Stranim ulagačima smeta nejasna poreska politika i loši putevi

D. Nišavić    | 05. 07. 2010. - 00:02h | Foto: Reuters    | Komentara: 6
Za proteklu deceniju, priliv stranih direktnih investicija u Srbiju iznosio je 12,57 milijardi dolara. Uprkos krizi, i ove godine one pristižu, ali da bi ih bilo više, kao i da postojeći ulagači mogu još bolje da posluju, potrebno je razvijati infrastrukturu, smanjiti birokratiju i administrativnu procedure, ali i ukinuti neke poreze, ukazuju predstavnici stranih kompanija.

Goran Pitić, potpredsednik Saveta stranih investitora kaže da je trenutno primetan fokus ka pojedinačnim investitorima, ali bi on morao da bude primenjiv za sve.

- Kratkoročno, takav pristup ima pozitivne efekte, ali ne i dugoročno. Umesto da se stvara poslovna klima koja bi bila podsticajna za sve ulagače, na dobitku je manjina – ističe Pitić.

Nekoliko segmenta naš sagovornik je definisao kao prioritetne. Prvi je infrastrukura – saobraćajna, zatim sektor energetike i telekomunikacija.

- Zakasnilo se sa privatizacijom JAT, stanje u „Železnicama Srbije“ je opšte poznato, a ne ubiramo ni prihode od koncesije. I u energetici se zakasnilo sa tenderima. Čini se da ni priča oko „Telekoma“ nije vođena na optimalan način – kaže Pitić.
 
Drugi problem je administracija i birokratske procedure, koje su često nejasne i gde je izražen problem korupcije.

- Nerazumljivi su i određeni zahtevi za poreskim naknadama, pa pojedina ministarstva ubiraju deo tih prihoda. a to je konkretno porez na šume, vode, mobilne telefone… – ističe Pitić.

Sa ovim stavom slaže se i Tanasis Kacirumpas, predsednik UO kompanije “Vip mobajl”. Kako naglašava, Srbija je sputana sporim i velikim administriranjem i nepotrebnim procedurama koje oduzimaju puno vremena.

- Na primer, mobilni telefoni koji već poseduju ateste iz EU moraju da dobiju dodatne potvrde srpskih institucija, što značajno usporava uvođenje najnovijih modela na tržište i povećava trošak koji ide na teret kupca – kaže on. Ističe i „jednu nesrećnu kriznu meru - porez od 10 odsto na upotrebu mobilnog telefona, koji je došao nenajavljen pre više od godinu dana i još je na snazi.”

Tu je i faktor krize, potvrđuje Aleksandar Radosavljević, generalni direktor „Karlsberga“.

-Dobro je što smo godinama unazad zemlja koja harmonizuje propise sa EU. Dosta toga se uradilo da bi i strane i domaće kompanije danas bile izjednačene – ukazuje Radosavljević.


Strane direktne investicije
Godina -   Iznos
2000.   11,3
2001.   35,4
2002.   326,4
2003.   1.071,4
2004.   965,7
2005.   1.550,4
2006. 4.387,4
2007.   2.195,3
2008. 2.487
2009.   1,864,7
Napomena: Iznosi su u milionima dolara
Izvor: Narodna banka Srbije

Izvor: Blic

Ima tu jos dosta stvari, ali ove dve su najbitnije.Kad covek ne moze da napravi finansijsku konstrukciju onoga u cega ulaze, odmah odustane. A prva stvar je porez i stabilna poreska politika. Druga su naravno putevi. Treca je administracija i dozvole. Cetvrta je prisustvo jeftine a kvalifikovane radne snage.
Prve tri nemamo, tako da odustanu.
Inace ako sredis stvar iznutra, uopste ti nije potrebna neka evropa. Sami dolaze.
Unutra trulo, a stvaraju dogmu: idemo u evropu, ce nas primi, nece nas primi.

Jadna je zemlja koja svoj privredni potencijal bazira na jeftinoj radnoj snazi. A SDI bi na godisnjem nivou tebalo da iznose oko 4 ili 5 milijardi. Tesko cemo mi dostici taj nivo.

za puteve im je kako je tako je za ostalo šta im smeta , primedbe su na mestu...

A koliko vredi ta radna snaga sa 50% nepismenog stanovnistva?
Covekovi misici mogu da razviju kontinualnu energiju od 34W. To ako radi 10 sati dnevno ti je trecina KWh.
Ekipa inzenjera koja projektuje neku lokomotivu, avion, kola razvije sa tom spravom stotine hiljada kwh.
Ili hajmo drugacije. Ameri su izracunali da jedan dolar ulozen u naucna istrazivanja (naoko izgubljene pare) donosi 4 dolara dobitka.
Sta strani ulagaci mogu da preduzmu ovde? Iskljucivo kichmatrans.
Pa kada i za kichmu imas prepreke, trazi drugu kichmu.
Pogled na svet se promenio skroz. Sve se gleda kroz energiju. Ako se oblacis svaki dan, treba neka energija da se te krpe proizvedu, ako jedes svaki dan ulaze se neka energija da se ta hrana proizvede, ako dises uopste kvalitet vazduha odredjuje kolicinu kiseonika pa time i mogucnost razmisljanja, ako se peres treba jedna energija, ako se kupas treba druga kolicina itd itd.
Sta ces sa takvim materijalom? Dobro i prolazimo, jer nam daju pozajmice, pa ce sve to platiti nerodjena Srbija.
Mi smo po tom pitanju u ogromnom problemu, jos gore bas ne vidim kako cemo se izvuci.
Energija vodjenja drustva je usmerena na lazi i balavljenja: sta da lazem, da mi veruju?
Zato su strani ulagaci veoma obazrivi.

Mi smo lenja nacija.

Mi imao radnu snagu kvalikifovanu samo za gradsko zelenilo. Kakve su nam škole uskoro ćemo opet slati ljude u Francusku i Nemačku, da se iškoluju, kao za vreme Obrenovića.

Nije tako. Uzasno lose placeni dovodi do utiska da su ljudi lenji. Kako da radis a da ne zaradis ni za hranu?
Problem je kvalifikovanost. Ali i to se prevazidje, ako das malo vise poverenja mladim pripravnicima.
Ne treba se bojati. U stvari boje se, progledace.