Bez preterivanja u ponašanju

Nekada, zaista, nije lako uklopiti se u društvo. Naročito ako ste stidljivi i ne umete baš najbolje da se ponašate u društvu, odnosno, ne znate šta bi trebalo da radite. Ima nekih, čini se, koji kao da instinktivno znaju kako da osvoje sve oko sebe - i oni postanu "face". Međutim, nisu svi takvi. Većina nije takva, zapravo. Ako ste među onima koji veliki odmor provode sami ili bezuspešno pokušavaju da se ubace u neku već postojeću ekipu koja im deluje simpatično, šta učiniti?

Za pristup nekoj ekipi (a morate skupiti hrabrost da priđete onima koji vas zanimaju, jer vam u velikoj većini slučajeva oni neće prići sami - ne zbog arogancije, nego zato što i ne znaju da želite da im priđete, ne kad vas vide da ste uvek sami i da uvek delujete zatvoreno), jedna od glavnih stvari jeste da ne preterujete sa svojim ponašanjem. Na šta mislimo? Ako se osećate usamljeno i nevoljeno, nemojte na sav glas jadikovati da vas niko ne voli i niko se ne druži s vama. Takvim ponašanjem nećete učiniti da bilo ko poželi da se druži s vama, naprotiv - samo će svi želeti da se sklone od vas.

S druge strane, neće vam pomoći ni preterana euforija. Ako preglasno govorite, preglasno se smejete, oduševljavate se na svaku reč koju bilo ko izgovori, ljudi oko vas će zaključiti da nešto nije sasvim u redu s vama. Misliće i da ste prilično naporni kao osoba - a to nikada nije dobro, jer svi žele da uživaju u tuđem društvu, ne da se osećaju smoreno.

Kako je, onda, najbolje poneti se? Kao i u većini stvari, najbolja je zlatna sredina. U ovom slučaju, to znači umerenost u ponašanju - bez previše jadikovki, ali i bez preterane (i samim tim nužno lažne) euforije. Sasvim je u redu biti tih i ne baš mnogo primetan u društvu, dok se polako upoznajete sa svima. S vremenom ćete se već opustiti, pa će i vaše ponašanje biti prirodno i simpatično.