Birajte ljubimca

Od oko 400 miliona pasa na planeti, bar stotinu njih žive uz čoveka kao kućni ljubimci, radni psi ili psi čuvari. Različit život, iskustva i genetska baza stvorili su velike razlike među psima, i to treba poštovati kada se odlučite da uzmete kućnog ljubimca. Psi ne podnose usamljenički život; neophodno im je društvo drugih pasa ili ljudi. Odluka da se kupi ili usvoji pas nije nevažan čin.

Reč je o postupku koji čoveka obavezuje da mu u narednih 10-15 godina bude neka vrsta "roditelja", koji će pratiti i usmeravati život mlade životinje. Psi sanjaju dobrog gospodara, a ljubitelji pasa što idealnijeg prijatelja na četiri noge. Za dobar i prijateljski odnos, pored fizičkog izgleda, važne su i naše potrebe i mogućnosti. Zato je poznavanje osnovnih karakteristika rasa vrlo važno. Rase kao što su koker, zlatni retriver ili bokser su vrlo društvene. Pitomi i druželjubivi, genetski su naviknuti na dobar odnos s vlasnikom. Ove rase vole društvo, život u porodici i ne podnose dugu usamljenost, dok neke druge, kao, na primer, čau-čau, pokazuju nezainteresovanost za dublji i intenzivniji odnos s čovekom. Neki psi, kao nemački ovčar ili koli, vrlo su laki za dresuru, dok su hrtovi mnogo manje spremni za časove učenja i lepog vaspitanja. Haskija i ovčare, vrlo samostalne i često neposlušne pse sklone tumaranju, teško je voditi u šetnju bez povodnika.

Za razliku od njih, belgijski i bergamski ovčar, koli (škotski ovčar) i bobtejl uvek slede gazdu i mala je verovatnoća da pobegnu čak i ukoliko osete ženku u teranju. Uz minimum truda i strpljenja ove rase će već od prvih šetnji sasvim sponatno slediti vlasnika i kada nisu na povocu. Za sve te rase minijaturnih dimenzija važi da su kao lepkom vezane za vlasnika. Ovi mali psi obično teško podnose trenutke kada nisu uz gazdu; samoća ih ubija, te se može desiti da, iako majušni, naprave darmar u kući kada su sami.

Izvor: Krstarica

Ja volim upozorenje covece da zadajem tako da pit bul na sceni 

Osećaj dominacije je još jedna važna pseća karakteristika. Naviknute na prisustvo drugih pasa s kojima dele hranu i radne obaveze, pastirske rase i većina lovačkih ne teže za dominacijom, što se nipošto ne može reći za dobermane ili rotvajlere, kod kojih je želja za dominacijom vrlo jaka. I pored malih dimenzija, terijeri i jazavičari obično rade sve kako bi nametnuli svoj autoritet drugim, pa i mnogo većim, psima, a ništa manje i vlasniku. Za neke primitivne rase, poput aljaskog malamuta, važi, kao i kod vukova, koncept dominantnog alfa-mužjaka. Za njih čovek obično ne predstavlja vođu čopora, već ga oni doživljavaju kao dobrog oca.

Štene je najbolje uzeti u uzrastu od tri-četiri meseca i biti spreman da novopridošlog četvoronožnog člana porodice prihvatite kao dete koje treba vaspitavati, usmeravati i donositi odluke umesto njega, ne zaboravljajući da vas vaš ljubimac doživljava kao velikog psa i da od vas očekuje autoritet.

Kod pasa mnogo toga zavisi od fizičkih karakteristika. Ne trpe svi psi podjednako bol, što zavisi i od debljine njihove kože. Hrtovi, koji imaju tanku kožu, vrlo su osetljivi na fizički bol, toliko da je kod ovih pasa carski rez česta pojava, dok debelokošci mnogo lakše podnose čak i veoma jake bolove. Agresivnost takođe zavisi od genetskog zapisa. Zato se vlasnicima potencijalno agresivnih pasa savetuje da ih već od prvih meseci života daju stručnjaku na dresuru kako bi se razvili u uravnotežene i dobroćudne pse koji svoju narav koriste kao oružje samo u ekstremno opasnim situacijama.

Da bi život i druženje s psima bili lepi i bez neprijatnih trenutaka, pre kupovine se treba dobro raspitati o karakteristikama određene rase, znati kakvog psa želite i uložiti vreme i, ako treba, novac u njegovo vaspitanje i socijalizaciju, uvažavajući, naravno, i sve njegove potrebe i karakter.

Izvor: Krstarica

Ja bi voleo vučjaka,oni su prave dobrice.