BIH - Igralište za kriminalce i teroriste- mafija preuzima upravu nad politikom

Igralište za kriminalce i teroriste
______________________________ ____________

U Bosni i Hercegovini mafija preuzima upravu nad političkim sistemom

Igralište za kriminalce i teroriste

O bezbednosnim problemima u Bosni i Hercegovini, tamošnjoj mafiji, opasnosti od terorizma, saradnji sa stranim službama, profesionalnosti policije, za TABLOID govori Predrag Ćeranić, bivši zamenik direktora Obaveštajno-bezbednosne službe Republike Srpske, a sada direktor detektivske agencije "Constantine" u Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine

Predrag Ćeranić je diplomirao 1988. i stekao zvanje profesora filozofije i sociologije na Odseku za filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Sprema odbranu magistarskog rada na magistarskom studiju državno-pravnih nauka Pravnog fakulteta u Banjaluci na temu: "Kontrola obaveštajnih službi".

Miodrag Dinić

Bosna i Hercegovina, koja je pod međunarodnim protektoratom od 1996, postala je igralište za mafiju i ključna tranzitna stanica za belo roblje, drogu i teroriste. Prema procenama međunarodnih bezbednosnih krugova, Bosna se nalazi u vrhu zemalja zaraženih organizovanim kriminalom. Po svemu sudeći, to su "endemski problemi" koji ozbiljno ometaju ekonomski i politički razvoj, i primenu Dejtonskog sporazuma.
Poput nezakonitih aktivnosti, napore za obnovu privrede u BiH sprečavaju i korumpirani političari i kriminalne organizacije koji prisvajaju humanitarnu pomoć. Zato i ne iznenađuje što se za prljav ili sveže opran novac u BiH može kupiti sve: velika banka, razne firme, falsifikovani pasoš, policijska informacija, sudstvo, pa čak i sloboda. Takvo stanje u Bosni i Hercegovini pokušali smo da razjasnimo s našim sagovornikom Predragom Ćeranićem.
Koliko organizovani kriminal u BiH predstavlja ozbiljan problem za državu?
- To je problem za svaku državu, pa tako i za BiH. U poređenju sa službama bezbednosti, kriminalne grupe u BiH imaju veći nivo saradnje i bolje su uvezane. „Odrađuju" jedni za druge poslove, a kada dođe do značajnijih nesporazuma, održi se sastanak na kojem se problemi rešavaju, stvari „izglade". Jedan takav sastanak nedavno je održan u Sarajevu, a potom nastavljen na Jahorini, na kojem su bili prisutni šefovi albanske mafije s Kosova, BiH i Hrvatske, te sandžačke mafije.
Kako gledate na kriminalne grupe koje sprovode organizovani kriminal i aktivnosti povezane s ozbiljnim kriminalom?
- Kriminogene grupe uvezane su na regionalnom nivou. Naravno da u takvoj konstelaciji odnosa one koje su na nižem nivou, tj. manjeg kapaciteta, uče od drugih, razvijenijih i da napreduju u organizacijskom smislu. Za izgradnju kapaciteta kriminogene strukture u BiH, ali i u regionu, imaju izuzetno povoljan ambijent. Urušavanje političkih sistema i sistema društvenih vrednosti, visok nivo nezaposlenosti, korupcija administracije, meke državne granice, ogromna količina oružja zaostala iz rata, nad kojom nema ni kontrole ni evidencije, sve su to faktori koje kriminogene strukture znaju dobro da iskoriste i izgrade paralelan sistem, koji vremenom preuzima upravu nad političkim sistemom. Po definiciji, organizovani kriminal ili jednostavnije - mafija, povezan je sa pojedincima iz vlasti. Bojim se da je u BiH ovaj proces daleko odmakao, ako se nije približio i završnoj fazi.
Kakve su namere kriminalnih grupa?
- Njihove namere su da imaju „državu u državi" tj. da neometano obavljaju aktivnosti za koje su se opredelili, tj. one koje im donose značajnu dobit. To su u prvom redu trgovina narkoticima, ljudima, oružjem. Naručena ubistva su poluga za rešavanje problema koji se jave. I naravno, kriminogene grupe žele da stvore uslove da ih vlast u njihovim „poslovima" ne bi ometala.
Da li postoji infiltracija kriminalnih grupa u bezbednosne službe i da li informacije cure?
