Planiranje porodice je svesna delatnost individue i parova u reproduktivnom dobu života kojom teže, ne samo da regulišu broj i vremenski raspored rađanja, već i da rode zdravo dete i da kvalitetno ostvare sve svoje uloge tokom životnog ciklusa. Verovali ili ne, i za to postoji definicija.
21. vek nam namece neka pravila, kojih moramo biti svesni pre nego sto se upustimo u porodicne vode. Izmedju ostalih, to su pre svega materijalni aspekti, zdravstveni aspekti, socioloski, ekonomski, emotivni. psiholoski itd itd...
Ja cu reci nesto o nekoliko, kojih smatram najbitnijim.


-materijalni aspekat planiranja porodice


Vec druze vreme razmisljam ( ne o planiranju porodice vec o datoj situaciji i problemu), koliko su bitne materijalne prilike da bi neka porodica mogla da ima decu. Nazalost, osnovne zivotne potrebe su svakog dana  skuplje, uzmimo u obzir stopu nezaposlenosti, prosecnu platu koja iznosi par stotina eura, ekonomsku i politicku situaciju, i tome dodajte dve osobe u bracnoj zajednici, koje zive sasvim prosecnim, takoreci obicnim zivotom, i razmisljaju o potomstvu.
Kompletiranje porodice ne podrazumeva samo "pravljenje" dece, vec i njihovo vaspitavanje, odgajanje, pracenje, olaksavanje dilema, pruzanje saveta, pomoc u resavanju problema i nedoumica, usmeravanje licnosti, te prolazak kroz fazu formiranja iste, skolovanje itd itd...
Za to danas nije dovoljan motiv, dobra volja, ili lepa rec, vec novac. Misljenja sam da nikada, za novac necete moci da kupite necije vaspitanje, obraz, niti dusu, ali da deca u dobu kada prihvataju osnovna pravila i stubove kulture i ponasanja (4-6 godina) pocinju da uce o vrednosti novca, te ako im se isti blagovremeno ne uskrati u dovoljnoj meri, i ako ih roditelji ne nauce vrednosti materijalnog,skrecu na pogresan put gde je primarno da "jevreji vire iz dzepa", i da sa 15 nisi faca ako ne vozis skuter.
Preko toga, do oblacenja, skolovanja, svakodnevnih potreba....
Koliko vas to na kraju kosta? Da li BI TREBALO da razmisljate o tome kada planirate porodicu?
Zakljucak : Ne previse razmisljati oko toga, ali svakako da treba uzeti u obzir da li cete moci da izdrzavate dete, i da li cete moci da mu pruzite koliko toliko normalan zivot!


-medicinski aspekti planiranja porodice
            (genetika)



Ovo me malo podseca na jednu pricu, koja je dosta duga, ali poenta se svodi na to da je verenica ostavila buduceg izabranika kada je saznala za istoriju metalnih bolesti u njegovoj porodici.
I tu se javalja pojam diskriminacije, i jos jedan kardinalni problem - bolesti u njegovoj/njenoj porodici.
Sta je sa rizikom prelaska istih na vase dete?
Sta mislite koliko bi saznanje da je npr. deda, ili ujak vaseg izabranika/izabranice shizofrenicar, uticalo na vasu odluku da imate potomstvo?? Da li je to jedan od najbitnijih ( presudnih) faktora za planiranje porodice?? Sta je sa drugim bolestima?
Da li vam je to uopste bitno?
Ili ste mozda osoba, koja ce pre svega proveriti celu istoriju, gledati da vam partner/ka budu zgodni, pametni, sa lepim osmehom (bla bla) kako bi vase dete "upilo" sto vise tih osobina.
Koliki su faktori rizika?
Zakljucak : Ja licno ovu stavku ne smatram najbitnijom, ali bih svakako voleo da se NA VREME obavestim o svemu, kako bih izbegao probleme u buducnosti.



