blagi uzas ..
tiha jeza ...

jel ste culi i nesto novo a i nezamislivo
cia:Alkaeda je krivas sto je ucinila Katrina,i za te poplave,i za vjetar...itd.
!!!no comment !!!

Tebi stvarno nije lako.

brain-washed....

 Dok jedni očajavaju, drugi igraju na ulicama Nju Orleansa

Grad džeza se ne predaje

Verovatno poslednja stvar koju grad ispunjen vodom i ljudskom nesrećom želi jeste parada, a ponajmanje povodom Mardi gra (Mrsnog utorka). Ali samo nedelju dana nakon što je uragan „Katrina“ ostavio iza sebe strašnu pustoš, pojavljuju se prvi nagoveštaji da je Nju Orleans veran svojoj tradiciji praznovanja.

Za vreme vikenda dvadesetak ljudi u havajskim suknjama, s perlama oko vrata i živopisnim perikama prošlo je igrajući po ulici Burbon, s namerom da na simboličan način pokažu da život teče dalje. Možda će čak kroz nekoliko meseci moći da se organizuje pravi karneval u čast Mardi gra.

„Mislim da nam je sada više nego ikada ranije potreban razlog za slavlje. To je nešto što nam je svima u prirodi“, smatra Artur Hardi, izdavač vodiča za Mardi gra. „Ne mogu da zamislim da se naš grad preda.“

Nju Orleans je uvek voleo da se zabavlja, a kad u februaru iduće godine dođe vreme za dvonedeljno slavlje uoči Velikog posta, koje se završava sa Mardi gra, pokretne platforme će svakako proći ulicama koje su sada pod vodom.

„To vam je Nju Orleans“, kaže stanovnica Francuske četvrti Merijen Dejvis. „Uvek smo imali razloga za paradu.“

Nju Orleans, koji je danas ispunjen očajem, mrtvim telima i pljačkašima, koliko juče je bio grad džeza, dobre hrane i vudu običaja, snažan grad koji je preživeo kugu i požare, zavodljiv i voljen. Jednom rečju, jedinstven.

Grad je osnovan 1718. kao francusko-kanadska ispostava na ušću reke Misisipi. Zbog lokacije je bio i laka meta napadačima sa mora. U brutalnoj bici za Nju Orleans 1815. godine, francuski i španski naseljenici pridružili su se vojnicima, robovima, miliciji, Indijancima i nekim piratima u odbrani od Britanaca.

Ali to nije bila jedina pretnja. Epidemija kuge pogodila je grad sredinom 19. veka i tada je hiljade stanovnika poumiralo. Grad je u požarima gotovo sravnjen sa zemljom, a bilo je i uragana i poplava, mada ne tako jakih kao prošlonedeljnih.

Uprkos svemu, Nju Orleans je oduvek bio grad koji mami i oni koji dođu, često i ostanu, navodi AP. On ima više stanovnika rođenih u samom gradu od bilo kog drugog grada u SAD i nije neobično sresti porodice koje u njemu žive od tri do pet generacija.

Oni koji kratko ostanu, a godišnje grad poseti više od 10 miliona ljudi, iskuse egzotično mesto koje zovu jedini američki evropski grad. Tu su i dobri restorani, ali i „rupe“ sa dobrom muzikom, kao i veličanstveni godišnji džez festival. Muzika - od Luja Armstronga do Bi Bi Kinga, od Fets Domina do „Nevil bradersa“ - postala je muzika mnogih generacija.

Grad je zadržao kvalitet koji je inspirisao njegov nezvanični moto - pusti da se dobra vremena kotrljaju.

Pisac iz Nju Orleansa Pablo Džonson sada se samo seća svog voljenog grada, dok ga gleda uništenog na televiziji.

„Bio je to ljudski metropolis. Imao je svoju kulturu, hranu, muziku, književnost i ljude. Bogatu tradiciju. Mogli ste da dobijete apsolutno spiritualnu hranu za tri dolara, slušate apsolutno sjajnu muziku na kućnim žurkama.“

 Spasioci pronašli grupu dece kako luta poplavljenim Nju Orleansom

Dečak heroj spasao šestoro mališana

Spasilačke službe pronašle su sedmoro dece kako lutaju u okolini centra za evakuaciju u Nju Orleansu. Najstariji među njima, šestogodišnji dečak, nosio je u naručju petomesečnu bebu, dok su ostali išli za njim držeći se za ruke.

Mališani su se izgubili kada su očajni roditelji predali decu spasiocima iz jednog helikoptera pošto su četiri dana proveli u poplavljenoj kući bez hrane, svetla i mleka za bebu.

Posada helikoptera, koja je preuzela preplašenu decu, obećala je da će doći po roditelje za 25 minuta. Nisu se vratili. Sedmočlana ekipa je bila prepuštena sama sebi.

Troje od njih imaju oko dve godine, a jedno je na sebi imalo samo pelene. Trogodišnja devojčica je vodila za ruku svog 14-mesečnog brata. U skloništu Baton ruž, gde su deca odvedena, spasioci su ih zabavljali igračkama, pokušavajući da izvuku informacije o bližnjima. Lekari su posle pregleda ustanovili da su deca zdrava i da su se roditelji o njima očigledno lepo brinuli. Šestogodišnji dečak je rekao bolničarima da se zove Dimont Lav. Opisao im je roditelje i dao im ime škole i broj telefona. Takođe im je rekao da mu se petomesečni brat zove Darinil i da su mu dvoje dece rođaci - Tajrik i Zorija Lav. Preostalo troje su stanovali s njim u istoj zgradi.

