti u odnosu na tebe.

Eh, danas mi je rekao nesto na foru ko pita pevca da li ce u supu...

Brate Sasa, nije kasno. Ja sam stariji, ali jos ne gubim nadu da cu postati otac... tek kad nemas ili imas problema da postanes, a zelis, vidis koliko je vazno i koliko ti znaci.
Nista nije lepse od roditeljstva, ali ni odgovornije. Doneti zivot, izneti ga na pravi put, osposobiti ga da nastavi zivot - ima li veceg i tezeg zadatka? A ujedno i lepseg...
Moj otac mi je, kao klincu, bio idol. KAda sam upoznao zivot, nasao sam dosta zamerki na njegov nacin mog odgoja i vaspitanja, ali sta je - tu je, nazad se nije moglo. Sada barem imam jasniju sliku kako cu ja da vaspitavam svoje dete, da bih izbegao njegove greske...

Biti otac meni to divno zvuci. Ako otac koci svoje dete sigurno to radi neznajuci, ako mu kaze koju ruznu rec ili se ponasa "odvratno" prema detetu, to je sigurno trenutno i u afektu. Naravno ima i losih oceva ali Sale pazi ako je Bog otac svih nas zasto onda neki od nas odu sa ovog sveta suvise rano, zasto su neki od nas uvek nesrecni, zasto neki od nas imaju toliko problema, nije li onda i Bog los otac. Ja mislim da ako i postoji Bog nije to zato sto je on los otac nego sigurno postoji neko opravdanje i razlog za to a isto je tako i kod nas u zivotu.