Oprezno sa proizvodima kućne hemije
Bezbedni samo blagi deterdženti
Autor: Verica Dragić | Foto:Northfoto | 11.09.2008. - 06:00

Kupila sam najnoviji raspršavajući osveživač vazduha i stavila sam ga sasvim slučajno ispod metalne sušilice za veš. Kupatilo je divno mirisalo, ali je za vrlo kratko vreme raspršivač istopio farbu na sušilici i počeo da nagriza metal. Ne smem ni da pomislim šta se događa sa plućima kada tako nešto udahnemo. Snežana Milentijević iz Kruševca je, nažalost, jedna od retkih koja je primetila razarajuću moć osveživača, ali je i jedna od mnogih koja je novo hemijsko sredstvo bez ikakvog razmišljanja unela u svoj dom.

„Od sada sa mnogo manje deterdženta perite mnogo više sudova“, „novi osveživač prijatnog mirisa, traje 24 sata“ samo su neke od reklamnih poruka pod čijim uticajem ljudi bez razmišljanja o škodljivosti kupuju nova hemijska sredstva i deterdžente. Malo je onih koji se sećaju da su naše bake kamenac uništavale limuntusom, a još je manje onih koji znaju kako se prave domaći sapun i prašak za veš.
Dr Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja za pulmologiju Dečje klinike u Tiršovoj, kaže da prečesto korišćenje jakih deterdženata može da ošteti sluzokožu disajnih organa, ali i ekcem na koži ukoliko veš nije dobro ispran od praška.
- Proizvođači deterdženata otkrili su tajnu izbeljivanja tkanina i domaćice ih rado koriste. Međutim, izbeljivači sadrže slobodne radikale, glavne aerozagađivače u svetu! Slobodni radikali oksidišu, skidaju fleke i boju, ali štete sluzokoži i mogu da izazovu brojne zdravstvene probleme. Savetujemo domaćicama da ne koriste sredstva sa enzimima, izbeljivačima i jakim mirisima. Veš-mašine često ne isperu veš do kraja. Onda se u vešu nađe određena količina enzima, najjačih alergena koji nadražuju kožu i izazivaju ekceme - upozorava dr Nestorović.

Čime sve utiču na zdravlje
- toksičnošću i ekotoksičnošću (rastvarači, surfaktanti, mirisne komponente, boje)
- količinom organskih isparljivih komponenti
- biorazgradivošću supstanci
- vrstom ambalaže

Posledice trovanja
- ekcemi
- alergije
- uništavanje
- luzokože
- tumori

Doktor savetuje majke da posle pranja u mašini, veš ispiraju u hladnoj vodi najmanje 20 minuta i da ne koriste nove, jake deterdžente.
- Novi osveživači ne neutrališu mirise, nego ih razaraju. To su sredstva koja sadrže aerosol, tzv. oksijedinjenja koja se prilepe za čestice u vazduhu i mi ih udišemo. To nije zdravo i ne treba da se koristi, bar ne često - objašnjava dr Nestorović.
U Srbiji ne postoji jedinstvena baza podataka o hemikalijama i propis koji obavezuje označavanje jedinjenja koja utiču na životnu sredinu. Prema zakonu o otrovima, ograničava se uvoz nekih sirovina, ali ne i gotovih proizvoda. Slaviša Petković, šef odseka za kontrolu tih proizvoda u tržišnoj inspekciji, objašnjava proceduru provere.
- U zemljama EU ne proverava se ispravnost proizvoda pri uvozu iz jedne članice u drugu. Međutim, kod nas se proverava. Ali ima proizvoda koji se proveravaju samo jednom, kada se prvi put plasiraju. Tu se nekada mogu naći neke nepravilnosti i one se otkrivaju kontrolom u prodaji. Svaku primedbu potrošača proveravamo - objašnjava Petković.
Kako „Blic“ saznaje u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, Srbija će uskoro dobiti jedinstvenu bazu podataka o hemikalijama, pa tako i o kućnoj hemiji.
- Izradili smo nacrt zakona o hemikalijama koji će uskoro zameniti postojeći i usaglasiti tu oblast sa propisima EU. Tako će se i u Srbiji primenjivati aneks 17, tj. lista svih supstanci koje imaju zabranu ili ograničeno korišćenje u proizvodnji i prodaji. Aneks ne dozvoljava da se, recimo, koriste etoksilovani nonilfenoli u koncentraciji većoj od 0,1 jer su opasni po životnu sredinu - kaže Valentina Rađenović, načelnica odeljenja za hemikalije Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.
Aneks nalaže i listu svih kancerogenih, mutagenih i supstanci toksičnih po reprodukciju zabranjenih u svim predmetima opšte upotrebe.
- Naše odeljenje trenutno mapira ove, nedozvoljene supstance u domaćoj industriji - dodaje Rađenovićeva.
Uredbom EU koja će važiti i u Srbiji zabranjuje se korišćenje deterženata koji nisu potpuno biorazgradivi. Tako je nedavno počeo da se prodaje prašak u manjim pakovanjima, od po dva i po kilograma, biorazgradiv, ali neuporedivo jači, pa zamenjuje količinu iz ranijeg, većeg pakovanja.
- EU razmatra i zabranu fosfata (natrijum-tripolifosfata) u deterdžentima koji izazivaju cvetanje voda. Neke zemlje su zabranile korišćenje te hemikalije - objašnjava Rađenovićeva.
Ako novi zakon bude usvojen, biće zabranjeni svi deterdženti koji nemaju potpunu aerobnu biorazgradivost, sposobnost da se uz pomoć mikroorganizama i kiseonika potpuno pretvaraju u ugljen-dioksid, vodu i mineralne soli.

Ne kupovati bez računa
Tržišna inspekcija upozorava građane da je najopasnije kupovati kućnu hemiju na mestima gde se ne izdaju fiskalni računi i gde proizvodi nemaju deklaraciju i proizvođačku specifikaciju. Na tim mestima često se sreću dobro sakriveni falsifikati.

Izvor: Blic