U skloništu Ministarstva za socijalne službe Dimont je otkrio više pojedinosti o sebi socijalnom radniku Deriku Robertsonu (27). Ispričao mu je kako mu je majka plakala dok su njega ukrcavali u helikopter i kako joj je obećao da će brinuti o malom bratu. U nedelju uveče, šest dana posle uragana, Dimontova majka je pronađena u skloništu u San Antoniju, u Teksasu, zajedno sa još četiri majke ostale dece. Katrina Vilijams je videla sliku svojih mališana na vebsajtu koji je otvorio Nacionalni centar za nestalu i iskorišćavanu decu. Već sledećeg dana deca su helikopterom prebačena u Teksas i vraćena roditeljima. Susret je bio veoma dirljiv za sve prisutne. Gospođa Vilijams (26) je ispričala novinarima da ju je čist očaj naveo da preda decu spasiocima. „Uradili smo to zato što ih volimo.“

Sličnih sudbina ima mnogo. Zato je Ministarstvo pravde SAD zadužilo Centar za nestalu decu da koordinira akciju pronalaženja nestalih lica. Navodi se slučaj žene koja je unela bebu u autobus i vratila se u kuću po stvari, a kada se vratila, autobusa više nije bilo. Na vebsajtu Međunarodnog komiteta Crvenog krsta skoro 100.000 ljudi pokušava da pronađe nekoga od članova porodice. Juče su na sajtu missingkids.com. još bile fotografije sedmoro dece koja su vraćena roditeljima. Oni su imali sreće: preko njihovih slika, za razliku od ostalih oko njih, od danas se nalazi natpis „slučaj rešen“.
CDC/JS

Ja sam imao priliku da vidim kako izgleda uragan snage 2, kada je Katrina udarila u Majami. Dva dana nisu mogli da ociste drvece i djubre sa ulice a i struje nije bilo u vecem delu grada. Mogu da zamislim kako je tek Nju Orleans prosao... Ovde se vrte slike non stop na svim kanalima, ne mogu reci da su prijatne scene, naprotiv...

Zalosno. Ne bi trebalo niko da se raduje ovom. Na kraju krajeva, to su obicni ljudi (vecina siromasni koji nisu uspeli da napuste grad pre uragana, i to uglavnom crnci).

Tacno, 95% crnci, i to sirotinja. Ljudi koji su se sklonili u Superdome stadion, njih oko 30000 su svi prosjaci i sirotinja. Interesantno je i kako su premestali zatvorenike, i to je bio ogroman posao.

Sve u svemu tragedija, koga god da zadesi.

Godišnjica uragana „Katrina“

Buš okajava grehe u Nju Orleansu

Predsednik SAD Džordž Buš posetio je juče Nju Orleans radi obeležavanja prve godišnjice uragana „Katrina“, kada je poginulo 1.700 osoba, a na hiljade njih izgubilo dom.

Godišnjica je oživela kritike na račun vlade i njenog sporog reagovanja u prošlogodišnjoj katastrofi. Buš je prethodnih dana govorio u odbranu vlade, rekavši da se Nju Orleans oporavlja i zatražio je dodatnu pomoć.

Na ulicama Orleansa juče je održana pogrebna džez procesija da bi se odala počast nastradalima. A u samu zoru jučerašnjeg dana, nekoliko stotina ljudi je u tišini obeležilo momenat prolaska samog oka „Katrine“ 100 kilometara od grada. Gradić Buras je bukvalno odnet u Meksički zaliv, posle čega je usledila najveća prirodna tragedija u istoriji SAD.

- Ovo je moja jedanaesta poseta posle oluje. Vidi se napredak - rekao je u Biloksiju u Misisipiju, njegovoj prvoj stanici prilikom obilaska pogođene oblasti Meksičkog zaliva.

Buš je juče doručkovao sa gradonačelnikom Nju Orleansa Rejem Nejdžinom koji je bio vrlo kritičan i prema federalnoj vladi i prema državi Misisipi povodom reakcije na uragan. Kasnije tokom dana su položeni venci u delove grada koji su još uvek u ruševinama, kao i na svaki nasip koji je podlegao vodenoj stihiji.

Američki predsednik je objasnio i da je svestan strahovanja ljudi koji žive u toj regiji.

- Pre godinu dana dao sam nalog federalnoj vladi da vam pomogne. Mislio sam ono što sam rekao. Odobrili smo 110 milijardi dolara radi ponovne izgradnje ove oblasti - rekao je on, dok se znojio na vrelom suncu tokom svog govora.

Međutim, situacija nije ni izbliza tako blistava. Samo se 200 hiljada od gotovo pola miliona stanovnika vratilo svojim kućama. Mnogi kažu da još uvek čekaju obećanu pomoć za izgradnju od strane federalnih vlasti i države. Budući da su mnogi građani raštrkani širom Amerike, postoji bojazan da Nju Orleans više nikad neće povratiti svoj raniji izgled.

CDC/IB

Izvor: Blic