Bez predrasuda o odlasku kod psihijatra
Japijevci na psihoterapiji
Autor: Svetlana Palić | 24.04.2007 - 10:29

Tražiti psihološku pomoć više nije sramota kao što je to bilo pre samo nekoliko godina. Sve više ljudi, naročito mladih i socijalno uspešnih muškaraca od 25 do 30 godina, posećuje psihoterapijske seanse videći u tome način da se bolje osećaju i da budu još uspešniji u životu.
U Srbiji ne postoji relevantno naučno istraživanje o tome koliko ljudi traži psihološku pomoć i podršku, ko su oni i šta su njihovi problemi. Samo kroz kliničku praksu psihoterapeuta mogu da se primete neke promene.
- U našim ordinacijama sve je više klijenata koji traže neki oblik psihijatrijske ili psihoterapijske konsultacije ili pomoći. Sve manje je predrasuda i, kao posledica toga, nelagode i stida u prepoznavanju i prihvatanju ovih potreba. Naročito je uočljivo povećanje broja mladih ljudi, pogotovo muškaraca. Mnogi od njih su socijalno izuzetno uspešni, talentovani, sa već razvijenim karijerama ili karijerama u usponu - kaže za „Blic“ dr Slavko Mačkić, psihijatar i psihoanalitičar, član Beogradskog psihoanalitičkog (prelaznog) društva.
Brojni su razlozi zbog kojih ljudi odlaze na konsultacije i kasnije otpočnu psihoterapiju. Često je to doživljaj psihološkog bola, krize ili patnje. Međutim, i tu ima novih detalja.
- Sve češće se kao motiv iskazuje i potreba za otkrivanjem ili daljim razvojem već postojećih sposobnosti, talenata, vrlina ili veština. Psihoterapija, a naročito psihoanaliza, upravo i jeste rad usmeren ne samo na razumevanje i smanjenje psihološke patnje, nego i na uočavanju, prihvatanju, utvrđivanju i razvoju pozitivnih osobina i psihološkog dobrog osećanja kod čoveka - objašnjava dr Mačkić.
Posle prvih konsultacija mnogi koji odluče da krenu na psihoterapiju, na seanse najčešće dolaze i po nekoliko godina.
- Psihoterapija, a pogotovo psihoanaliza zna da bude zahtevan proces. Potrebno je izdvojiti prilično energije, vremena, novca i istrajnosti, jer sve to obično traje dugo. Za mene jedini logičan odgovor na pitanje zašto ljudi dolaze jeste da ono što dobijaju na seansama jednako je ili veće od onoga što daju - kaže dr Mačkić.

Kauč i stolica
Psihoterapija podrazumeva odlazak na seanse (45 minuta) jednom-dva puta nedeljno ili ređe, dok psihoanaliza traži tri-pet seansi nedeljno. Za razliku od psihoterapije gde klijent sedi nasuprot terapeutu, u psihoanalizi leži na kauču, a analitičar se nalazi van njegovog vidnog polja.

Nemačka građanima plaća seanse
Nemačko zdravstveno osiguranje svojim građanima plaća 300 seansi psihoanalize. Pokazalo se da se i poslodavcima i ljudima koji odluče da idu na psihoanalizu to višestruko isplati. Oni u proseku povećavaju svoje lične prihode, manje odlaze na bolovanje i imaju mnogo bolje radne rezultate nego pre psihoanalize.

Izvor: Blic

Mislim da ljudi ovde mahom gaje predrasude prema ovom vidu pomoci. Obicno se misli da kod psihijatara idu oni koji su "skrenuli" ili su na dobrom putu...sto naravno nema veze sa istinom.
Svi mi imamo problema i nedoumica u svojim zivotima, i svakome od nes je dobrodosao savet nepristrasne i neutralne osobe...
Mnogi od nas i nemaju dovoljno poverljivu i pouzdanu osobu, od koje bi trazili neki savet ili misljenje...tako da...zasto da ne, kome je stalo da napreduje kao licnost, a pritom sebi moze da priusti tako nesto, psihijatri su veoma dobro resenje.

mozda odlazak terapeutu prija,
ali
i odlazak na masazu i bavljenje sportom par puta nedeljno sigurno prija, i predstavlja izvrsnu varijantu za opustanje i ventiliranje stresa
u zdravom i relaksiranom telu, zdrav duh 

Knjiga "Ljudi laži" od Michael Scott Peck-a je dobra za ohrabrivanje dobrih ljudi spremnih za suočavanje sa samim sobom i posetu psihijatra. Mada nisu samo predrasude u pitanju. Novac...

 odlazak kod psihologa/psihijatra je retko uspeshan ako ne postoji zelja za izlechenjem kod samog pacijenta . nije to kao odlazak kod zubara gde se sva odgovornost za lechenje prenosi na lekara .

prelistala tu knjigu (dakle nisam je procitala  ) ali mi je ostao utisak da je u pitanju 'sektaska' literatura...
cula sam da je jaaaaaaaaaako dobra, ali na osnovu listanja  , ne slazem se... 
... ima knjiga koje mogu ljudima da pomute ono malo uma, i naprave stete vise nego da nisu pokusali sa 'samouvidom' 

molim liv za strucno misljenje 

"Zivot je tezak" ~ Skot Pek....

Kao da to nismo znali..

Sektaška? Peck je iz evangelističko metodističke crkve u pogledu religije. U pogledu filozofije mi se mnogo dopao. Put kojim se ređe ide, Dalje putem koji se ređe ide i možda najbolja Više od puta kojim se ređe ide. Filozofija mu je spoj religije i psihologije, tipa Jungove, ali ipak svoje. Ako sektaško znači nešto loše, ne slažem se. U knjizi Ljudi laži na početku je lepo napisao - Rukuj pažljivo, ovo je opasna knjiga i lako se može zloupotrebiti, za one koji će posle čitanja iste odmah da traže tuđe krive drine, ne svoje. A i u pogledu prepoznavanja zla kod sebe i kod bližnjih. Što se mene tiče, trebalo je da to bude napisano bar još 10 puta u knjizi, mada na kraju krajeva... Inače, ako si čitala knjigu Na nebu kao i na zemlji gde opisuje svoje viđenje života posle smrti... jeste malo više subjektivno.

Jes- pa da poludi covek od mene  ...

svakako da ne mogu vidjeti ništa loše u tome što neko pokušava doći do izvjesnih odgovora i pomoći odlaskom kod psihijatra.

ali ja ne vjerujem u njih i u tu vrstu pomoći.

kada je čovjek gladan on ode u prodavnicu i kupi sebi nešto za jelo,ali kada je čovjeku zaista loše,jer nažalost ili na sreću,posjeduje sposobnost da služi nečemu višem a pri tom je nesposoban,često,da se povinuje "običnom" moralu,uskom i bijednom...pa usled toga rascjepi i mentalni bolovi nisu nikakva ekskluzivna stvar-a onda se odlazi kod seksologa i psihoanalitičara.

ja ih doživljavam kao dokone voajere i brbljivce koji ne razumiju ni riječ od onoga što imate da im kažete i što vam se dešava.

oni vas utješe,smire i skupo vam naplate.

i previše liče na svoje pacijente.