Biljna vlakna za mišićna vlakna (1)

prof. fizičke kulture Aleksandar Mihailović, instruktor aerobika (Musculus Lux)

Biljna vlakna polako ali sigurno počinju da privlače pažnju sportskih nutricionista. U koncentrovanoj formi, koriste se, i preventivno i terapeutski, u ishrani poklonika zdrave ishrane, kao i pri lečenju poremećaja i oboljenja sistema za varenje, ali vrlo retko i u ishrani sportista, pre svega zbog nepoznavanja njihove vrednosti i svojstava.

Novija istraživanja glikemičkog indeksa ugljenih hidrata nedvosmisleno pokazuju povezanost vrednosti indeksa i koncentrecije biljnih vlakana u supstanci koja se testira. Drugim rečima, namirnice bogate vlaknima imaju manji glikemički indeks, tj. šećer dobijen njihovim varenjem sporije se apsorbuje u crevima i na taj način nas čuva od naglih skokova šećera. Samim tim, zaštićeni smo od insulinskih udara, koji potrebne šećere umesto u jetru i u mišiće, smeštaju pod kožu, pošto ih, naravno, pre toga transformišu u masnoće. Umesto da budemo jači i izdržljiviji, sa mišićima koji kipe od glikogena i traže jači trening, mi smo slabiji i deblji. Koncentrovana vlakna obećavaju rešenje ovog problema. Popuna mišćnih depoa glikogena je najdelikatniji deo oporavka posle treninga. Proces traje i do 48 sati, uz neprekidan unos ugljenih hidrata što nižeg glikemičkog indeksa, posebno u večernjim obrocima.

Ukoliko je ulazak šećera u krvotok posle varenja ugljenih hidrata prebrz, što je karakteristično za namirnice sa višim glikemičkim indeksom (preko 69), mi se samo gojimo, a ne vraćamo mišićima izgubljenu energiju. Izmena glikemičkog indeksa, pre svega njegovo smanjenje, nije moguće ukoliko se ne unese i dovoljna količina biljnih vlakana. To zahteva velike količine voća i povrća u ishrani ili unos koncentrovanih vlakana.

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije za dobro zdravlje i očuvanje ravnoteže organizma, kada je unos vlakana u pitanju, iznosi 30 do 50 grama dnevno, u zavisnosti od uzrasta i pola, dok statistike kažu da u proseku unosimo svega oko 10 grama dnevno. Ukoliko ovo stanje traje dovoljno dugo, ono izaziva probleme sa neželjenim kologramima i naslagama sala. Kada bismo većim obrocima dodali malu količinu vlakana, obezbedili bismo dovoljno nizak GI (glikemički indeks), mišići bi bili puni, pa bi problem bio rešen i savest mirna. Obećanja naučnika temelje se na laboratorijskim ispitivanjima, ali nas jedino praksa može uveriti u istinitost naučnih tvrdnji.

Veštački odgajana i industrijski prerađena hrana više radi protiv nas nego u našu korist. Ključ ovog starog problema leži u činjenici da se uobičajenim tehnološkim procesima hrana osiromašuje mineralima, vitaminima i vlaknima, a dodatno se "prlja" pesticidima, konzervansima, emulgatorima, pojačivačima ukusa, veštačkim zaslađivačima i bojama. Svako drugo "E" sa brojem uz sebe, tj. dozvoljeni aditiv koji sadrže namirnice, a možemo ga pročitati na deklaraciji proizvoda, otrovno je i uglavnom kancerogeno (u većim količinama). Zbog toga i postoje zabrane na etiketi proizvoda, tipa "ne više od četiri čaše dnevno za osobu od 75 kilograma", što znači da malo dete može da otruje i jedna čaša "osvežavajućeg napitka bez kalorija".

Izvor: Krstarica

e mnogo ti znas kada si instruktor aerobika , da zna nesto ne bi se bavio beskorisnom aktivnoscu

prof. fizičke kulture Aleksandar Mihailović, instruktor aerobika (Musculus Lux)
08.07.2007.



Glavna prednost i osnovna karakteristika biljnih vlakana jeste odlična sposobnost detoksikacije. Vlakna upijaju mnoge otrove pre nego što oni iz creva uđu u krvotok, ostavljajući drugim sistemima za odbranu od otrova dovoljno snage da se izbore sa toksinima koji ipak uđu u organizam, ali pre svega onima koji su, još ko zna od kada, nataloženi u tkivima (zvuči kao celulit?).

Prvi tip vlakana koji unosimo u redovnoj ishrani kroz voće i povrće ili kroz posebne preparate bogate vlaknima jesu nerastvorna biljna vlakna. Ona se ne menjaju u sistemu za varenje. Svojim mehaničkim dejstvom normalizuju varenje i probavu. Izazivaju i pojačavaju ritmičke pokrete glatke muskulature creva (peristaltiku), čime se hrana potiskuje, i to bez truljenja usled zadržavanja u crevima, pre svega debelom crevu, što je osnovni uzročnik raka debelog creva. Ona, osim toga, poput fine četkice čiste tanko crevo, crevne resice i omogućavaju maksimalnu površinu za apsorbovanje hranljivih materija.

Vlakna iz voća i povrća nisu abrazivna poput mekinja, koje mogu da izazovu krvarenja kod osoba sa čirom ili kolitisom; naprotiv, posebno se preporučuju ljudima sa ovim tegobama. Nerastvorna vlakna o kojima je reč zapravo su vlakna iz unutrašnjosti biljaka, a ne iz omotača plodova ili zrna, koja su, nažalost, puna prirodnih i veštačkih pesticide, pa samim tim i prilično zatrovana. Povećana zapremina crevnog sadržaja kojom nerastvorna vlakna olakšavaju mehaniku varenja i otklanjaju umor sistema za varenje, koji je glavni potrošač energije u organizmu - ostavlja "višak" energije drugim sistemima.

Pored nerastvornih vlakana, logično, postoje i rastvorna biljna vlakna. Rastvorna vlakna usporavaju resorpciju šećera iz creva i bitno smanjuju nivo glukoze u krvi, što je od velike važnosti u ishrani sportista, pogotovo kada je potreba za unošenjem energije velika, uz istovremeno očuvanje forme i nivoa telesnih masnoća. Ovaj problem najbolje znaju kategorisani sportisti, ali malo njih zna pravo rešenje za dati problem. Nerastvorna biljna vlakna snižavaju i nivo lipida u krvi (holesterol i trigliceride) jer vezuju žučnu kiselinu, čime se lipidi izbacuju iz organizma. Ovaj proces stimuliše sintezu novih želudačnih kiselina, čime se snižava koncentracija LDL (lošeg) holesterola i, na posredan način, štiti srce i sistem krvnih sudova.

Biljna vlakna najčešće unosimo u nedovoljnoj količini, a dobrobiti koju ona donose nismo ni svesni, bar kako statistika kaže. Ako zdravstveni argumenti nisu dovoljni, možda bi oni koji se odnose na naš izgled bili prihvatljiviji. U svakom slučaju, vlaknima predstoji svetla budućnost, što pokazuje promovisanje preparata koji sadrže biljna (dijetna) vlakna. Na tržištu postoje i proizvodi sa visokim sadržajem vlakana, dopuna regularnoj ishrani, koji imaju izuzetnu dijetetsku, preventivnu i terapeutsku ulogu.

Izvor: Krstarica