Biodizel :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Biodizel je ekološki energent, dobija se iz uljane repice i suncokreta uz višestruke koristi i prednosti u odnosu na klasične vrste goriva. Njegovim korišćenjem smanjuje se emisija gasova i izbegava stvaranje efekta "staklene bašte". Što se tiče ugljen-dioksida neutralan je, u sebi ne sadrži sumpor, olovo, niti azotna jedinjenja. Bolje sagoreva u motoru, a njegovim korišćenjem smanjeno je zagađivanje vazduha i vode i čovekove sredine za čak 300 procenata, jer je biološki razgradljiv. Njegovi pozitivni efekti prisutni su i u poljoprivredi, jer uljana repica uspeva na svim tipovima zemljišta.

Veroljub Radovanović, suvlasnik kompanije „Lubokons” u Bratislavi, u Slovačkoj, bavi se proizvodnjom biodizela u toj zemlji skoro deceniju i po, ponudio je Vladi Srbije program proizvodnje ovog energenta u našoj republici.

– Na osnovu iskustava zapadnih zemalja, u prvom redu Nemačke, uradio sam program za ovu stratešku investiciju i ponudio ga Vladi Srbije, naravno, besplatno. Takav program, recimo, Slovačka je platila 100.000 evra. U njemu su detaljno obrađene mogućnosti za proizvodnju uljarica u zemlji, klimatski uslovi, pedološki sastav zemljišta, zemljišni fond, a zatim način proizvodnje, standardi EU, ljudski resursi, edukacija kadrova, marketing i poreska politika zemlje, koja na samom startu mora biti veoma stimulativna.

Projekat je potvrdio da u Srbiji postoje izvanredni uslovi za ovaj biznis, koji u širem smislu može radno da angažuje više desetina hiljada ljudi i da bude veoma značajan izvozni artikal. Samo Nemačkoj je potrebno 2,5 miliona tona biodizela godišnje, a cena po toni je 450 evra. Njegova proizvodnja u EU do 2010. godine, po tzv. Kjoto sporazumu, treba da se poveća sa sadašnja dva na 5,7 odsto, a do 2020. godine na celih 20 odsto.

U Srbiji za pet do sedam godina mogu se proizvesti sirovine za 30 fabrika biodizela, od 10.000 tona, koristeći 200.000 hektara slobodnog zemljišta. Korist je ogromna, jer je računica neumoljiva:
- 300.000 tona biodizela,
- 450.000 tona sačme,
- 36.000 tona glicerina, -
- 18.000 tona masnih kiselina i
- 180 tona lecitina, koji je važan u proizvodnji lekova.

U razvijenim zemljama biodizel se, pored uljane repice, dobija i od poljoprivrednog, industrijskog, komunalnog i raznog drugog otpada, vodenog bilja (mikroalgi). Recimo, SAD su za proizvodnju biodizela od 2002. do 2011. godine planirale 300 miliona dolara, koliko iznosi i njihov jednogodišnji budžet za vojsku.

Uljarice profitabilnije od žitarica

– U odnosu na žitarice isplativija je proizvodnja uljarica. Njen prosečan prinos po hektaru je oko 3,5 tona, a za jednu fabriku od 10.000 tona biodizela potrebno je 5.700 hektara zemljišta pod ovom kulturom. Na Zapadu država stimuliše ovu proizvodnju, pa smatramo da slično i kod nas treba da se radi. U Hrvatskoj su već napravljene dve fabrike, o Slovačkoj i drugim zemljama da se i ne govori. Prva fabrika u Bratislavi, od 5.000 tona, napravljena je iz ekološkog budžeta, kao pilot projekat i to iz beskamatnih sredstava.

Kompanija „Lubokons” napravila je fabriku u Nakušanima, u Litvaniji, za njihove uslove veoma profitabilan program, i do sada su izgradili šest fabrika. Među evropske lidere u proizvodnji biodizela stigla je i Češka, koja je od 100.000 tona uljane repice u 1991. godini stigla do 1,1 milion tona u prošloj godini. U velikoj meri na ovom planu su napredovali i Poljska, Letonija i Litvanija, pored izuzetnih rezultata ostvarenih u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Austriji.

U Evropi se biodizel najviše koristi u saobraćaju, poljoprivredi, šumarstvu i građevinarstvu i to zbog svoje biorazgradljivosti i znatno manje emisije štetnih gasova u odnosu na klasična goriva. Tamo se i farmeri udružuju za proizvodnju biodizela, isporučujući uljanu repicu, a u kompenzaciji dobijaju gorivo i sačmu koja je istog kvaliteta kao i od soje ali je mnogo jevtinija. U našoj valuti, sačma od soje košta 24, a od uljane repice samo osam dinara. Kaloričnost je identična, a sačma od uljarica ima više masnoća i minerala. U velikim restoranima, na Zapadu, postoje kontejneri za prikupljanje neiskorišćenog ulja koje se prerađuje u biodizel.

Srbija - potencijalni lider

– Srbija može postati lider u proizvodnji opreme za fabrike biodizela. Svim potencijalnim preduzetnicima na ovom planu nudimo kompletnu opremu i tehnologiju po sistemu „ključ u ruke”, ističe Radovanović. Kompanija „Lubokons” je već potpisala ugovor o izgradnji jedne fabrike biodizela u Sremu, a nada se da će u zemlji preovladati ekološka i ekonomska svest i da će do realizacije ovog projekta uskoro doći, kao i do prave izvozne ekspanzije. U prvom redu u Grčku, rekao je Radovanović.

Ž. M.