- Bez infiltracije u bezbednosne strukture, teško da bi kriminalne grupe mogle da opstanu. Mislim da one u BiH postoje kao svet za sebe, one su "planeta" koja se kreće ustaljenom putanjom. Kada je u pitanju operativni, tj. obaveštajni rad, kao i korišćenje tehničkih mogućnosti - u odnosu na bezbednosne službe, kriminogene grupe su brže, fleksibilnije.
A upliv bezbednjaka u kriminalne strukture?
- Postoji infiltracija u kriminalne grupe naniže kroz bezbednosne strukture, na najnižim nivoima obaveštajnog aparata, uz obezbeđivanje nesmetanog protoka informacija naviše kroz strukturu policije, i primena povratne informacije naniže kao rezultat procesa analize i interpretacije informacije. Mislim da bezbednosnim strukturama dolaženje do informacija o kriminalnim grupama ne predstavlja problem. Razlog za to je i određena opuštenost ovih grupa. Istinski problem za bezbednosne službe je obezbeđivanje dokaza. U tome je često prisutno nerazumevanje između tužilaštva i bezbednosnih službi.
Da li postoji povezanost bezbednosnih i kriminalnih grupa?
- Svakako da postoji povezanost između pojedinaca iz bezbednosnih struktura i kriminogenih grupa. Inače bi situacija u smislu bezbednosti u BiH bila sasvim drugačija. Mislim, u pozitivnom smislu.
Ima li pritisaka političkih struktura na bezbednosne službe i kako sprečiti takve tendencije?
- Taj pritisak je evidentan. Naročito se ogleda kroz kadrovska rešenja, pri čemu je najvažnije da onaj koga političke strukture delegiraju na rukovodeće mesto bude odan, tj. lojalan pojedincu ili interesnoj grupi. Namerno ne kažem partiji, jer partija nije pojam koji je homogen. Jedini ispravan način da se takve tendencije osujete jeste jačanje institucija u smislu poštovanja zakonitosti. Tu je veoma važna uloga medija, jer postoji određeni strah od reakcije u javnosti, pa mediji utiču da neka rešenja ne budu još gora, i da situacija u bezbednosnom smislu u BiH ne postane nepodnošljiva.
Da li je organizovani kriminal u BiH povezan s mrežama za podršku osumnjičenima za ratne zločine ?
- Logično je da jeste. Oduvek su putevi droge, oružja i ljudi koji se kriju od zakona bili slični, često i identični. Što se tiče oficijelne mreže podrške, tj. one koju je sročila Kancelarija Visokog predstavnika u BiH (OHR), začuđuje da niko s te liste nije sudski procesuiran, iako za pomaganje haškim beguncima postoji jasno zakonsko uporište sa zaprećenim zatvorskim kaznama. Pojedini ljudi s te liste (Dragan Kalinić i Milorad Bilbija) pokrenuli su sudsku parnicu i ona je pravosnažno rešena u njihovu korist.
Da li takvo stanje ređa i pogodno tle za terorizam?
- Neuređene države su pogodno tlo za kriminogene skupine, a svakako i za teroriste. U takvim državama teroristi mogu da se kriju, da dobiju potpunu logističku podršku - lažna dokumenta, oružje itd. Naravno, i da izvrše teroristički akt, ako procene da to treba uraditi ili im to bude naloženo da učine.
Da li je moguće delovanje terorista u samoj BiH, kao i u državama u okruženju?
- Njihovo delovanje je moguće u BiH, ali za to za sada ne postoji potreba. Slična je situacija i kada je reč o državama u regionu - za sada ne treba da deluju u smislu izvođenja terorističkih akcija.
Ako je takva procena, šta je onda opasnost za Bosnu i Hercegovinu i region?
- Po mom mišljenju daleko veća opasnost po BiH i države u regionu je širenje ideja vehabističkog pokreta, što se veoma uspešno odvija u BiH ali i u Srbiji i Crnoj Gori. Misionarski rad protagonista ovog tumačenja islama podstiče stvaranje mikro-zajednica, zaokruženih celina u duhovnom, političkom i ekonomskom smislu. U budućnosti trebalo bi da dođe do spajanja tih mikro-lokacija u regije sa, po njihovom ukusu, uređenim načinom života. Tada će nastupiti veći problemi za one koji drugačije tumače islam ili su druge vere. Kratko rečeno - reč je o „čečenizaciji Bosne". Nekoliko profesora Fakulteta islamskih nauka u Sarajevu javno je ukazalo na ovu opasnost, kojoj su prvenstveno izloženi oni koji se drže tradicionalnog tumačenja islama i kritički se odnose prema ovom pokretu uvezenom iz Saudijske Arabije.
Kako vlast u BiH reaguje na moguće terorističke udare?
