Svetske sile se utrkuju ko će pre otići na druge planete
Osvajanje svemira ili kraj civilizacije

Ako čovečanstvo hoće da živi tokom stotina hiljada ili miliona godina, moraće da naseli druge planete, izjavio je Majkl Grifin, šef Američke svemirske agencije NASA, uz objašnjenje da je to glavni cilj svih kosmičkih istraživanja.

- Oblici života koji postoje na našoj planeti ne mogu bitisati tokom dugog vremenskog perioda. Na Zemlji prosečno jednom u 30 miliona godina dolazi do masovnog nestajanja jednog oblika života. Doći će dan kada će ljudima biti bolje da žive van Zemlje nego na njoj - rekao je Grifin, a prenele su svetske agencije.

Najava predsednika SAD Džordža Buša da će Amerika do 2018. godine poslati ljude na Mesec zapravo je označila novi start u trci za osvajanje svemira. Pored SAD, učesnici nove trke su Kina, Evropa i Rusija. Pre pola veka zvezde „takmičenja za prestiž“ bili su Amerikanac Nil Armstrong (prvi čovek koji je hodao po Mesecu) i Rus Jurij Gagarin (prvi čovek koji je kružio u Zemljinoj orbiti).

Put na Mesec

Za ambiciozan projekat NASA će dobiti budžet od 104 milijarde dolara, a cena koju će morati da plati jeste napuštanje šatl misija i putovanja na Međunarodnu kosmičku stanicu, koje je Grifin opisao kao najveće greške u dosadašnjem američkom svemirskom programu. Po oceni stručnjaka, u prvoj fazi naseljavanja samo će se vršiti detaljna istraživanja na Mesecu, a tek bi se razvojem novih tehnologija u budućnosti stvorili uslovi za trajno naseljavanje drugih planeta.

Majkl Drejk, direktor laboratorije za planetarna istraživanja na Univerzitetu Arizona, kaže da je „veliki ulog u igri“ jer je Kina, pored uobičajenih izveštaja o kršenju ljudskih prava i velikog ekonomskog razvoja, odavno štiklirala Mesec kao mesto na kom želi da do 2010. postavi svoju zastavu:

„Mislim da nijedan predsednik Amerike i nijedna partija ne mogu da preuzmu odgovornost i da dozvole Kinezima da poseduju tehnološke mogućnosti koje mi u Americi nemamo.“

Prema rečima Bernarda Foinga iz Evropske svemirske agencije (ESA), u roku od dve decenije biće moguće živeti na Mesecu.

„Osnovni problem je da se zanemare hemijska goriva i razviju solarno-električni pogoni. Ta tehnologija je sasvim moguća. Ali sve zavisi od političke volje, jer je potrebno da se osnuju baze za pripremu kolonizacije planete i Mesec bi mogao da se koristi kao utočište za ljudsku vrstu“, kaže Foing.

Sledeća stanica Mars

Osim Meseca, kao potencijalna nova staništa navode se Mars i sateliti Jupitera.

Situacija sa eventualnim koloniziranjem Marsa je nešto drugačija. Naime, istraživanje ove planete je u poslednjih nekoliko godina intenzivirano. Misije „Rovera“, „Spirita“, „Oportjunitija“, „Odiseja“... naučnicima su pružile detaljan uvid u nama najbližu planetu. Dag Ming je jedan od nekoliko desetina naučnika koji su se podvrgli životu u uslovima kakvi vladaju na Marsu:

„Simulirali smo život na planeti 30 dana. Čak smo i reciklirali sopstveni urin praveći od njega čistu vodu. Koristili smo napredni sistem za održavanje u životu od NASA i za stvaranje kiseonika u komorama smo koristili biljke koje procesom fotosinteze koriste ugljen-dioksid koji čini 95 odsto atmosfere na Marsu. Veliki problem još predstavlja zaštita astronauta od radijacije“, rekao je Ming.

Novi svemirski brod

ESA je ponudila Rusiji da zajedničkim snagama razviju novi svemirski brod - „Kliper“, koji bi se koristio za let na Mesec. Već na sledećem sastanku ministara zemalja EU biće zatraženo oko 30 miliona evra za izradu studije. U pitanju je svemirski brod za šestočlanu posadu čiji bi test-letovi trebalo da započnu već 2011. „Kliper“ bi u punoj upotrebi trebalo da se nađe 2020. godine. Za projekat bi se godišnje izdvajalo sto miliona evra. U Moskvi je već najavljeno da se do 2014. planira napuštanje izrade zastarelog modela svemirskih letelica tipa „sojuz“ koje su u upotrebi još od polovine 60-ih godina prošlog veka. Ako EU i Rusija postignu dogovor, SAD i Kina bi u osvajanju Meseca dobile veliku konkurenciju. Ne bi trebalo zaboraviti ni Japan, koji od svih učesnika nove trke za osvajanje svemira poseduje najsavremeniju robotičku opremu. U Tokiju su već najavili da do 2025. godine nameravaju da na Mesecu izgrade bazu koju bi naseljavali isključivo roboti za istraživanje planete.
A. Petrović

Izvor: Blic

Kolko znam Sovjeti su razvijali sistem Proton kojim su mogli da odu do Marsa. Takodje su na sateliktu "Jantar" isprobali i jonski motor kojim teoretski moze da se postigne brzina od 350.000 km na sat... a do Meseca ima 400.000. Al onda im uvalise Gorbacova.

NASA racuna da ce oko 2020 imati prvi spreman projekat na mikrotalasni pogon. A sto se tice fotonskih motora oni po proracunima moze da se njima dostigne 98% brzine svetlosti [teorijski radovi prof. Zengera] ali ih je nemoguce ukrotiti i usmeriti.