The Last Blade (1997)





Napraviti inovantnu 2D Vs borilačku igru posle pojavljivanja drugog Street Fightera i prvog Mortal Kombata postao je gotovo nemoguće težak zadatak. A cilj programera SNK bio je upravo taj – osmisliti potpuno nov borilački serijal za NeoGeo za koji niko neće moći da kaže da previše liči na nešto što već postoji. Iako je u pitanju igra u kojoj se protivnici suočavaju hladnim oružjem, svako poređenje sa slavnim Samurai Shodown serijalom je izlišno, jer Last Blade zaista ima mnogo toga što ga čini unikatnim i potpuno distancira od njega. Istorijsko okruženje u kome su smešteni događaji poznat je kao Bakumatsu i vezuje se za Japan u periodu od 1860. do 1899. godine kada konačno počinje njegovo otvaranje prema svetu što se jasno vidi po nekim elementima, koje ćemo kasnije pomenuti. Netipično za većinu ovakvih igara, Last Blade poseduje sasvim solidnu priču. Ona nam govori da na svetu postoje 4 čuvara povezanih sa jednim od 4 boga, koji zajedno štite Đavolju Kapiju, sprečavajući da se ovaj portal prema podzemlju otvori i uništi svet. Tako je bilo sve dok kod se kod jednog od čuvara nije probudio prezir prema ljudima i njihovim slabostima zbog čega on odlučuje da sam otvori kapiju i iskoristi moć koja dolazi odatle da zavlada svetom. Ostali čuvari će naravno pokušati da ga spreče u tome, baš kao i grupa boraca koja oseća da se Zemljin balans ruši. Među njima će se naći i troje mladih ljudi koji u sebi poseduju snagu koje ni sami nisu svesni, kao i jedan čovek koji u svemu traži samo zabavu.



I grafički The Last Blade predstavlja pravo remek delo i u potpunosti uspeva da dočara istorijski ambijent u kome je smeštena igra. Na mnogim scenama vide se Evropljani, a i neki protagonisti nose odeću koja potiče sa Starog Kontinenta. Sami borci su fantastično nacrtani i animirani, i za razliku od Samurai Shodown serijala, imaju daleko realističniji izgled mada se na njemu nije insistiralo do kraja (što ne uzimamo za manu, naravno). Okruženja u kojima se odvijaju same borbe su takođe na vrhunskom nivou a ona najlepša možete videti na ovih nekoliko slika. Dovoljno je samo reći da je malo sličnih igara koje poseduju ovako detaljne i fantastično dizajnirane nivoe. Definitivni status grafičkog remek dela igra dobija zahvaljujući sjajnim animacijama kojih ima podosta i specijalnim efektima koji su veoma impresivni. Međutim, čak ni tada nema tragova usporenja animacije. Zvučna podloga je malo kontroverznija što se pre svega odnosi na muziku koja ne igra tako važnu ulogu kao u recimo King Of Fighters ili Fatal Fury serijalu. Ona je zapravo u drugom planu ali je utisak da se savršeno uklapa u okruženje. Zvučni efekti su odlični i veoma bogati, i to je još jedan element u kome je Last Blade među najboljim NeoGeo igrama. The Last Blade je zaista prav biser i jedno od najboljih ostvarenja koje je objavio SNK, po mnogima čak bolje i od svog sjajnog nastavka. Bez obzira da li ste ljubitelj ovakvih igara ili ne, svako ko sebe smatra ozbiljnim igračem trebalo bi da je proba i poseduje u svojoj kolekciji.

Izvor: Emuglx


Ovo je prvi deo. Čitav tekst pročitajte ovde.