- Izdvojio bih slučaj Mirsada Bektaševića, Abdulkadira Cesara i Bajra Ikanovića. Naime, radi se o licima koja su nedavno od Suda BiH osuđena na višegodišnje zatvorske kazne (ukupno 18 godina) zbog pokušaja terorističkog napada. Kod njih su pronađeni samoubilački prsluk, eksploziv i video kaseta na kojoj se vidi kako se obučavaju za izvođenje terorističkog akta i kako uče molitvu koja je, u stvari, oproštaj od ovog sveta, a što teroristi samoubice praktikuju. Mislim da suđenje pomenutoj grupi nije adekvatno medijski praćeno čak ni u Republici Srpskoj. Uočljivo je da je izostavljena informacija o tome gde je trebalo da izvedu terorističku akciju, odnosno šta je trebalo da bude meta.
Da li je BiH utočište islamskih terorista koji se spremaju za samoubilačke akcije u Zapadnoj Evropi?
- U martu 2001. godine u svojstvu zamenika direktora, predvodio sam delegaciju Obaveštajno-bezbednosne službe Republike Srpske u Sjedinjenim Državama. Otišli smo na poziv vlade SAD i u Lengliju (sedište CIA) imali niz sastanaka. Tema jednog od njih bilo je prisustvo islamskih terorista u BiH. Po tom pitanju imali smo identične stavove kao i naši domaćini - islamski teroristi BiH se koriste kao tranzit. Utočište, skrovište do naredne akcije. Mislim da je situacija ostala nepromenjena do danas.
Kako su Vas primili američki obaveštajci?
- U Lengliju smo razgovarali o vidovima saradnje koji bi bili u obostranom interesu. Ta poseta, a bili smo prvi iz Republike Srpske koji su tamo došli, bila je rezultat tada kvalitetnih odnosa između naše i američke službe. To smo dugo i pažljivo gradili s ciljem da nas oni prihvate kao partnere u jednoj regiji za njih veoma bitnoj. Prvo smo imali više sastanaka u BiH, pa i zajedničkih akcija protiv obaveštajne službe jedne islamske zemlje (Saudijska Arabija), za koju su oni cenili da je pokrovitelj nekim terorističkim grupama u BiH, u smislu pružanja logistike.
Kako se prema Amerikancima odnosila bošnjačka obaveštajna služba AID?
- Bošnjačka obaveštajna služba AID tada nije htela da sarađuje s Lenglijem na tom polju, čak im je direktor AID-a rekao da je ta država (Saudijska Arabija) veliki prijatelj BiH kao i Sjedinjenih Država.
Kakve ste korake preuzeli nakon stava AID?
- Takav odnos stvorio je prostor za nas. Usledilo je nekoliko kurseva održanih u Banjaluci na kojima su naši ljudi obučavani od američkih instruktora. Niko nije spominjao mogućnost spajanja srpske obaveštajne službe s bošnjačkom i hrvatskom u jednu. Amerikanci su mislili da to ne bi bilo dobro rešenje u BiH. Doživljavali su nas kao partnere.
U to vreme šef CIA bio je Džordž Tenet?
- Da. Imali smo dobar odnos s njim. U Lengliju smo mu poklonili ikonu svetog Đorđa rađenu u drvetu. Na njega je to ostavilo poseban utisak, pošto je poreklom Grk.
Sarađivali ste i s nemačkom obaveštajnom službom BND?
- Identičan odnos prema nama imala je i u nemačka obaveštajna služba, s kojom smo imali prisnu saradnju, čak je predsednik BND-a dolazio kod nas u Banjaluku. Islamski terorizam bio je osnovna tema naših višečasovnih razgovora. Ono što bih izdvojio kao kuriozitet je da je krsna slava Obaveštajne službe Republike Srpske - Sveti velikomučenik Georgije, ujedno i zaštitni znak nemačke službe BND. Mi to nismo znali. No, naš poklon, prelepa ikona svetog Georgija, dirnula je gospodina Hanea, predsednika BND-a.
Kako izgleda struktura bezbednosnih službi BiH?
- Bezbednosnu strukturu BiH na državnom nivo čini: Ministarstvo bezbednosti BiH; Državna granična služba (DGS); Državna agencija za istragu i zaštitu (SIPA); Obaveštajno-bezbednosna agencija BiH (OBA) - obaveštajna služba BiH postoji od juna 2004. nakon što su se ujedinile Obaveštajno-bezbednosna služba RS (OBS) i Federalna obaveštajno-sigurnosna služba (FOSS). Na entitetskom nivou postoje: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske; Ministarstvo unutrašnjih poslova Federacije BiH i Policija Distrikta Brčko.
Kako je i koji kadar je ukomponovan iz Republike Srpske u službe BiH?
