Prvi dodir sa realnošću imali smo na aerodromu Pjongjang kada su nam konfiskovali mobilne telefone. Bio je to pravi dokaz državne kontrole, neposredan i šokantan.

Severnu Koreju svake godine poseti oko 1.000 osoba sa zapada - isključivo u vidu grupnog putovanja, sa specijalnom dozvolom vlasti.

Ja mrzim da putujem s grupom, a to ne voli ni niko od ljudi koji su putovali sa mnom u Severnu Koreju. Tako da smo u stvari bili družina nezavisnih putnika u paket aranžmanu. Bilo je da pukneš od smeha.

Prvi dodir sa realnošću imali smo na aerodromu u Pjongjangu kada su nam konfiskovali mobilne telefone. Bio je to pravi dokaz državne kontrole, neposredan i šokantan.

Zatim smo se odvezli u Pjongjang, grad pun neatraktivnih primera škole brutalističke komunističke arhitekture - ogromni otvoreni prostori okruženi spomenicima, hladnim statuama i ružnim blokovima solitera. Sve je projektovano tako da se pojedinac oseća potpuno nevažnim.

Moram da priznam da sam se osećao dezorijetisano, ali i prilično uzbuđeno.

U jednom od tih praznih prostora, ispod pretećeg murala Velikog vođe Kim Il-sunga, videli smo kako oko 3.000 učenica izvode masovnu i sinhronizovanu igru, dok im ritam daju dva muškarca u kombiju sa zvučnicima na krovu.

Naš autobus je zatim skrenuo i nastavio da se kotrlja duž reke. Prošli smo još jedan otvoreni prostor – ovaj je bio pun vojnika, njih oko 2.000, koji su sinhronizovano izvodili karate pokrete ispod dva velika portreta Marksa i Lenjina. Sve je delovalo kao finalna scena u Bondovom filmu, a još nismo stigli ni do hotela.

U sledeća tri dana su nas sa totalitarnom efikasnošću vozili od "atrakcije" do "atrakcije". Obišli smo Muzej rata, Veliku narodnu biblioteku (u kojoj građani mogu da čitaju velika dela koja je napisao Veliki vođa), Muzej strugova, grobnicu majke Velikog vođe… radost je bila neizmerna.

Trećeg dana sam već počeo da se osećam pomalo klaustrofobično u Pjongjangu, tako da sam osetio prilično olakšanje kada smo tog dana otišli na izlet u planine na obilazak Izložbe međunarodnog prijateljstva. Izložba je smeštena u ogromnom uglačanom mermernom bunkeru u kojem je prikazan bukvalno svaki poklon koji su dobili Veliki vođa i njegov sin Kim Džong-il, Dragi vođa, sadašnji vladar države.

Među glavnim eksponatima na izložbi bio je preparirani aligator koji nosi poslužavnik sa pićem - poklon vlade Nikaragve – i rog nosoroga, poklon Roberta Mugabea - koji je on navodno golim rukama iščupao iz glave životinje. Cela zgrada je bila puna vojnika i mladih pionira punih poštovanja prema činjenici da je njihov lider omiljen u ostatku sveta.

Zemlju sam napustio vozom – put od Pjongjanga do Pekinga je trajao 23 sata. Tek kad sam prešao reku koja deli Severnu Koreju od Kine počeo sam da shvatam koliko sam oguglao. Ljudi oko mene su počeli viču u svoje mobilne telefone i da glasno komuniciraju sa kelnericama koje flertuju – i tek sam onda shvatio da preko nedelju dana nisam čuo povišen ton niti video nekoga ko nije Korejac. Divno je bilo osećati se slobodan u Kini...

• Agencija Koryo Tours sa sedištem u Pekingu (+86 10 6416 7544, koryogroup.com) organizuje grupna putovanja u Severnu Koreju, različite dužine i cene. Od €790 za tri dana do €2.190 za 10 dana.

јбт...јефтиније је отићи на хаваје

Hteo bih da napravim krug,da obicem obe Koreje i Japan,zivotna zelja !

Zanima je jos da li moram da imam vizu ?

Mislim da bi većina radije posetila mesto gde je bio Aušvic, nego otišlo da ozbiljno poseti Severnu Koreju.