Bez previše ćutanja na poslu

Ima onih koji ne vole da prave mnogo buke, više vole da ćute i rade svoje, a ima i onih koji vole da su misteriozni i tajanstveni. Međutim, na poslu se ova strategija najčešće pokaže kao potpuno pogrešna.

Ukoliko na poslu skoro stalno ćutite, iz bilo kog razloga, opšti utisak o vama može postati da ste uobraženi i da smatrate da ste iznad svih, da vam je ispod dostojanstva da progovorite koju, i da se ne biste nikako udostojili da svoje mišljenje podelite s ostalima. Druga ideja koja može pasti na pamet jeste da ste potpuno nezainteresovani, da svoj posao samo rutinski odrađujete i da se i ne trudite da razmišljate o poslu, pa da tako dobijete ideje koje biste podelili s ostalima. Prvo opisano mišljenje činilo bi vas neprijatnom kao koleginicom, a drugo nekim ko će, zbog potpune nezainteresovanosti, s vremenom postati višak.

Ovo ne znači da je potrebno neprekidno da brbljate. Ni to ne bi imalo pozitivnog efekta - bili biste neko ko sve zamara neprestanom pričom, plus i neko kome se samo slučajno može desiti da ima dobru ideju ili zanimljivo mišljenje, jer ne ćuti dovoljno da bi imao kad da razmisli. Kao i u svemu, i ovde valja naći meru.

Kad imate neko mišljenje koje smatrate vrednim iznošenja, iznesite ga, i to s ubeđenjem, odlučno. Zasnujte ga na činjenicama, tako da bude teško oboriti ga argumentima. Nesigurni ste, ne znate ni sami šta bi bilo dobro? Može vam pomoći da redovno čitate stručne novine, časopise, publikacije, da koristite deo slobodnog vremena za pretragu Interneta u potrazi za korisnim podacima. Naročito su korisni analitički tekstovi, jer podstiču na razmišljanje.

Ukoliko budete delovali odlučno, delovaćete i kao uspešna osoba, pa i rođeni vođa. Nemojte se bojati grešaka, jer ih svako ponekad napravi - ljudski je grešiti, kao i potruditi se da nakon toga grešku ispravite - samo pazite da grešaka ne bude baš mnogo, jer onda ispadate neko ko redovno odlučno tvrdi nešto o stvarima o kojima nema pojma (ovo se izbegava poznavanjem činjenica).

Izvor: Krstarica