-socioloski faktor planiranja porodice



Dosta opsirna teza, u kojoj bih izdvojio nekoliko celina.
Prva i osnovna - zrelost bracnih drugova.
Negde sam procitao, da procenat majki koje svoju decu dobiju u adolescentnom dobu ( 14-19) godine iznosi od 4 do 24 %, u zavisnosti od dela sveta, kutlure, obicaja i tradicije koji tamo vladaju.
Porodjaj u adolescentnom periodu nije preporucljiv iz vise razloga, pre svega medicinskih, a zatim i socioloskih obzirom da je data osoba u fazi formiranja licnosti, i da prolazi kroz prihicko-emotivno-socio sazrevanje, te u najgorem slucaju nece biti u stanju da se adekvatno brine o novorodjencetu, te nece imati kapaciteta za zadovoljenje njegovih potreba.
Ono sto me brine, jeste ucestalost adolescentskih porodjaja u nasoj zemlji, a podatak iz KBC "Bezanijska kosa" za prvi+drugi kvartal 2007 je 1642 porodjaja, od kojih su 252 (15%) u adolescenstkom dobu.
Osim toga, postavlja se i pitanje sredine, koja moze biti pogodna ili nepogodna za zivot i odgajanje deteta. Na to treba posebno obratiti paznju, jer ako su roditelji zbog neke svoje osobine, ili dela "obelezeni" u datoj sredini, trebalo bi razmisliti o promeni mesta prebivalista ( ovo se posebno odnosi na zivot u malim i zatvorenim sredinama).
Zakljucak : Porodjaj u tinejdzerskom dobu predstavlja dosta rizican potez, zbog pre svega prevremenog porodjaja, mogucnosti komplikacija zbog nedovoljne zrelosti materice i polnih uvojaka, i moze dosta ozbiljno da utice na reproduktivno zdravlje, i buduce ostvarivanje potomstva date devojke. Vaspitavanje i odgajanje deteta podredje odredjenim normama i pravilima, koji iako nepisani, spadaju pod socioloske faktore i opste su prihvaceni, te je pozeljno pridzavati ih se.

Ni ostali faktori nisu zanemarljivi, i o ovima sam imao jos mnogo toga da kazem, ali shvatili smo poentu. Danas svako moze da ima decu, a retko ko ima kapaciteta da ih vaspitava.
Nazalost, tako je. Dodamo li tome izuzetno mali natalitet, stopu mortaliteta koja kaze da svake godine u Srbiji nestane omanji grad, dobijemo jednu zaista nezavidnu situaciju, kojoj se resenje ne nazire.
Mozda sam malo negativan, ali u svakom slucaju bih voleo da postoji neki veliki projekat koji bi bio dodatna potivacija mladim parovima da prave decu, a buduci roditelji bi trebalo da se raspitaju i uzmu u obzir sve aspekte i faktore, da ih analiziraju, objektivno obrade sve cinjenice koje im se ucine vaznim za donosenje vazne odluke kakva je planiranje porodice, i donesu mnogo malisana na svet 

Planiranje porodice je nešto nemoguće jer osim dobre volje na nju utiče niz faktora. U stvari moguće je samo projektovanje nekakvog plana, ali porodica treba da funkcioniše najmanje 25 godina da bi se potomstvo izvelo na put, a toliko palniranja nema smisla.

Materijalni aspekt je bitan svakako. Nekad se nije ženio onaj ko nije imao makar vajat da se sa ženom i decom smesti. Ali apsurdna je situacoja da se čovek odrekne duhovnog bogatstva koje donosi potomstvo samo zbog standarda. A taj duhovni aspekt uopšte nisi uračunao u svojoj analizi.

Statistički gledano niko od nas nije bez genetskih rizika. Neko to krije, neko nije i svestan koliko potencijala ima da prenese potomstrvu rizične gene. Može to biti psihičko ili fizičko oboljenje koje se manifestovalo u porodici, može biti mutacija za šta je kod starih roditelja veća verovatnoća, može biti i nešto recesivno što se generacijama nije ispoljavalo ili ranije nije ni bilo prepoznato kao bolest. Zato osim u slučaju sasvim očiglednog rizika ne treba se previše opterećivati. Pa zakon kaže da su rođaci u 5. stepenu srodstva već toliko genetski različiti da ne postoji opasnost. A to su braća i sestre od tetaka-strićeva-ujaka. Postoji socjalni odium ovako bliskom braku, ali zakon ga ne sprečava. Evo Liv je u novostima i danas postavila nekoliko vrlo relevantnih članaka na temu genetike i rađanja.

Slažem se pre svega je zrelost oboje ljudi koji ulaze u osnivanje porodice presudan faktor da porodica opstane. Oba partnera moraju da budu spremna za sve promene koje porodica donosi, a njih ima i teških i lepih.