Bez zaposlenja dve trećine mladih

BEOGRAD - Oko 70 odsto mladih do 30 godina u Srbiji nije zaposleno, a više od trećine mladih ne zna kako će rešiti svoje stambeno pitanje. Oni imaju slabe materijalne mogućnosti za putovanja, u poslednjih pet godina prosečna mlada osoba bila je dva puta na letovanju, nijednom na zimovanju, a u inostranstvu samo jednom. Većina mladih sanja o boljem životu i napustila bi svoje mesto stanovanja i zemlju ukoliko bi im se ukazala prilika, rezultati su istraživanja "Potrebe i položaj mladih u lokalnim zajednicama" koje je sprovela Koalicija mladih Srbije u 11 opština u Zapadnoj Srbiji.

Nadica Jelić, koordinator Koalicije mladih Srbije, kaže da istraživanje treba da pomogne mladima da svrsihodnije planiraju akcije u svojim lokalnim zajednicama i doprinese planiranju dugoročne nacionalne politike posvećene rešavanju problema mladih.

- Mladi smatraju da bi država trebalo da poveća mogućnost za zapošljavanje i da vodi više računa o njima. Veliki broj mladih, međutim, smatra da država to neće uraditi skoro ili neće nikada, što govori da nemaju puno vere u državu. Ohrabrujuće je da mladi pokazuju dosta poverenja u sopstvene mogućnosti da rešavaju probleme u svojoj lokalnoj zajednici. Država bi donošenjem nacionalne strategije za brigu o mladima doprinela stvaranju boljih uslova za rešavanje ekonomskih problema i pružila podršku za rad omladinskih organizacija - smatra Jelićeva.

Koalicija mladih Srbije organizovaće konferenciju o mladima na kojoj će zatražiti od Vlade Srbije da formira posebno državno telo koje će se baviti problemima mladih.- Pokušaćemo da definišemo kako će to telo izgledati i funkcionisati. Mladi zahtevaju samo ono što im pripada i traže partnere za rešavanje problema. Zbog loših uslova mladi se retko odlučuju da zasnuju porodicu, a predviđa se da će u Srbiji 2020. godine za jednu trećinu biti smanjen broj mladih - upozorila je Tanja Nikolić - predsednik Koalicije mladih Srbije.



Izvor: Glas Javnosti \ M. J.

Pa nista cudno,a znate li ko je krivac.pa drzava i oni koji je navodno vode

Radovan Ristanović, Nacionalna služba za zapošljavanje

Poslodavci više otpuštaju nego što zapošljavaju

Naša preduzeća, nažalost, još nisu ušla u fazu kada im trebaju novi radnici pa poslodavci više razmišljaju o otpuštanju postojećeg kadra nego o primanju novog. Zato se i Nacionalna služba za zapošljavanje više bavi viškovima radnika i time kako pomoći u njihovom zbrinjavanju nego zapošljavanjem novih ljudi, što nije dobro, kaže u razgovoru za „Blic“ Radovan Ristanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, uz opasku da je zbog ovakve situacije i saradnja NSZ sa poslodavcima i njihovim udruženjima nezadovoljavajuća.

Već duže vreme najavljuje se reformisanje Nacionalne službe za zapošljavanje. Šta je do sada urađeno na tom planu i koji su dalji koraci?

- Mi smo u našem radu pre svega okrenuti nezaposlenima u smislu kvalitetnijeg rada sa njima. Radimo na tome da se ne bavimo samo administriranjem, kao što je ranije bilo, već da nezaposlenima budemo od veće stručne i praktične pomoći. Tako je unazad šest meseci počelo potpisivanje individualnih sporazuma sa nezaposlenima kojima se precizno utvrđuju naše i njihove obaveze a sve u cilju bržeg dolaženja do radnog mesta. Ova novina za sada funkcioniše u nekoliko filijala a proširićemo je i na ostale, jer je takav pristup u svetu dao dobre rezultate pa se nadamo da će tako biti i kod nas. Druga novina jesu korisnički centri, koje sada imamo u Beogradu i Novom Sadu. U njima nezaposleni korišćenjem kompjutera mogu dobiti informacije o slobodnim radnim mestima i javiti se na oglase za posao. Organizovali smo i veliki broj sajmova za zapošljavanje. To je dalo dobre rezultate jer se od 10 do 40 odsto onih koji su na sajmovima predali biografije zaposlilo.

Koliko je novaca predviđeno za sledeću godinu za aktivne mere zapošljavanja i da li se može očekivati smanjenje u kašnjenju isplata za korisnike novčane naknade?

- Od 2000. pa do 2005. novac za aktivne mere zapošljavanja stalno je smanjivan. Ovoga puta napravljen je pozitivan pomak pa je budžetom za sledeću godinu predviđeno dva puta više para nego u ovoj godini. Suma za ovu godinu bila je 750 miliona a za 2006. predviđeno je oko 1,3 milijarde dinara. Kada je reč o ovim parama, ubuduće ćemo više novaca usmeravati u one regione gde je stopa nezaposlenosti veća, a ne svima podjednako kao što je do sada bio slučaj.

Koje su promene po nezaposlene predviđene Predlogom zakona o zdravstvenoj zaštiti?

- Suština je u tome da nezaposleni koji su kod Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeni samo radi ostvarivanja zdravstvenog osiguranja ubuduće neće morati da se evidentiraju kod nas da bi bili zdravstveno osigurani, već će se direktno obraćati ustanovama zdravstvene zaštite. Na ovaj način lista evidentiranih nezaposlenih u Srbiji u prvih šest meseci sledeće godine biće skraćena za oko stotinak hiljada imena.

Kako komentarišete otvaranje privatnih agencija za posredovanje u zapošljavanju? U Srbiji ih je već otvoreno dvadesetak.

- Podržavam otvaranje takvih agencija. Nacionalna služba za zapošljavanje sarađivaće sa njima i pomagati im koliko može a najviše u smislu davanja podataka. Otvaranje agencija može samo ubrzati zapošljavanje u Srbiji i doprineti smanjenju broja nezaposlenih. Oni će uglavnom zapošljavati lakše zaposlive, a nama ostaju teže zaposlivi, oni koji duže čekaju na posao kao i osetljive kategorije nezaposlenih.



Izvor: Blic \ R. Marković