da li ste ikada razmisljali o tome kolika je razlika izmedju onoga sto vi mislite da jeste (i mozda i jeste) i slike koju drugi imaju o vama.. ?


ne malo puta mi se desilo da ljudi steknu potpuno pogresan utisak o meni .. nekad me vide boljom nego sto jesam, nekad gorom, ali point je .... da ta ja koju su oni u meni videli .. uopste nije ja ne postoji .. a onda .. nekoliko puta su se te dve ja toliko razlikovale, da sam ja pocela da razmisljam ko je tu u pravu

za vikend cu da kazem nesto na ovu temu
ali znas za onu recenicu: Srecan je onaj koji misli da je srecan

jel verujes ti u to?

mislim da u tome moze biti istine ... ako verujes u to

 ja zasigurno nemam dve "ja"
sta drugi misle o meni .........pih -neka misle kako misle, bas me briga koga je briga

ne smatram se -postojim

ok, nismo se razumeli ..


ja znam ko sam ja, takodje postojim, ne pretpostavljam se, podrazumevam, delujem i smatram .. ali ... ova prica bila je da naglasim i prenaglasim taj apsurd koji je ponekad ... tako apsurdan

Janaa, ti jesi ta koja jesi .. tebi ... ali za nekog drugog Janaa je mozda neko potpuno suprotan tebi

nije ovo zbog toga sto je mene briga o tome sta ko o meni misli ... prosto cudjenje i znatizelja

rekoh vec,zapravo ti si rekla,a ja rezimiram ako neko veruje da je ono u sta ubedi sebe(npr. srecan ili nesrecan) onda on verovatno i tebe posmatra kao ono sto mu je u odredjenom trenutku potrebno da veruje da si ti...tako da kod takvih verovatno mnogo ne zavisi kakav je ko,vec kojoj je njegovoj predstavi coveka kakvog je zamislio da ce upoznati neko najblizi(izvinjavam se zbog prekomerne upotrebe reci verovati )

nesto slicno (ustvari isto)sam jednom pitala naseg poznatog psihijatra(slucajno imala priliku) i rekao mi je da je nepotrebno i neuputno razmisljati o tome,jer najzad to i nije vazno .vazna je slika koju mi imamo o sebi. te 2 slike nisu skoro nikada poklopljene,i mi sami se razlikujemo u ophodjenju sa razlicitim ljudima.dakle,ne lupati glavu (koliko god da nas kopka) jer stvara pritisak da odrzimo neku sliku o nama koja mozda nije ispravna .ne trudi se da se dopadnes svima i dopasces se mnogima(nesto slicno vec ,zvuci neka latinska..bla bla)znaci-najvaznije je kako se ti licno osecas i kakva mislis da jesi (izem ti ova mudrijasenja,sve mi nesto bledo zvuci,hm )

... 'i mi sami se razlikujemo u ophodjenju sa razlicitim ljudima...'

Macak uze mi rec iz usta

a nekad nismo ni svesni da se razlicito ophodimo.....

nije lako postici i dostici to" stanje uma" ...bas na tome se radi ceo zivot:kroz razne nacine sticanja samopouzdanja: obrazovanje,duhovni,mentalni,emotivni i fizicki(kao vrlo vazan,priznajte!) nivo koji ce nas zadovoljiti. ne druge! o tome ne treba da mislimo(koliko je moguce). samopouzdanje!!!

naravno,tu si u pravu.
 ljudi nekad mogu steci sasvim pogresnu sliku o nama samima,pa da se posle ili prijatno iznenade ili pak razocaraju.takav je slucaj i sa nama...u biti covek je promenljiv,zato i postoje te oscilacije u ponasanju i,da kazem,''zbunjivanja'' okoline...mozda sve zavisi i od ljudi koji nas okruzuju,od raspolozenja...tu bre sad me zbuni skroz...
u nekim situacijama koje nam zivot nametne ni sami sebe ne mozemo prepoznati...
po mom misljenju najveci problem je kad se pretvaras da si ono sto nisi,pa zivot provodis u nekom liku koji ti ne odgovara...zato cesto cujemo komentare: ovo sam uradila ili rekla i to sam u stvari ja.ili zivela sam zivot koji mi je nametnut,a ustvari zelim nesto sasvim drugo,sto nisam imala prilike da ostvarim i td...

svako misli ili stvarno zna ko je on,ali tvoj zivot je chesto odredjen onime shta drugi misle da ti jesi i to je objektivno gledano vaznije od onoga shta ti mislish.
Da pojasnim,ako ljudi misle da si veshtica spalice te na lomachi bez obzira sto ti znash da nisi.