- Međunarodna zajednica je promenila stav prema bezbednosnim službama u BiH. Od pre dve godine ulaže značajan napor kako bi službe bezbednosti BiH dobile prioritet u odnosu na entitetske. To se postiglo donacijama u kvalitetnoj opremi tim službama, za prislušnu tehniku, tj. za kontrolu komunikacija, prvenstveno mobilne telefonije. Vozila su u više navrata donirana, kompjuteri takođe. Zanimljiv je primer da kada je nekadašnji visoki predstavnik Pedi Ešdaun finansijski kaznio Srpsku demokratsku stranku, ujedno je doneo odluku da se novac, koji je oduzet od SDS-a, dodeli Agenciji za istrage i zaštitu BiH (SIPA).
Takođe treba napomenutiali da su plate zaposlenih na nivou BiH u službama bezbednosti veće za 50 do 100 odsto u odnosu na plate zaposlenih u entitetskim službama bezbednosti. Naravno da je to bilo primamljivo za pripadnike entitetskih službi bezbednosti, a najbolja ilustracija za ovu tvrdnju je podatak da je na dan testiranja kandidata za prijem u kancelariju SIPA u Tuzli, zgrada MUP-a RS u Banjaluci bila potpuno prazna, ne računajući one na obezbeđenju objekta i poneku čistačicu. Svi, uključujući i tadašnjeg direktora policije Radomira Njeguša, bili su na testiranju koje je održano u Brčko Distriktu. No, testovi su jedno a praksa drugo. Teško se u SIPA ili DGS moglo zaposliti bez dobre intervencije odnosno „debele veze". Zanimljivo je i to da je pomenuto testiranje bilo je poništeno jer su kod jednog kandidata pronađeni unapred popunjeni testovi. Naravno da je usled takvih kriterijuma kvalitet ostao po strani.
Navedite primer funkcionisanja Državne graničen službe koja je pod stalnom opservacijom kontrolora?
- Od osnivanja Državne granične službe (DSG) 20-tak njenih pripadnika udaljeno je s posla zbog umešanosti u kriminal, posebno u trgovinu ljudima ili krijumčarenje. Većina od njih je krivično gonjena i udaljena iz službe zbog umešanosti u kriminal. Indikativno je da su uglavnom disciplinski kažnjavani i krivično gonjeni bili niže rangirani pripadnici policije, inspektori ili policajci. Ilustrativan je i podatak iz perioda 2000-2004. godine, koji ukazuje da su od ukupnog broja krivičnih dela korupcije (534), čak 27,2 odsto (ili 145) njih počinili izvršioci koji su zaposleni u agencijama za sprovođenje zakona.
Kakva je uloga Internacionalnih policijski snaga u BiH?
- Internacionalne policijske snage (IPTF) su, na primer, 2002. godine trajno iz policije udaljile jednog od načelnika centara javne bezbednosti MUP RS, Savu Cvjetinovića, načelnik Centra javne bezbednosti Bijeljina. U obrazloženju IPTF stajalo je da je funkcioner udaljen iz MUP i zbog umešanosti u trgovinu ženama. Međutim, domaća policija i tužilaštvo nikada nisu pokrenuli istragu o krivičnoj odgovornosti smenjenog funkcionera, kao što nijedna istraga nije sprovedena protiv pripadnika policije kojima je IPTF zabranio dalji rad u policiji. IPTF je u procesu izdavanja sertifikata za rad, zabranio dalji rad policiji za oko 500 lica, od čega je uvažena žalba samo jednog policajca, Zorana Petrića, šefa kriminalističke službe u Centru javne bezbednosti u Bijeljini. Zanimljiva činjenica je da je istom policajcu bivši visoki predstavnik Pedi Ešdaun trajno zabranio rad u policiji.
Da li je policija BiH efikasna i profesionalna, a posebno u Republici Srpskoj?
- Mislim da u BiH policija nije dovoljno ni efikasna ni profesionalna. Niz nerešenih ubistava izvršenih na javnim mestima, minorne količine zaplenjenih narkotika (u poređenju s potrošnjom i tranzitom), na suzbijanju korupcije nije učinjeno apsolutno ništa. Kao istraživač učestvovao sam u izradi Studije sistema nacionalnog integriteta, što je u stvari godišnji izveštaj Transparency International BiH za 2007. Teme koje sam obrađivao bile su „Agencije za primenu zakona" i „Antikorupcijske agencije". U pomenutim radovima nalazi se više primera koji potvrđuju i ilustruju stav koji iznosim o radu policije u BiH. Mislim da u tom smislu ne treba praviti razliku između policije u Republici Srpskoj i policije u Federaciji BiH.

Tabloid - list protiv mafije