Ja mislim da trenutno raspolozenje igra veliku ulogu o tome kakvu ce neko sliku steci o nama prilikom upoznavanja. I meni se desava da neko stekne pogresnu sliku o meni jer ja nisam u stanju sebe da nateram da se nasmesim ili budem vesela ako to stvarno nisam. A te stvari su bitne prilikom upoznavanja, ako zelimo ostaviti pozitivan utisak, i prikazati sebe u najboljem izdanju.

Isto tako se desi ponekad obratna situacija. Budem veselija nego obicno, zasmejavam ljude, i onda oni ocekuju takvu mene i svaki naredni put.

Istina je da sam nesto izmedju, u zavisnosti od toga na koju sam nogu ustala tog jutra.

naravno da utisak o nama zavisi i od drugih,ne samo od nas. ipak,bilo bi dobro da tudji utisci ne upravljaju/sto manje nasim zivotom. srecom, vise nema lomacha.....vestica nazalost ima.. 

Napokon jedna osvezavajuca tema.
Naravno da sam dosta puta razmisljao o tome da li sam i na koji nacin shvacen od strane drugih ljudi, i neretko u takvim prilikama stvarao sebi presiju koja je isto tako cesto bila kontraproduktivna.Vremenom sam dosao do zakljucka da je "problem" u drugim ljudima, njihovoj inteligenciji i nacinu razmisljanja, koje ja ne mogu, niti zelim da promenim.
Ono sto je bitno i sto je podloga za "predstavljanje" drugima je da mi sami imamo pozitivno misljenje o sebi (kkkk4 je to lepo objasnila), a to se stice iskljucivo pozitivnim razmisljanjem i delovanjem.
No, time se zaista ne treba opterecivati jer

A veoma mi se svidja i misao:

najcesce se (prosecan covek) trudi da ispadne dobar covek. karikiracu: ..."eto,ja mozda nisam bas pametan,dobar u svom poslu,mozda tesko kapiram,mozda sam ruzan....ali mnoooogo sam dobar,bas onako doooobar :floating:-pa zato ne mozete da kazete nista lose za mene i necete imati losu sliku o meni,jer sam dobar covek "    ...ha? poznato?

I ovo je skroz tachno,ljudi pokushavaju da odglume neshto shto nisu zato sto nisu zadovoljni onime sto jesu,pretpostavljaju da ce se vishe svideti okolini kao neko drugi.a retko je ko tako dobar glumac,a i zashto bi to radio.
Neki tvrde da ih ne interesuje shta drugi misle o njima,ali da se ne lazemo takvi sluchajevi su izuzetno retki.Ako je tebi stalo do nekoga stalo ti je i do toga sta on misli o tebi.

sorry kombi sto ti kradem reci, ali morala sam citirati ovo...sa ovim ne mogu a da se ne slozim...I mene su ljudi milion puta videli kao uobrazenu ili utripovanu ili ne znam ni ja kakvu..dok me nisu bolje upoznali..Dajem za primer koleginicu koja je radila pune 2 godine sa mnom, druzile smo se i privatno te mi je tek nakon toga rekla da me prvih x meseci tacno organski nije mogla podneti.Ja sam spremala ispite, blenula u knjigu, ona jadna pokusavala da vodi neke neobavezne razgovore, ja kulirala jer sam takav stav imala i daleko pre nego je ona dosla..znalo se kad ucim ucim, kad se zezam zezam se...i tako iz dana u dan dok sam ja cistila godinu..i dok njoj nije pukao film..kad sam zavrsila sve i vratila se u normalu, pa tek onda cula sta je sve ona mislila o meni, i pricala naokolo...umalo u nesvest nisam pala...Ponekad imas  ljude sa kojima se poznajes, tj mislis da se poznajes , pa skoro da te ubede u svoju verziju tebe.jer u rukama drze toliko cinjenica zasnovanih na nekim tvojim postupcima ili recima da prosto ne mozes da ih negiras, i iako si u sebi svestan/svesna da bi mozda tvoje tumacenje istog tog bilo drugacije u datom trenutku i datom kontekstu, pocnes da se ceskas po glavi i priupitas se da je sad ovo ili ono , ono pravo sto si ti ustvari i mislila..to je banalan primer i ne zameri sto se obracam u drugom licu jednine, to je cisto radi lakseg sricanja misli nista drugo, ne mislim sada iskljucivo na tebe Mozda i gresim, ali milion puta sam nasla sebe u takvim'trilemama"